Svet

Nmtavak sa strane 18 banke" iz Londona koja je oduzeta od vlasnika posle punih 200 godina rada, a kod ove banke štedela je čak i kraljevska porodica. Ima i dosta štediša koji tvrde da Dafina Milanović i sada hoće da iit pokrade. Recept je, po njihovim rečima, u svođenju svilt uloga nainicijalno. početno. Ako je neko na početku uložio kod Daflne 10.000 maraka i ptosle šest meseci oročenja dobio sa kamatom preko 20.000 maraka, a potom i njih uložio. pa nakon toga neku sumu od skoro 50.000 maraka još jednom poverio Dafini ukupna dugovanja popeh su se na više od 100.000 maraka. U ovom slučaju Dafina Milanović, međutim, priznaje samo dug od 10.000 maraka. Svih ostalih 90.000 maraka ona ne priznaje i neće ih ni isplatiti, kažu štediše uz opasku da je to suprotno pravno valjanim ugovorima koje oni poseduju i koje će im svaki sud na svetu priznati. Svođenje na inicijalne uloge u slučaju Dafiment banke ima i moralnu đimenziju, jer pojedinci su, bar je tako i sama Dafina uajavila. iz Dafiment banke dobili ogromne kamate i na vreme, odnosno neposredno uoči kraha banke, povukli sav svoj novac. Drugi su ostali "u bubnju" i sada ne mogu da računaju na taj isti tretman, Očito se, ako su tačne priče o Dafmi Milanović Stediše dele na one prvog i one drugog reda. Uz to, pojedinci navode primere kako bi po loj račumci mnoge štediše koji Dafma duguje novac ustvari morale Dafmi da vrate deo već podignutih para.

ŠTA JE AVRAM REKAO ŠTEDIŠAMA "DAFIMENTA" KADA SU MTJ ODNELE PROŠLI BROJ "SVETA" Veliki broj štediša veruje da im Dafina stvarno može vratiti njihov novac. Oni tvrde da je ogromna suma novca preneta preko jugoslovenskih granica i nalazi se na sigurnim računima u inostranstvu. Kao dokaz za takvu pretpostavku jedan od štediša nam je ispričao svoj slučaj. "Dafina je mom sinu ponudila da ode na Kipar i tamo uzme novac koji je uložio ovde, u Dafiment banku" priča štediša. "Ja mu, međutira, nisam dozvolio ni da razraišlja o tome jer sam se bojala da ga tamo ne übiju ili premlate, a uz to mu još i pare otmu. Ispalo bi da je on svoj dug dobio, a šta bi mu se pri tome desilo ne smem ni da pomislim. Takva moja strahovanja su, verujte rai, sasvim opravdana jer se nešto slično već desilo mojoj drugarici”. Na batine "po narudžbini" požalila nam se i jedna starija gospođa, takode štediša Dafiment banke. ledno veče, kada se vraćala sa sastauka štediša i mkovodstva Dafiment banke, sačekala ju je grupa mladića, izudarali su je tako da su joj dva zuba polomili, a tasnu sa dokumeutima oteli. "Unutra je bilo i 10 dinara novca, jer više i nemam pošto sam svu ušteđevinu poverila Dafmi Milanović", žah nam se gospođa čije ime iz razumljivih razloga ne pominjemo. Štediše su sa prošlim brojem "Sveta" otišle i na druga mesta.

Kako se saznaje, o tome je čak obavešten i jedan od najbližih saradnika guvemera Narodne banke Jugoslavije dr Dragoslava Avramoviča. On je, po nekim verzijama Ijudi koji se kunu da je to istina, prokomentarisao da rasprodaja imovine ne ide u prilog Dafini Milanovič već je to direktno protiv njenog interesa. Rukovodilac iz NBJ je očito logično zaključio da bez te imovine i šanse za revitalizaciju Dafment banke znatno padaju. Ali, da li je to baš protiv interesa Dafme Milanovič, veliki je znak pitanja, komentarišu pojedine štediše. Poslednja nada štediša, kako trenutno stoje stvari, uperena je u stračnjake Ekonomskog instituta iz Beograda koji bi do kraja ovog meseca trebalo da okončaju izradu projekta za revitalizaciju Dafiment banke. U Savet projekta če biti ukIjučeni i predstavnici štediša tako da će oni tada, po prvi put, uspeti da saznaju pravu istinu o svemu što se dešavalp, ali če moći da sagledaju i koliko su realne šanse da će uspeti da dođu do svojih uloga. Sastanak na kojem je trebalo da bude razmatran ovaj projekat prvobitno je bio zakazan za kasno popodne 28. marta, ali do zaključenja ovog broja "Svela" nismo uspeli da saznamo da li je sastanak uopšte održan i šta je na njemu rečeno. O tom će "Svef' pisati u sledećem broju. U svakom slučaju, tada če se znati i da li će ojađene štediše postati deoničari, da li će najugroženijima odmah biti isplaćen deo dugovćinja, kao Sto je to nedavno odlučilo i Sndsko veće Drugog opštinskog suda u Beogradu. Taj sud.

naime, doneo je presudu kojom se Dafment banka obavezuje da bolesnim Stedišama koje ne mogu bez insulina odmah isplati novac. Ta presuda doneta je na osno\u 99 tužbi štediša koji od Dafine potražuju ukupno 1A miliona maraka. Tom prilikom pravni zastupnik Dafine Klilanović je obećao da će tim štedišama u prvoj rati biti isplaćeno po 800 dinara, što je tek dvadeseti deo ukupnog duga. I ovaj slučaj na svojevrstan način govori kakve su šanse ostalih "zđravih" štediša. " ALA SAM IH ZAJ..." Sve je veči broj štediša koji smatraju da će ih Dafina još jednom prevariti. U poslednje weme počele su aktivnosti na formiranju Dafiment "lobija". U knjigu se masovno upisuju štediše, a sada se javlja strah da bi ti potpisi mogli lako biti zloupotrebljeni. Sve su, pri tom. češče i glasnije optužbe i na račun gospodina Lučiča na koga se štediše žale pa ih na sastancima grdi, pa učutkuje, pa čak i izbacuje iz sale. Stediše podsečaju i daje još prošle godine i gnvemer Avramović obećao "trojni'' sastanak Dafina-Avramović-štediše, ali od toga do danas nije bilo ništa. Nas najviše zabrinjava što ne znamo pravu istinu, kažu s tim u vezi Stediše. Oni ukazuju i da niko ne obraća pažnju na poslovanje restorana "Atol" na sajmištu u Beogradu koji je i zvanično reklamiran kao vlasništvo Dafment banke. Indikativno jc i to Sto je na poslednjem sastanku sa štedišama Dafina Milanovič počela da napada i sadašnjeg predsednika veča građana Savezne Skupštine Radomana

Božoviča. Po kazivanju prisutnih štediša Dafina je optužila Božoviča da je svojevremeno od nje uzeo 10 miliona maraka da bi tim novcem isplatio dvomesečne penzije u Srbiji i to u novemhru i decembru 1992. gođine, uoči izbora. Dafina je ove reči izgovorila na skupu štediša 15. febraara ove godine. fi Štediše su lavne i na bivšeg predsednika Odbora poverilaea Miltajla Mladenovića, od kojeg su se, kako rirde, ogradila sva udruženja štediša. Mihajlo Mladenović je zvanično smenjen još u julu 1991. aii i pored toga prisustvuje svim sastancima rakovodstva Dafiment banke sa štedišama. kao navodni zastupnik interesa poverilaca. OStre reči upučene su i na adresu Rajka Grahovca jer je on u ime 17.000 štediša zatražio od republičkog ministra unutrašnjih poslova Zorana Sokoloviča da vrati pasoš Dafini Mjlanovič. Pojedine štediše uputile su demant republičkom MUP-u da su i oui tražili ono što je u njihovo ime zahtevao Grahovac, kažu pojedine Stediše čije se ime, takođe, našlo na spomom spisku. Kako su ovakvi spiskovi formirani, štediše su naknadno otkrile. Po kazivanjima očevidaca, Dafina je na jednom od sastanaka tražila da se svi učesnici skupa Stediša potpišu, jer joj je to potrebno za sastanak sa guvemerom Avramovićem. Nakon nekoliko minuta predomislila se i kazala da joj to treba ”za memoare". a jedan od štediša tvrdi da je svojim ušinia čuo kako je Dafina na kraju saslanka rekla "Ala sam ih zaj..."

Nastarak sa sir. 23 mučenik". (Milorad Bajić se zaplakao dok nam je ovo govorio u maguetofon). A Đorđe, onako prosed, sav ispijen, mršav, plakao je i on i svi smo plakali. Bio sam izuzetno potresen i kada su mnogi gledaoci plakali nakon prikazivanja mog prvog filma o Đorđu Martinoviću, "Strali od istine" na festivalu dokumentamili filmova u Beogradu, 1987. ili 1988. godine, ne sećam se tačno. Sala je bila dupke pima, a oko 2.500 Ijudi zgranuto je gledalo šta se dešavalo sa Đorđem Martinovićem, tako da se nakon pet minuta mogla čuti muva kako leti. Ali kada se pojavila glava Staneta Dolanca krupno na ekranu, i začule njegove reči; "Đorđe Martinović je prvi srpski samuraj koji je nad sobom izvršio harikiri", gledaoci su urlikali, zviždali: "Übico, zlikovče!". Kako god se kasnije pojavio bilo ko od svedoka na ekranu, bio on na strani Đorđa Martinovića ili ne, gledaoci su bili usplahireni. Ja nikad nisam toliko imao treme kao kad se taj film završio. Kao da je pukao balon, svi su posedali, i, video sam, mnogi su plakali. Grcali su muškarci, žene. Mislio sam, ovo, ovo je prvi film koji će razjasniti jednu laž koja se obavila oko jednog čoveka. la u Đorđu tada nisam gledao Srbina, ni stradalnika sa Kosova, ja sam u njemu gledao raalog čoveka i stavio sam se na njegovu stranu. MUKE RAVNE HRISTOVIM Pošto je ova nova vlast imala kompletnu dokumentaciju.

očekivalo se da će da se obnovi postupak u vezi sa slučajem Đorđa Martinovića. Međutim, niko ništa nije preduzimao. Tada se probudila svest doktoru Vojislavu Suloviću, koji je predsednik Srpskog lekarskog društva i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva. On je angažovao šest najeminentnijih lekara, koji su pregledali kompletnu medicinsku dokumentaciju u vezi sa slučajem Đorđa Martinovića, saslušali ga i dali jedno zvanično saopštenje Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kako bi se obnovio postupak. I, naravno, sud, na osnovu ove stručne arbitraže, donosi jedino logično rešenje da je Đoide Martinović žrtva zločina, i da država, Autonomna Pokrajina Kosovo, mora da plati odštetni zahtev, koji je onda, recimo, bio negde oko 80 ili 100.000 maraka, kao i da mu se odredi pratilac, pruži medicinska pomoć i da odšteta za sve vreme trpljenja bola i nepravde. Naravno, o tome je pisala štampa. "Najzad je rečena istina". glasili su naslovi novinskih izveštaja o Đorđu Martinoviću. Međutim, samo sedam dana posle toga pročitao sam u "Politici" da je savezni javni tužilac stavio prigovor na presudu Prvog opštinskog suda. Ne, to nije bio Bakdć, on je već bio umro, od tada se i ta presuda i taj prigovor nalaze u nečijoj fioci. Možda u fioci Slobodana Miloševića? Od presude Prvog opštinskog suda u korist Đorđa Martinovića prošlo je već tri godine, i ko zna koliko će vremena još proći, sve dok država Srbija ne postane pravna država. Jer mi znamo da oni koji danas nose

vlast, u stvari, nose i pravosuđe. Oni odlučuju šta je pravna država, kad ona može da se upotrebi, kad treba da se brani, a kada može i da se zloupotrebi. Hoće li Đorđe Martinovid dočekati da Srbija postane pravna država? On je do sada imao pet teških operacija, dva izliva krvi u mozak i jedan jnfarkt. Zivi sa porodicom u Citluku. Cesto pada u nesvest, gubi se, nekontrolisano padne u sobi i udari glavom o sto, ili u dvorištu padne na česmu. Kada rodbina pritrči, on ne zna sam šta mu se desilo. Imam predosećaj, jer sam više puta razgovarao sa rodbinom, da neće dugo izdržati. I zbog toga se u meni Ijuje u poslednje vreme konačna slika kada ćemo ipak Đorđa morati da sahranimo. Ja ne želim da se mešam u Božije poslove, Bog će odrediti, ah ja bih želeo dok je on živ da se kaže istina o Đorđu Martinoviću, da on dobije punu satisfakciju. I dan-danas primećujem, kad god idem sa njegovim sinovima, sa rodbinom, da su im glave sagnute. Oni slobođno ne gledaju, ni levo ni desno, kao da imaju neki unutrašnji strah i stid za sve ono što je snašlo njihovog oca. Oni moraju da idu uzdignute glave! Đorđe ima jedanaest unučadi, oni moraju saznati punu istinu, i to iz samog državnog vrha. Muke kroz koje je Đprđe prošao ravne su Hristovim, i veće su, jer je moralno okaljan, jer još nije od strane države rehabilitovan. Da su ga obeštetili, da je osnažena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu, svima bi bilo jasno da je u pitanju zločin. Ali saučesnici i zločinci danas slobodno žive u Srbiji, Jugosla-

viji ili negde u belom svetu. Mnogi žive u vilama na Dedinju, čiji su prozori okrenuti prema cvećari, lagodno žive u senci Tolstojeve ulice. MKAD NEĆU OPROSTITI MTTEVIĆU I VUČELIĆU ŠTO MSU PRIKAZALI FILM O ĐORĐU MARTLNOVIĆU Kada je moj prvi film o Đorđu Martinoviću prikazan na festivalu dokumentamog filma, ja sam ga ponudio televiziji Beograd u kojoj sam radio, oni su rekli da sam ja lud. I. šta mi se desilo? Ja ne bih želeo sada da govorim o svom stradanju na televiziji. U to može svako ko je zainteresovan da se uveri. U Televiziji Beograd sam radio pune 33 godine, pre nego što su me poslali na prinudni odmor. Danas, 7. marta, Televiziji Beograd sam dao otkaz. Ja sam od strane Televizije Beograd 1990. godine izbačen u hodnik iz kancelarije u kojoj sam sedeo 22 godine. Sedeo sam u hodniku dve i po godine. U tome hodniku nije bilo svetla. To je prolazni hodnik i svuda oko mene su bile kancelarije, a tu se nalazio, naravno, i moj pisaći sto i moja dva ormara. Nisu mi dah direktni telefon, jer ja sam uvek koristio televizijske direktne telefone da skupljam priloge za Đorđa Martinovića. Oni su prisluškivah moje razgovore i dah su mi samo lokal. Ja sam im bio zahvalan, jer sam, ipak, preko centrale. uz pomoć prijatelja, dobijao mnoge humane Ijude koji su davah priloge da bi Đorđe otišao na operaciju u London. U tom hodniku na prvom spratu u Takovskoj, ja kažem

Tenkovskoj 10, odmah iza kancelarije moga glavnog urednika Milovana Vitezovića, još uvek se nalazi moj pisaći sto, a iznad njega desetak, petnaest diploma, domaćih i intemacionalnih, koje sam dobio na festivalima za moje dokumentame filmove. Ljudi su dolazili, gledali me sa sažaljenjem, neki sa čuđenjem, neki sa divljenjem. Međutim, to poniženje koje mi je priredio Milorad Vučelić, a ranije Dušan Mitević, na mene uopšte nije uticalo. Ja sam normalno radio svoj posao, iako mi čak godinu i po dana, pošto su me izbacili na hodnik, msu ni davah nikakav posao. Sve se završilo kako se završilo. Ja se ni danas ne žalim na postupke Televizije Beograd, zloglasnog Dušana Mitevića i još ozloglaženijeg Milorada Vučelića. Ja im sve opraštam, ah im ne opraštam što nisu prikazali Siroj javnosti preko RTS-a filmove o zločinu nad Đorđem Martinovićem, što bi pomoglo da pobedi istina. Jer, na kraju, istina će pobediti. Međutim, ono što je tragično za Đorđa Martinovića, kaže narodna izreka; "Najgora je pravda, spora pravda". Pored dva filma koje sam ja snimio o slučaju Đorđa Martinovića, napisane su i dve knjige. "Sudbinu beskućnika" napisao je novinar Politikinog "Sveta" Švetisiav Spasojević, koji je. na žalost, preminuo. On je u navrata govorio da ga je u vezi sa knjigom pozivala UDBA na informativni razgovor : zabranila da se dalje bavi pisanjem druge knjige slučaju Đorđa Martinovića. Silja Mihajlović napisao je dmgu knjigu, "Zločini na Kosovu".

Svet 31.03.1995.

DAFININIPILIĆI SA'SVETOM" KOD AVRAMfI