Svet

SREĆAN PRAZNIK, DRAGI NAŠI DOUŠNICI

mmEEUE PO LuKK (12) Ali aišta nije skriveno, što se neće otkriti, ni tajno, šlo se neće doznati. Stoga će se čuli na svetlosti ono što ste reklj u taini, i propovedaće se sa krovova ono što ste kazali na uho u sobama. Ali vama svojim prijateljima kažem: ne bojte se onih što übijaju telo i posle loga ne mogu više uišta da učine. Nego ću vam ukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji posle übistva ima vlast da baci u pakao. Da, kažem vam, toga se bojte. Zar se pet vrabaca ne prodaju za dva asa? I nijedan od njili nije zaboravljen pred Bogom. A vama je i sva kosa ua glavi izbrojana. Ne bojte se; vredite više nego mnogi vrapci. (2-8) nedelju u podne, u Hramu Svetoga Save, Patrijarh Srpski služio je pomen postradalima i unesrećenima u Zapadnoj Slavoniji. I na ovo poglavlje Evanđelja po Luki f»dsetio. Slušalo je mnogo Ijudi oborenih glava. I na ovaj đan srpski narod se podelio. Na one koji umeju i ue umeju da OBORE GLAVU. MNOGO sveta je stiglo tog daua da se pomoli. MNOGO sveta je u isto vreme bilo na ulici, u kafani, na osnivačkoj skupštini partijskog okružnog odbora. Neki jesu (bar to), a neki nisu ni znali da za to vreme i za njih neko obara glavu. I da su znali, ne bi ih se ticalo. I kad bi se ticalo, ne bi im bilo jasno. MNOGO smo nesrećan narod. Svet u Beogradu je ravnodušan. Na nesreću. puno je bilo prilika proteklili godina za takvu ocenu. Nije svet u Beogradu ravnodušan prema stradanju drugih Ijudi. Ravnodušan je sam prema sebi. BEVETMHESTKČOVEK uno se ovih dana pisalo o fantastičnom 19-om minutu rezervisanom u DRZAVNOM đnevniku za poginule, zarobljene i izbegle u Zapadnoj Slavoniji. Ni prva ni ppslednja odvratna sramota Radio Televizije Srbije i njenog PRVOG čoveka. Koga se on tiče, koga se više tiču njegove svinjarije i čiji još, osim njegov lično, treba da bude problem što je u Crvenki bio 19-ti po visini u redu za fizičko. E, tu i jeste problem, što je taj čovek dao sebi mandat da za potrebe svog puta od devetnaestog ka prvom osramoćuje ceo jedan narod i što je svojom uređivačkom politikom prisvojio obraz tog istog naroda. Da beda bude još veća, ova poslednja sramota se sasvim lako mogla izbeći. Vest o tragediji je mirno moel biti stavljena u prvi minut, prosto zato što TO više niko ue gleda. Tu pobedu je RTS na čelu sa vrhovnim komandamoiu SPS odavno odnela i sramota je što to Vučelić još ne zin Oni od kojili je ovu vesl krio, već neko vreme su, po njegovim instrukcijama - NA MIRU. Na miru - za mir, na miru - ZA MIRU, i on može biti miran, nema ko da se uznemiri. Oni drugi koji i nisu predmet njegovog interesovanja inače tu vest ne čekaju da čuju od njega, Zato se lako moglo izbeći da se spisku nezamislivih stvari za jednu zemlju doda i ta da je na dan kada je pobijeno 1500 Ijudi za tu državu bilo i važnijih vesti. Recimo da su neplaćeni faduici proslavili Praznik Rada. ULJE aravno da ima i drugačijih mišljenja. Na primer, pesnik Ljubivoje RSumović misli da je baš za svaku pohvalu što je na taj dan tako masovno slavljeno. On tu pojavu razmne kao pobedu Života. Ne nalazi da to praznično raspoloženje treba objašnjavati time što svet uije znao šta se njegovom narodu događa u to isto vreme, naprotiv, uveren je da bi razgaljenost bila podjednaka i da su raspolagali tom vesticom, i ne vidi ničega lošeg u tpme. Jer, da se podsetimo još jednom, on to vidi kao pobedu ŽFVOTA, a takva vitalnost može, prema pesniku, biti samo pozitivna. Posle ovog izlaganja pesnika Ršumovića ostalo mi je nejasno (osim toga da li to što se ja stidim pomenutog slavlja znači da sam protiv života) još nešto. Naime, pre nego što je izgovorio ovu pohvalu prvomajskom veselju, isti čovek je obrazložio da je namemo izabrao za taj cmu garderobu i da ujedno misli da bi ceo srpski narod trebalo da bude u cmini u znak saučešća za postradalom decom u Zapadnoj Slavoniji. Sad mi tu nešto nije jasno, da li Ršumović 35. minuta kasnije više to nije mislio, ili je mislio da‘ tako treba sa izuzetkom za 1. maj, ili je mislio da su trebali da se zezaju na taj dan, ali u cmini. Ko će to sad znati? Ili je pesnik, jednostavno, VTTALAN. NEIASNOĆE (pitanja starijem) , recimo, zašto je postalo tako komplik-. ovano stati na stranu svog naroda? A Sto je jednoj (pa čak najjačoj) opozicionoj stranci bilo frka da iznese stav o napadu na Zapadnu Slavoniju istog dana, nego je čekala saopštenje Vrhovnog Saveta Odbrane? Sto se čovek iz druge opozicione stranke pre nego Sto je išta rekao pet mi-

nuta pravdao da će to što če reći biti lični stav, jer glavni odbor još nije zasedao, pa onda potom ništa nije ni rekao? Zašto novinarka jedinog nezavisnog radija u Beogradu pita "Kako ste doživeli hrvatsku AKCUU na Zapadnn Slavoniju, da ne kvaiiflkujemo"?

Piše: Olja Beckević

Kako slove 13. 7tiaj policijski dousnici? To je boš bedok: ako slave k’o što je red i k’o što im pripado, provaliče ih komšije. Gorka je sudbino doušnika, večito sakrivanje, ne mogu tii sopstveni praznik naglas da proslave. Nije isto prase na trpezi i štekovano od sopstvene supruge u sanduk sa posteljinom i štrpkono tek u momentima kad je ona u kupatilu, a kod ona ovamo, on, naš doušnik, pravac u klonju da otpije gutljaj svečarskog piva tutnutog u prljav veš. Siroti mali doušnici. Nemaju građani tnnogo toliko bliskih prijotelja kao što ste im vi. Dođete natn kao intimni dnevnici. Mili naši doušnici, srečan vam praznik!

Pred kini čemo se to obnikati ako pre zasedanja glavuos: CKlbora kažemo daje to STRAŠNO? Je 1’ ima neka viša politika, od emocije - 1500 poginulih? Posvađani umovi? Je 1 konzervativno zgroziti se odmah nad tom vešču? Je I ima neko od onih koji su nam važni u bilo kom smislu ko bi nam zamerio bilo koju reč osude? Što je lakše reči da je bombardovanje Zagreba "zločin"? Da li je neki glavni odbor opozicione stranke zasedao da odmeri da li je "zločin" prejaka reč za taj čin? Sto je najteže nači reč u odbranu, ili santo solidarnost, sopstvenom narodu? Ti si mnogo putovao, je I' ima neko afričko pleme koje nije - istog časa postiglo jedinstvo u očaju za zapaljenim susednim selom? Je 1’ moguče da se u zemlji koja nema predsednika koji bi se nad svojim narodom sažalio, čeka saopštenje njegovog Saveta Odbrane da bi se opredelilo ie l' dozvoliena makar tuga? PAUZA nekoj pauzi, prebacujnči kanale. srela sam se sa Damlom Balom Stojkovičem. Zao mi je što to nisam učinila ranije, i što nisam bila u prilici da se zadržim, ali ni ovo kratko uletanje u njegovu priču ("Veče sa zvezdama") nije "bilo nedovoljno. Dakle, ne znam u kom kontekstu, ali je pričao o tome kako je Mihiz prvi put kad je sreo Andriča, prijateljima preneo daje sreo PRAVOG GOSPODINA. Zahtevu da im objasni "šta Jc to i šta znači GOSPODIN" nije umeo da odgovori. Prema priči Bate Stojkoviča, nekom prilikom Mihiz je zamolio Mešu Selimoviča da mu pomogne u tom odgovoru. Selimovič je ponudio ovu foimulaciju - GOSPODIN, TO JE COVEK KOJI NE DOZVOUAVA DA IMA OBELEŽJA. Priča, verujem, nije jednostavna za razumevanje, ali ako se u pomoč pozovu likovi iz gomjeg* teksta, pa čovek čijim se povodom rasprava pokrenula, pa GOSPODIN koji je formulaciju izrekao, a suprotstave im se likovi koji su na pritner, u Vrhovnom Savetu Odbrane (o kojima imam namem koju reč da kažem), zagonetka postaie pristupačnija. Izvolite, napred. J KURIE OĆI kako izgleda sednica Vrhovnog Saveta Odbrane, čije saopštenje su pojedine opozicione stranke sa nestrpljenjem očekivale ne bi h se lakše opredelile gde ih boli. Slika koja je pratila saopštenje sa ovog skupa (Dnevnik, RTS) nedvosmisleno je govorila da je jedino o čemu sc

lom zgodom mje prozborilo, upravo leiua o kojoj se imaJo i zclatj saopštcnjc. Vidna dosada na licima članova jasno jc govorila o nesposobnosti "onog tamo” čiji je jedini zadatak bio da u šablon pod šifrom "saopštenje osude" unese ‘ izmene u iokacijama. Rajo se ni ovom prilikom nije dao izbaciti iz REM faze. Izraz lica Vladislava Jovanovića odavao je nevolju čoveka sa šupljom šesticom u koju ražnjić ■ podmuklo zadre i teško se može izvući samo jezikom bez upotrebe čačkalice (a ipak je sednica, valjda će to saopštenje da se otkuca, već jednom), Momir je nešto gnšio sve prisutne (jedan što se hvališe da ume da skida sa usana mi tvrdi da se žalio kako mu kamenčići sa Kraljičme plaže ništa ne prijaju čukijevima, a kako mu je Sloba kratko replicirao da baš nešto treba da porazgovaraju o toj "Kraljičinoj" jer Mira ima neke zanimljive ideje kako bi se ta plaža još mogla zvati), Sloba je izgledao kao 8080, a general Perišić (možda grešim, ali tako mi se učinilo) jedini je delovao kao da se malo stidi. Sve u svemu, nisu se potrudili da brinu čak ni za potrebe kamere RTS-a. To mi je jedna od najvećili enigmi poslednjih dana, šta im je dalo toliko ohrabrenje da čak više ne osećaju potrebu ni za lažnim predstavljanjem, na kom izvoru piju vodu i kojim rečima otkače onog savetnika koji im kaže "Šta bi vas koštalo da obučefe crne košulje i izdafe isto ovo saopštenje, ništa, a sramota bi biJa manja", da li uopšte ioš postoji SRAMOTA? GDE ZEKA PIIE VOOD? isam ja baš toliko ođlepila, zoam ja da je taj Dan Pobede važan datum, ali mi se to u našem kontekstu čini nekako žešće sporno i ne mogu da sprečim sebe da budem "protiv". Kako faih mogla đa poverujem da je to i neki moj dan, ako je to uslovljeno time da prethodno poverujem da su mi ONI taj praznik izvojevaii. Svako ima svoj problem. Ipak je na toj svečanoj akademiji u "Sava Centru’ bilo i pošteno i autentično-spontan i gromoglasan aplauz na reči "na čelu sa vrhovnim komandantom Josipom Brozom Titom", "Jee, jeee, bam, bam, faši, taši" Lepo. Dali su mi alibi da se ne prekorevam mnogo što im ni taj praznik ne priznajem. (Da ne ispadne da ništa nisam u stanju da pođržim, podržavam onog koji misli da su Srbi kad su se već pokazali tako Siroki da svoju suđbinu bezuslovno vežu za onog koga se ne zna ko je, a zna da nije Srbin, mogli da izaberu i nekog ■ drugog genija, različiti su kriterijmni, ali ne bi bio loš Njutn, ne znam kako se procenjuje Dante, ali Ajnstajn dosta dobro prolazi kroz ispite vremena. Nacija do te mere osvešćena da među sobom nema gemja odlučila je dapozajmi vođu i nikad ga ne izneveri. "Ajnštajn nijc umro", ko bi mogao naći primedbu takvoin sloganu, "Dante je bio bolji”, zar bi se mogao naći neko protivj. PREISPITIVANIE oš jedan pisac me mnogo zamisiio. Antonije Isaković direktno iz "Dnevnika" poslao je poruku mladim generacijama (inače najmnogobrojnijim Ijubiteljima ove top liste) KAKO DA PREPOZNAJU FASIZAM. Kaže, iskusni Isaković, da se ta iđeologija sad pojavljuje prerušena i da zato treba biti povišeno na oprezu, ali jedan od pouzdanih znakova za raspoznavanje tih fašista je PRERADIKALIZAM, dakle. "oni Ijudi koji su preradikabii..." j Nije ništa rekao šta deca da rade kađ uoče takvog, da li da se jave najbližem odboru SPS-a, stanici milicije. ili đaim neodložno sarm presude. Ništa nije rekao ni o toroe kako u sebi prepoznati preradikalizam. Moj muž i ja puno razgo\’aramo o toj temi ovih dana, ja mislim da u njegovom slučaju nema ništa radikalno u tome što misli da nema veće nesreće od ove na čelu sa Vrhovnim Komandantom, a on opet misli da ja nisam preradikalna kad govorim ružne reči dok gledam vesti, opet sa druge strane ne bismo \’oleli đa se ispostavi da smo fašisti. to nam je nešto najgore, i ako bi nam ■ gospodin Isaković nekom zgodom pojasnio da li je voleti Slobodana antitelo za opasnu ideologiju, mi bismo pokušali. Koliko vidimo, mnogi su uspeli, svako iz svog straha od onog što mu se čini najcrnje, neko ga je zavoleo da ne bude siromašan, neko da ne bude oteran, a neko da ga ne uhvate da je fašista. Cisto bih volela da znam, šta može biti preradikalno kad se raznušlja o načinu ratosiljavanja ove vlasti izmoždenili vratova? ČESTITKA ako slave 13. maj policijski doušnici? To je baš bedak: ako slave kao Sto je red i kao što im pripada, provaliće ih komšije, Gorka je sudbina doušnika, večito sakrivanje. Ne mogu ni sopstveni praznik naglas da proslave, nije isto prase na trpezi i štekovano od sopsri'ene supruge u sanduk sa posteljinom i Strpkano tek u mo-

- mentima kad je ona u kupatilu, a kad ona ovamo, on, naš doušnik, pravac u klonju da otpije gutljaj svečarskog piva tutnutog u prljav veš. ■ Siroti mali doušnici. Nemaju građani mnogo toliko bliskih prijatelja kao što ste im vi. Dođete nam kao intimni dnevnici. Mili naši doušnici, srečan vam praznik!