Svet

SIOUXIE PONOVO HARAJU EVROPOM

"SIOUXIE AMD THE BAIiSHEES". kultna rok-f rupa enoleskog novog talasa. koja unrairo postlže senzacionalna uspeho na svojoj evrooskoj turneji i svojim novlm aibumoni "Bapture" izaziva oduševljenje

arkerska iutemacionala još ne posustaje. Mada mimo, sunčano poslepodne ničim ne nagoveštava ;upljanje mračnih sila, pred minskim klubom "Square" grupica lađilt darkera nestrpljivo očekuje ulazak "Siotme and the Ban;-iees” na tonsku probu, da bi ih vi-1 ;li iz blizine i iskazali odanost pre mog koncerta. Ni državne, kao ni razlike u odinama tu ne znače ništa - prizor •io da je vemo preslikan iz bilo sjeg okupljanja pripadnika iste ikerske subkulture, mnogi od tih 'fnejdžera nisu se još ni rodili u reme kada je ”Siouxie" več bila stoličena kao "ledena kraljica anka", "princeza tame", otelotvoenje eteričnog biđa koje izlazi na nevnu svetlost da bi sledbenicima abranjenih saznanja prenela porue iz sveta bizamih rituala, demoa, magije, neizrecivih strahova i eopisivih užasa. Uostalom, "Banhee" je sablast iz folklome tradiije. Sve to, svakako, u atraktivnoj lop-rok ambalaži i s jasnim tržišlim usmerenjem, jer tajni magnetium tu nije sađržan ni u kakvoj reigiji ili ideologiji. Imidž je ključ uzajanme priv.ačnosti i poverenja. Biti različit od irugih, ali na isti, međusobno prexiznatljiv način. Frizure kakve je, rioda veđ odavno pregazila, raznox)jni pramenovi i šiljci koji štrče aa sve strane, naslage maskare, crai premaz na usnama, probušene uši i nosevi... a to su mladići. Oni veruju u "Siouxie", kao i u "Bau'haus", "The Cure", "Sister of Mercy" i u Nika Kejva. Devojke žele da hudu "Siomde", ne zamarajući sc pri tome pojedinostima o dvadesclak godina starosne razlike, o de-

finitivnom nestanku "poput britve oštre fizionomije", koja je ustupila mesto zaobljenim crtama dobroćudne matrone, o samoironičnoj estetici, kakva je, nužno i promišIjeno, morala zameniti nekadašnje koketiranje sa samoubistvenom S/M provokativnosti po svaku cenu. TONSKA PROBA I ŠOPING Da, ”Siouxie" je napokon stigla i sa zadovoljnim smeškom uzvraća oduševljene pozdrave najvernijim obožavaocima. Tridesetseđmogo-, dišnja Suzan BeKon izgleda kao da bi tim klincima u najboljem slučaju mOgla biti romantična, malčice ćaknuta tetka, koju vole i zato što svojim čudnim oblačenjem i nepredvidljivim ispadima živcira dosadne, staložene roditelje, Kći laboranta koji je u belgijskom Kongu cedio otrov iz zmijskih zuba, alkoholičara preminulog u njenoj četrnaestoj godini, ona dobro razume adolescentsko traganje za identitetom, nagon za pobunom i šokiranjem "odraslih”. U mladenačkim ekscesima i ekstravagancijama teško će je nadmašiti iko iz današnjeg naraštaja. Uz nju je bubnjar Badži, njen muž, jedini nalik klasičnim pankerima iz starih vremena. Basista Stiven Severin, oduvek bliži "neoromantičarskom" stilu, jedini je uz ”Siouxie" od samog početka.

Uprkos zakašnjenju, tonska proba je prilično ozbiljna i traje gotovo sat vremena. Ritam sekcija Severina i Budžija usklađuje se sa gitarom Džona Kleina i klavijaturama i sa električnim violončelom Martina Meklarika. Suzan je prisutna na pozomici,'ali se ne uključuje i malo kasnije odlazi, valjda privučena čarima šopinga u Milanu. Übrzo nakon razlaza muzičara i tehničara publika je puštena u dvoranu, divan prostor, kakav se može samo poželeti za "srednje" koncerte od 1.500 do 2.000 gledalaca. Sledi stampedo devojčica, koje zauzimaju mesta pred samom pozornicom. Sta očekuju od već malo korpulentnije gospođe koja po frizuri, šminki, šljokicama, stasu i pokretima, kad bi se uklonio zvuk, ne bi previše odskakala od protagonistkinja bilo koje turbo-folk parade, FATALNA PRIVLAČNOST "BANSHEESA" Međutim, iako njihovi motivi mogu biti pogrešni, devojčice koje vrište u suštini ne greše. ”Siouxie" ne deluju nimalo kul, ali koncert to znatnim delom jeste, Imponuje opravdano pouzdanje u nov materijal, koji zauzima đobru polovinu, pri čemu se početak smelo prepušta polaganoj, jezom prožetoj "The

Double Life’. Slede "Forever" i "Tearing Apart", a sam kraj, jednako kao na albumu pripada izvrsnoj ”Love Out Me”. Suzan dobro peva i jos bolje se zabavlja, komunicirajući na elementamom italijanskom. Niko tu, srećom, ništa ne shvata preozbiljno, ali muzika, katkad na rubu parodije, ipak funkcioniše samom snagom pesama. Ove stare lisce, dakle, ne treba otpisati, a od Stivena Severina, "sive eminencije" i "mozga" grupe, pokušali smo saznati kakvu to fatalnu privlačnost skriva zagonetna spoljašnjost "Bansheesa". Pod pravim imenom Stiv Beileks, Severin je od najranijih dana bio pratilac i prijatelj Sijuksa, idejni pokretač koji je zainteresovao mladu Suzan za "Sex Pistolse", kao one koji su imali presudan uticaj i bez kojeg su "Banshees", od samog početka do danas, teško zamislivi. U sastavu "Bansheesa” privremeno su bili i nesretna pank-ikona Sid Višouz i darkerski idol Robert Smit ("The Cure"), ali primeren naziv grupe oduvek je mogao biti i "Siouxie and Severin". Severinovi strpljivi, vrlo promišljeni odgovori i jasan stav odaju izuzetno ozbiljnog i upućenog učesnika i posmatrača muzičke scene, koji iznenađujuće dobro poznaje aktuelne trendove i najnovija zbivanja, a koje muzičari nje-

govog ranga, obično zaokupljeni sami sobom, često i ne primećuju. BRITANSKA MUZIČKA RENESANSA • U poslednje vreme britanski mediji i publika podjednako su ponosni i oduševljeni novom generacijom bendova kao što su "Blur", "Oasis", "Manic Street Preachers" i drugih, za koje smatraju da britanskoj rok-sceni vraćaju vodeće mesto u svetu. Kakvo je Vaše mišljenje o tim grupama, osećate 11 posebnu sklonost prema nekima od njih ili možda smatrate da su prebrzo dobile prevelik publicitef? Britanska scena danas je znatno bolja nego prošlih godina, ali "Blur" ili "Oasis" nisu pravi pokazatelji ža to. Oni su trenutno najpopulamiji, no mislim da više pažnje zaslužuju neki drugi. Nije loše Sto je danas manji uticaj Amerikanaca, poput "Pearl Jam". Engleska je dugo bila u drugom planu, jer su svi veliki gitarski bendovi dolazili iz Amerike, a dens muzika iz Evrope. Engleska se u muzici osećala malom. Sada je drugačije i ima dosta grupa sa zanimljivim idejama. • U usponu su i mnoge grupe u kojima vodeće uloge imaju žene. Svakako, s tim Sto im uglavnom tek predstoji prava afirmacija. Sa izuzetkom, naravno, PJ, Harvey, koja se već sasvim establirala.

• Čini li Vam se da je ipak vile uzbuđenja bilo krajem sedamdesetih godina, kad ste i Vi započeli karijeru? Teško je o tome suditi, jer sam i lično bio upleten, ali, zaista se čini da je tada bilo uzbudljivije. Delom i zato što je muzička inđustrija tada još bila zbunjena pojavom mnogili novih imena, koja nije mogla lako svrstati u žanrove. Govorilo se o pank-roku ili altemativnoj sceni ili nezavisnim izvođačima, ali nisu imali prave defenicije ni stvamu kontrolu nad zbivanjima. Sredinom osamdesetih, negde do 1984, industrija je uspela da shvati kako da se uvuče u korporacijski sistem i ponovo preuzme stvari u svoje mke. Time sam donekle razočaran, neke su iluzije izgubljene. • Obuhvata li vaša turneja i Ameriku? Je li tamo publika mnogo drukčija? Mnogo, mnogo drukčija, ha ha... Da, u aprilu i maju čemo biti u Americi, a to me raduje. Publika je tamo vrlo pažljiva i zahvalua. Povoljno je to Sto su našu grupu upoznali sa zakašnjenjem u odnosu na Englesku i ostatak Evrope pa nemaju unapred usađene pojmove o tome šta bismo mi hteh da predstavimo. Informacije dolaze znatno sporije, ali se privrženost dužc održava što je mnogo bitnije.

31.03.1990. Svet