Svet

"Pored spoljnih faktora, odgovomost za ovaj poraz ne mogu da izbegnu ni vojne ni političke vlasti RSK"

Naslavak sa strane 3 minirali područja oko Jasenovca i Okučana? Mislim da je to pretenvanje. Na kraju, čak i da se to zaista dogodilo, uišta ne može da opravda izostanak otpora vojnilca koji su trebali da pnhvate sudar sa ustašama. Problem je druge vrste. Mi smo odviše računali na pomoč iz Jugoslavije i Republilce Srpske i to nam se obiio o glavu. Pomoc dobijamo tek sada. Sada nam šalju brašno, šećer i stare krpe. Da li je to dovoljno da se zacele rane koje su izazvane ovim katastrofalnim porazom? • Šta se htelo dobiti raketiranjem Zagreba? Ja ne znam da li je bilo raketiranja Zagreba. Bar prema izveštajima beogradske Stampe. predsednik republike Krajine je izjavio da je on naredio bombardovanje Zagreba, Ako je do tog bombardovanja zaista došlo, lo nije bilo ono što se moglo videti na snimcima hrvatske televizije. Bombardovanje Zagreba Hrvati su hteli da iskoriste kao alibi za pokolje nad srpskim stanovništvom. Uz pomoć zapadnih medija. to im je i uspelo u dobroj meri. Na žalost, neshvatljivo je đa danas, na kraju veka, demokratska Evropa pri/iiajc hrvatski fašizam koji svakim danom na očigled celog sveta potvrđuje svoj zločinački karakter.

• Imaju li Srbi u Krajuii dovoljno snage da se sami suprotstave tom fašizmu? Srbima se još jednom ponavlja istorija, ali ovoga puta je naša pozicija još teža. Dauas se borimo sami, bez saveznika. Ako smo već ostali bez podrške Amerikanaca, Rusa, Francuza, Engleza i drugih tradicionalnih ratnih saveznika, moramo da pomognemo sami sebi i zaustavimo raskole. Nije dovoljno da se pomažemo samo blagim osudama naših agresora i minimalnim kohčinama hrane, obuče i odeče. S obzirom na poznatu politiku Hrvatske, može se očekivati novi napad na Krajinu, a kada do toga dođe, srpski odgovor mora da bude mnogombedljiviji i odlučniji. Ovako, ostaje mi da verujem da su na drugim mestima odbrane čvršče, da če otpor biti veči. Međutim, veliko je pitanje može li naš otpor, makoliki da je, da izdrži napade koji če, verovatno da uslede. Vreme je da prestanemo sa pričama o uzajamnoj pomoči. Moramo jasno i čvrsto da se dogovorimo kako čemo da uzvratimo ako budemo napadnuti. Ovako, pokazalo se da su, ne baš decidna obečanja, bila samo priča za lakoverue, više nasa želja nego potrebna realnost. • Hoče li Jugoslavija priznati Hrvatsku pre nego što Krajina, komad po komad, nestane, ili fek nakon toga? Ujedinjene uacije več dugo vrše pritisak na Jugoslaviju da prizna novoformirane države na Balkanu. To se čak decidirano zaliteva kao jedan od uslova za skidanje sankcija prema Jugoslaviji. Mislim da do toga, ipak, neče doči. Čak i kada bi, ne daj Bože, do toga došlo, odnos međunarodnih faktora prema sipskom narodu ne bi bio ništa boIji i popustljiviji nego do sada. Kakva god se politička rešenja nađu za prostor bivše Jugoslavije, morače se uvažiti činjenica da Srbi

nemaju druge matične države do Srbije, tako da ne smemo ni pomišIjati na mogućnost da nas Srbija izda. Sebe, kao i sve građane Krajine, smalram građaninom Jugoslavije. Na kraju, mi smo Krajinu i

stvorili kao iznuđeno i privremeno rešenje, dok ne sazru uslovi za srpsko ujedinjenje. Ma koliko bio lično nezadovoljan blagim stavom Jugoslavije prema događajima u Zapadnoj Slavoniji, ne vidun mogučnost da sa te strane jednog dana ipak ne stigne odlučujuđa pomoč, naravno vojna. Ako ta procena ostane samo moja želja, sve dosadašnje žrtve ostače beskorisne i uzaludne. Ipak, verujem da če sve patnje našeg naroda zapadno od Drine i Dunava uroditi željenim plodom - jedinstvenom srpskom državom. Nadain se da če se hladna srca u Jugoslaviji malo zagrejati i da če neko u Beogradu konačno udariti šakom o sto i zaustaviti za-

huktalu mašineriju koja goni Srbe u propast. • Nije li blokada na Drini najbolji pokazatelj kojim putem se odlučilo da ide jugoslovensko rukovodstvo? I ta strašna blokada je nametnuta kao jedan od uslova za ukidanje sankcija. Vlasti u Jugoslaviji stekle su utisak da samo jaka i močna Jugoslavija, bez sankcija, može da pomogne ostalim delovima srpskog naroda, To je tačno, ali u računicu se mora uzeti u obzir i činjenica da snage našeg naroda nisu neiscrpne, tako đa se ne zna koliko čemo mi u Krajini još moči da trpimo ovu situaciju bez ozbiljnije pomoči iz Jugoslavije. Mi činimo sve kako bismo pomogli Srbiji da skine sankcije. Kako bismo olakšali srpske pozicije, prihvatili smo pregovore sa Hrvatima, iako smo svesni da od otvaranja autoputa i aranžmana sa strujom i naf-

fom oni imaju daleko više koristi nego mi. Znali smo da u tim pregovorima nečemo biti ravnopravni ali smo ipak pristali na njih. U tome smo videli priliku da pomognemo i nama i Srbiji. Kako vidimo nismo pomogli nikome. Pokazalo’ ■ se da su pregovori korisni i potrebni samo ukoliko obe strane tmaju bar minimum želje da se dogovore.; Sa Hrvatima su, pokazalo se, svi pregovori štetni i nepotrebni. Oni i predstavljaju samo gubitak dragocenog vremena. Umesto da se troši! energija na jalovim poslovima, treba raditi na jačanju odhrane. Is-f kustvo ukazuje da su pregovori s!užiii samo za otupljenje naše odbrane, kao što je bio slučaj i sa Zapadnom Slavonijom. Na kraju, koliko puta treba da kažemo da je život Srba u Hrvatskoj nezamisliv i ne- | moguć. Ko to ne shvata, neka i daIje proslavlja prve majeve, peče te- .. lad i jarce, a mi ćemo se u Krajini, sa njima ili bez njih morati da branimo za goli opstanak. • Između krajišMli i hrvatskih vlasti postignut je dogovor o prekidu neprijafeljstava. Hoće li i taj sporazum imati sudbinu prethodnih? K Taj sporazum predstavlja naj- I veću žrtvu koju je mogao da podnese srpski narod. Stavljeni smo u poziciju da potpišemo etničko čiš- ’ ćenje Zapadne Slavonije. Izbora > nije bilo. Da to msmo prihvatili. I Hrvati bi likvidiraii i ono malo Sr- | ba što je ostalo na tim prostorima. Da bismo izbegli genocid, morah t smo da pristanemo na ovakav dogovor. Svakome mora biti jasno f kakvu smo žrtvu podneli tim potpi- * som. Sada je, da stvar bude još teža, otvoren i problem stanovništva j prognanog sa tih pođručja. Gde da | ilt pnestimo u razrašenoj Krajini? J Ovim porazom raspršiie su se mnoge naše iluzije, među kojima i ilu- ?; zija o povratku Srba u Hrvatsku,

Nđstavak sa strane 23 Jednog dana, da. • Sta se dešava u "Narodnom pozorištu"? Moj uvaženi kolega Voja Brajević iz "Jugoslovenskog dramskog" sa srpskim selektorskim manirom ili ako sam ga možda uvredio, sa cmogorskim manirom, šalje nama u "Narodnom pozorištu" i to prekp intervjua u ' Ninu", Jovana Ćirilova za upravnika da bi Jovan povukao vodu, da to što je u "Narodnom pozorištu" ostalo povuče u kanalizaciju. Mislim da je to nevaspitano i nepristojno. Žao mi je što Voja Brajević, glumac, gubi vreme na te javno-komunalno-kanalizaciono stambene probleme, mada mu to, kao bivšera, do duše, gubitničkom kandidatu za gradonačelnika i pripada da se bavi komunalnim službama, ali kao glrnncu ne. Ovo je i prilika da mu u ime 750 zaposlenih u "Narodnom pozorištu", u ime nekih krojačica koje su ga bezbroj puta obukle, u ime šminkera koji su ga ko zna koliko puta šminkali, zahvalim na brizi. Mi mali miševi iz kanalizacije imamo punu salu, iraao nagrađene, uspešne predstave prosto zato što se nismo usudili da poslušamo savete ovog srpskog selektora. • Bilo je mnogo pritužbi na Berćekov rad. Da li si imao nekc nesuglasice sa njim? Nikada. AJi zanimljivo je to sa Berčekom. Sad ću da ti is-

pričam. Vozi me taksista i pita usput: Zašto ne oterate onog Berčeka”. Ja ga zamolim da mi kaže makar jedno ime bilo kog upravnika "Narodnog pozorišta' pre Berčeka. On me gleda belo. Pitam ga: "Što me gledaš, šta hoceš i šta znaš ti o tome." Znaš, cela ta frka i panika oko nesuglasica između bivšeg Upravnog odbora i upravnika nama ne prija . Bitno je ono što u pozorišm trenutno jeste. On je treći po redu upravnik "Narodn°g pozorišta" kojeg ja znam, i pamtim da u ovom pozorištu nikada nije bilo bolje. Evo, recimo, sinoć se završava predstava, jedna od 50 predstava koliko mesečno imamo i vidim da je sala dupke puna, kao i svih ostalih dana, i to za sve ansamble i za obe scene. Sve u kući funkcioniše pa i atmosfera, napunjena sala i to raspoloženje u publi°i- Toga ranije nije bilo. Postoji i jedna druga stvar a to je da ima novinara koji iznose sud i o predstavama koje nisu gledali. Pre neki dan čitam intervju u "Ninu" koji je radila gospođa ili gospođica Jasmma Lekić sa selektorom 1 Sterijinog pozorja" i pita ga; "Kako ste mogli tako, očigledno, odvratnu predstavu, očajnujaredstavu "Razvojni put Bore Snajdera" da uvrstite u program?" Pri tome ova novinai-ka predstavu nije ni gtedala, Mi u Narodnom pozorištu" znamo da Jasmina Lekić ovu predstavu nije gledala. Svi novinari koji dođu budu sačekani na

vratima. Gospođu poznaju nasi Ijudi iz marketinga i prepoznali bi je da je ušla. I to su te naše podele. Navijam za "Atelje" ili za "Jugoslovensko dramsko" pa sam onda protiv "Narodnog" ili "Radoviđa". To je potpuna besmislica. Nas su u školi učili da u teoriji umetnosti postoji hiljadu tačnih odgovora na jedno jedino postavljeno pitanje. Da nije tako "Hamlet" bi bio jednom napisan i odigran. Ako se bavimo svojim poslom i ako živimo u ovom vremenu, naše osnovno pitanje je nale vreme i zato mislim da je predstava "Beograd", o kojoj smo ti i ja govoriii iz jednog drugog aspekta, jedan od tačnih odgovora na postavljeno pitanje i to jedan od tačnih odgovora koji je u lepezi odgovora do sada nedostajao. To tako treba sbvatiti, a ne kao pristrasnost. Ja sam čekao kada če to neko da napiše, da neko sedne i da da i ovakav odgovor. • Ovo je, ipak, godina kulture. Meni ta akcija "Lepše je sa kulturom" nije nesimpatična.' Vidiš da ovde držim i jedan njih°v plakat "Birajte dmštvo, dražite se sa glumcima". Izvesno je da ja nisam taj koji može da binačin popularisanja kulture. Očigledno je da su ovi iz Miuistarstva kultuie osetili da tu nešto škripi. Da li su uradili pravu stvar, ja to ne znam, ali ipak je to korak i mislim da će imati nekih rezultata.

• Misliš li da postoje neki efikasniji načini, i da li su novčanu podršku dobili istinski vredni kulturni projekti? Izvesno je da postoje efikasniji načini. Ja ne znam koliko je sve to koštalo, ali je izvesno da je nešto para od toga i ostalo čim ministarka širokogrudo deb parc glumcima za predstave koje se njoj, odnosno njenoj ministarskoj visosti dopadaju. • Kada je pravljenje para u pitanju, mogu da potvrdim da si ti među glumcima ono što je Zoran Đinđić među filozofima, a to nije malo. Otkako sam ponovo počeo da igram. moram da priznam da biznis i glumu nisam najboje povezao. Zbog glume gotovo da i nisam u hrrm. Moj ideal da te dve stvari radim paralelno nisam uspeo da realizujem. Ja sam izabrao da tezgarim u drugoj profesiji, a ne da za pare pljujem po svojoj. Morao sam, brate, da se snađem i mislim da" bi 90 posto mojih kolega moglo to isto samo kada bi to hteli i to je pitanje odluke. Ima mnogo umetnika koji će ti reći "znaš, biznis u raoju dušu ne može da stane", ili "ja to ne mogu", a svi vole pare. E, pa mora da stane, jer mojoj Milici i Lenld su potrebne patike, treba im rekreativna nastava. Znaš, ne vidim zašto bih ja sebe stvarao velikim glumcem tako što gladujem. Kažu da i biznis i gluma tiaže celog čoveka. Ja kažem;

i ne traže, nego uzimaju ine pita' ju• Kada smo poslednji put razgovarali, govorio si o promenama, o tome može li se i hoće li se nešto promeniti. Da li danas želiš neke promene? lako to zvuči kao najotrcamja frazetina, jedina promena koju želim je da stane rat. Promene koje bih voleo đa vidim u opoziciji, mislim da su nemoguće i da je za njih kasno. A i moja želja da u opoziciji nešto menjam odavno je prošla. A što se tiče SPS-a tu bih voleo da vidim promene, jer mislim da bi to bilo dobro za Srbiju. Voleo bih da to bude još progresivnija mlađa i energičnija partija, voleo bih da je vidim svežiju i sa manje opterećenja iz prošlosti. • A promene u društvu? Naravno, ali isključivo kroz promene u vladajućoj partiji; ja tu imam svojih primeđbi, ali sam spreman da ih kažem na onom mestu na kome će one rezultirati promenama. To ću reći mojim prijateljima iz vladajuće partije. • Postoji samo jedno mcsto na kome tvoje želje za političkim promenama mogu biti sigurno realizovane. Da bi poentirao odmah, trebalo bi da se obratiš samo jednom čoveku. Ako nekada budem u prilici da mu kažem, reći ću mu. Ne znam da li će to imati kakvog značaja, ali sigumo ću mu reći.

Svet 12.05.1995.