Svet

Nastavak sa slrane 31 na jedno dete može negativno uticati da se tako rano nađe u svetu posla? Mislim da je na mene uticalo pozitivno. Naučila sam mnogo i brzo. Moji roditelji me nisu terali na to. Izbor i odluka su bili moji. NISAM ISTUKLA DŽUDA NELSONA! • Da li si bliska sa tvojom porodicom? Mnogo. Viđam ih skoro svaId dan. Moj otac je bankar i jedan je od mojih najboljih prijatelja. I moj stariji brat je moj dobar prijatelj. • Da imaš dete, da li bi volela da uđe u svet spektakla? Ne. ® Fricajmo još o t\ojoj lošoj reputaciji. Misliš li da si neshvaćena? Naravno. Ali kao što sam rekla, ne mogu samo njih da kaivim zbog toga i ja imam udela u tome. Možda sam uapravila malo frke. ali ništa od toga što sam uradila nije dovoljno da bi me tako tretirali. • Da li bi isto tako pisali da je na tvom mestu bio neki od glumaca iz serije "Beverli ffils"?

Narnvno da ne. Ja sam žena, jaka sam i oni su rekli: "Divno, imamo još jednu nevaljalicu. Da vidimo šta će da radi". Nema nijednog glumca iz serije o kome nisu jaisali. • Sta imaš da kažeš u vezi sa ćekovima bez pokrića kojc si izdala? Bilo je to pre nekoliko godina. Sada nemam finansijskih problema. • A na to što se prića da tučeš svoje momke kao, na primer, Džuda Nelsona? To su sve same gluposti. Imam četrdeset kilograma, kako bili mogla da istučem mladića od osamdeset kilograma. ZAŠTO SAM SE RAZVELA OD EŠLIJA • Da li si se pokajala zato što si snimala erotske scene u filmu "Vezanih očiju"? Pre svega, ja se pojavljujem u polovini tih scena. I imam dublerku koja se umesto mene pojavljuje u scenama gde je trebalo da budem bez odeće. • A zbog fotografija u "Plejboju"? Ljudi iz "Plejboja" su me pitali da poziram za njih nudeći mi gomilu novca. Ja nisam htela. Zatim je jedan fotograf, koga obožavam. Majkl Komte, rekao

da pravi fotografije za knjigu koja propagira slobodan seks protiv "Side" i pitao me je da

sarađujem sa njim. Tako su nastale te fotografije%koje su se zatim neočekivano pojavile na

stranicama "Plejboja". Ja sam mislila da sam ih pravila za knjigu. • Izgledalo je da ste ti i tvoj mladi muž, Ešli Hamilton, veoma zaljubljeni. Zašto se vaš brak nije održao? Zaista sam volela Ešlija, ali ipak smo se razveli posle pet meseci. Ja sam kriva jer sam mu se bacila u naručje pre nego što sam ga zaista upoznala. Mislila sam da mi je ono što znam o njemu dovoljno i imala sam ogromnu potrebu da budera voljena. I volela sam ga misleđi da je on jako, jako dobar. Sve u svemu, bilo je stvari o njemu koje nisam saznala sve dok se nismo venčali. Stvari koje nisam mogla da prihvatim. Želim Ešliju svako dobro i nadam se da če prevaziči svoje problerae. Pokušala sam da mu pomognem. Ah nisam želela da i mene uništi. Bila sam stigla do momenta kada sam započela da kontrolišem svoj život. Morala sam da prestanem da budem žrtva, žrtva muškaraca, štampe, mojih ideja o braku. Sada sam se mnogo promenila. Moja trenutna Ijubav režiser Rob Vajs je moj najbolji prijatelj, moj učitelj. Ne izlazimo mnogo, više : volimo da ostanemo kod kuče, ] da kuvamo i pišemo zajedno.

ROMANTIKA STAROG JLGA: Šanen kao Margaret Mičel

Nastavak sa strane 36 ploču oa uačin na koji smo mi to želele. U prilog tome govori i činjenica da se ’BS. godine pojavila još jedna ženska grupa koja je imala tipično ženski imidž, duga kosa, kratke suknje i toj grupi je odmah ijapravljena ploča. "Bove" su od "Jugotona" dobile ponudu da 'B4. godine snime ploču ali sa mekšom muzikom, sa promenjenim imidžom, sa ljubaynim tekstovima i tu priliku. koja je za nas, u stvari, bila neprilika, odbile smo. Cekale smo do ’B7. kada se pojavio prvo singl "Ja neću hevi metal život da bude moj" i "Kralj dosade" koji je bio "pilot-singl" sa namenom da PGP-u potvrdi da smo mi bend s kojim može da se radi i velika ploča. Singl je jako dobro prošao na svim radio stanicama i u medijima i "Boye" übrzo snimaju prvi album "Dosta, dosta, dosta" za PGP RTB. Ploča je snimana u Beogradu i tog trenutka "Boye" nisu više čisto ženski bend; u grupi je basista Darko. Posle izlaska prve ploče najzad smo dobile šansu da se predstavimo mnogo široj publici nego do tada. Usledilo je mnogo koncerata, vrlo dobrih kritika ploče; ploča je. na primer, na "Studiu B", mnogim zagrebačkim i slovenačkim radio stanicama proglašena za ploču godine. Pesma "Dosta, dosta, đosta" postala je veliki hit, po kome nas i dan-danas mnogi prepoznaju. Posle svih tih koncerata, nastavljajuči saradnju sa Kojom, izlazi nam drugi vinilski projekat. album "78". Naziv albuma simholizuje razdaljinu između Novog Saila i Beograda.

• Da te prekinem nakratko. Evidentno je da je Novi Sad oduvek donosio kvalitct i to u svim granama umetnosti, ali ako je neko želeo potvrdu i potpunu afirmaciju, morao je da pređe tili 78 kilometara i dokaže se u prestonici. Priče o "srpskoj Atini" zvuče deplasirano, mada ne bi smele jer je naš grad zaslužio mnogo više, ako ni po čemu, ono po Ijudima koji u njemu stvaraju. Mi volimo naš grad, ali ovaj grad je jako komplikovan za skoro sve kreativce, Ijude koji nešto rade i ukoliko ne odu do Beograda i tamo se ne potvrde, teško da će njihov rad biti priznat. Razlog le-ži u činjenici da je u suštini Novi Sad provincija i kao takav ima tu frustraciju koja donosi kreativce, a sa druge strane ima to negativnu čaršijsku konotaciju. Bože moj, ne pornaže se svojima jer smo iz istog sela. U vreme našeg početka Novi Sad nije imao ni svojih novina, radio stauiea, da ne govorim o televiziji. Osaradesetih godina sem "Dnevnika" nije bilo drugih novina, Radio Novi Sad je bio jedna konzervativna institucija isto tako i televizija, tako da iole avangardnija stvar uije mogla da prođe. Sedamdesetih je bilo još gore, trenuluo je još i dobra situacija. Nije bilo inesta gde bi se mladi Ijudi mogh okupljati. dajeftinije gledaju filmove, da se izvode andergraund pozorišne pređstave, zanimljive izložbe i, naravno, ono što je nas najviše zanimalo, nije bilo prostora za koncerte. To Novi Sad nikada nije imao, tako da se moralo raditi preko Beograda. No, da se vralim na priču o drugom albumu. Na ovoj ploči je

novi basista, Bebec, koji ostaje sve do današnjih dana i jedini je, pored mene. od stare postave. I ova ploča od kritike dobija jako dobre ocene, dobro je priina i publika na koncertima. Ploča je izašla u nezavisnoj produkciji za izdavačku kudu iz Zagreba "Search & Joy' 1 koju vode goznati zagrebački novinari, Ante Čikara i Aleksandar Dragaš. Ploča je izasla "90, a tokom ’9l. smo imali promocije u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani i Rijeci i tada nastaje period mraka, kada su se svi pitali šta dalje da rade. Bend se jednog trenutka "ustopirao", tek toliko da nađemo nove Ijude, pošto je knjiga spala na tri slova. Pridružila nam se Jelena, nova pevačica, a otišle su i Tanja i Vesna i Jasna, a gitariste smo dosta često menjale. Nas troje smo u tim nekim najtežim uslovtma za život, a kamoli za stvaranje, odlučiii da napravimo iz inata najbolju stvar. Upravo zbog toga što nismo želeli da nas sve te nevolje odvoje od muzike. odlazimo u jedan od najboljih studija u Holandiji kod Milana Ćirića. Snimali smo tri meseca, a rezultat je naša poslednja ploča "Boye se ne boje" ili "Boye aren’t afraid" za nezavisnog izdavača "Doranit enterprices" iz Izraela, inače naše prijatelje. Uradili smo, po mom mišIjenju. najzreliju, najraznovrsniju ploču "Boya", ploču na kojoj se pojavljuje jedno novo lice na roksceni, a to je Bebec, koji je odsvirao bas, gitare, uradio araužmane, veliki deo pesama su njegove, zatim produkciju što je jako zanirnIjivo, jer je na prve dve ploče producent bio Koja. Kao što je pozuato, Koja je u Londonu i tamo svira tako da smo morali to sami da uradimo, ili da nađemo čoveka koji je po kvalitetu i afinitetu sličan

Koji i nama. Pošto smo "ukapirali" da takvog čoveka nema, odlučili smo da produkciju uradimo sami i tu neku odgovomost je preuzeo na sebe Bebec. Produkciju je uradio tako da možemo biti ponosni kako ova ploča zvuči. Koja je nesumnjivo fenomenalan muzičar, a ovaj naš poslednji projekat promoviše još jednog fenomenalnog muzičara a to je Bebec. • Postigli ste značajan uspeh u Holandiji. Naša šfampa, po nekom praviln kada je reč o vama, nije to propratila na način koji zaslužujete. U Holandiji smo stupili u kontakt sa dosta zanimljivim Ijudima. Ostvarili smp saradnju sa holandskom televizijom VPRO, koja nam je snimiia spot u Holandiji, koja je bila oduševljena našom muzikom i pojavom. VPRO je televizija koja je radila prve spotove za "Urban Dance Squad". S obzirom da ni tamo nema puno devojaka koje se bave roken-rolom, bili su, blago rečeno, izuenađeni. Uopšte, Holandanima je bilo veoma zanimIjivo da su tu sad neki Srbi o kojima su puno ružnoga čuli, tako da su želeli da čuju i našu priču, pošto su bombardovani informacijama iz kojili proizilazi da su Srbi jedini krivci za sve ovo što se dešava. Bilo je pokušaja da ua njihovoj nacionaluoj televiziji govorimo o politici, što smo mi glatko odbili jer nas u suštini politika ne interesuje, ali uas, nesumnjivo, pogađa. Što se tiče odnosa medija prema nama, stvari stoje kako stoje. Ne želitn da bilo šta utiče na mene, radimo našu muziku i ne bojirao se ničega. • Sein holandskog, osvojili ste i grčko tržište.

Pored, da talco kaženi. uspeha koji smo postigli u Holaudiji, ovili dana se spremamo na put u Grćku gde smo ranije svirali i naišli na odličan prijem i kod publike i kod medija. Grci posvećuju puno paž- ; nje rokenrolu i sve oko njega odlično "štimak i mediji i izdavačke kuče, ali je šteta Sto imaju vrlo lošu rok muziku, gotovo nikakvu. Posle našeg prethodnog gostovanja, takav uspeh je postignut da je čak i "PolitikuT iz\'eštač iz Atine poslao izveštaj u Jugoslaviju. Dalde, trebalo nam je preći hiljadu kilometara da bismo u domovini dobili : adekvatan publicitet. • Gotovo je nepoznat podatak da su "Boye" imale turneju po Sloveniji i fo u pet gradova. Na drugoj strani, sa velikom pompom i medijskora pažnjom su ispraćeni Bajaga, Balašcvić i Brena. Možeš li izvući paralelu između njihovih i vašeg nastupa? \ Njihovi koncerti u Sloveniji su J biii "jugonostalgičarski". Dobar de« publike bio je poreklom iz j I ovih krajeva, dok kod nas to nije bio slučaj. Mi smo otišli u Slo- f veniju kao u stranu zemlju i na I naše koncerte su dolazili Slovenci. ■ Primljeni smo kao i uvek, odlično. Nikakvih problema ni provokacijai uije bilo. Vizu smo uredno dobili na sedam dana, bez ikakvih peripetija. Sem većih gradova koji su bili obuhvaćeui ovom turnejom, svirali smo u jednom mestašcu koje se nalazi tik uz hn'atsku granicu, tako da je na tom koncertu sedamdeset posto posetilaca bilo iz Hrvatske. Ne mogu reći da nije bilo dirljivih susreta i puno nam je značilo to što znamo da nas nisu zaboravili, da slušaju našu muziku. ■ Krišom, ali slušaju.

Svet 14.04.1995.

46