Svet

JARČEVIĆ: BEZ MIKELIĆA SE LAKŠE DIŠE

Razgovarao: Dragan Radić

ONIKOII SU PROTIV PRISILNE MORILIZAOUE llftliSMiKft II SIIUI RADE ZA SRPSKE NEPRUATELIE!!!

SLOBOPAN JARĆEVIĆ. bivšž | mlnistar spolinih nosleva u Vlocii I Republike Srpske ICrnpine. q scieic snvetnik krnjiškon predsednikn | Milnnn Mnrtićn, n rnznovoru zn "Svet"! tvrdii

lobodan Jarčević spada u političare koji su uspeli da "preguraju" brojne promene ua kormilu Republike Srpske Krajine, a da pri tome uvek ostanu na ili bar blrzu vrha državue piramide. Svojevremeno je bio ministar spoljnili poslova u Vladi RSK, a trenulno je savetnik krajiškog predsednika Milana Martića. Gospodin Jarčević se rado odazvao pozivu "Sveta" da odogovori na mnoga aktuelna pitan ja vezana za trenutni status i perspektive Republike Srpske Krajine. • Kako kotnentarišete trenutnu vojno-političku sifuaciju u RSK? Vlasti, vojna komanda i narod neće dozvoliti da im se ponovi ouo što se 1. maja desilo u Zapadnoj Slavoniji - ističe gospodin Jarčević. - Disciplina je sada na mnogo višem nivou, a Ijudi su odlučm da u slučaju nove lirvatske agresije odbrana bude efikasna. I tom slučaju N'ojska RSK i Republike Srpske će dejstvovati zajedno, kao što to čine i sada na frontu između Satora i Dinare. gde je hrvatska vojska zajedno sa HVO Herceg-Bosne pokušala da okupira Glamoč i Grahovo. Zarobljen hrvatski vojniei su nam posvedočili da su sa takvom naredbom krenuli u ofanzivu prema Graliovu i Glamoču. Sama činjenica da ova otanziva. koja je mnogo obećavala i kojoj je cilj bio da sc RSK polpuno izoluje, uije uspcJa ohfabruje da će ua sličan uačin bih zausiavljeue i eventualne druge ofanzive Hrvatske na drugim frontovima. • Stiče se utisak da odnosi između Knina i Zagreba nikada nisu bili "hladniji", a međnnarodna zajednica insistira na nasfavku pregovora. Da li če razgovori biti nastavljeni? Gubitak Zapadne Slavonije je velrkr gubitak za R.SK jer je tamo poginulo dosta Ijudi. iako se tačan oroj još uvek ne zna. a procene idu ođ dve do pet hiljada ijudi. uključujuči i civile i ranjenike. RSK, ipak, kao država nije dovedena u pitanje i Hrvatska okupacijom Zapadne Slavomje nije postigla ništa što bi je približilo ostvarenju sna o nekakvoj lirvatsko’. državi sa srpskun tentonjama bez srpskog narooa. Oni u Zagrebu osećaju da nemaju toliku snagu da mogu vojno za kratko vreme rešiti pitanje ostalih-delova RSK po istom scenariju kao u Zapadnoj Slavoniji, Stoga general Tuđman želi da primora međunarodnu zajednicu da izvrši veći pritisak na R.SK kako bi Zagreb ostvario ono za šta više nije siguran da može sam učimti vojnim sredstvuna. General Tuđman je pre nekoliko dana prvi put izjavio da neće sesti za pregovarački sto dok se ne ispune neki uslovi koji bi, medutim. doveli u pitanje suverenitet RSK jer Tuđman želi da zaposedne prugu i auto-put od Zagreba do Splita pod istim uslovima koje mu je za auto-put Beograd-Zagreb omogućio bivši premijer RSK Borislav Mikelić. Taj ugovor zapravo i nije bio ugovor već diktat za režim saobraćaja pod uslovima koji su za RSK bili poražavajući, jer smo morali da uklonnno i carinu i pohciju i kontrolu saobraćaja na celoj deonici koja prolazi kroz našu državu. Uz to. tim sporazumom Mikelić se obavezao da će poštovati embargo prema RSK po Rezoluciji 820 i da ueće tim auto-putera trgovati sa RS i SR Jugoslavijom.

Jedna klauzula ie čak precizirala da se lat režim može pruneniti i na sve saobradajnice koje se vezuju za auto-put, a to znači čak i za put od Belog Manastira do Osijeka. Uslovljavanjem general Tuđman je još jednom pokazao da mu nije stalo do pregovora iz kojeg bi izasao sporazum koristan i za RSK i za RH. Sigumo če Tuđman korigovati te svoje stavove, a sada pokušava da međunarodna zajedmca pnmora rukovodstvo RSK na takve ustupke kojima bi se kasnije dodalo i otvaranje daftovoda pod uslovom da ostane zatvoren deo koji povezuje RSK sa pančevačkom Rafinerijom. Prihvatanje ovakvih uslova značilo bi vezivanje mku krajiškoj pnvredi i vladi koja bi praktično u takvim uslovima u svim oblastima bila zavisna od odiuke vlade u Zagrebu. • Još uvek ima dosta ncraščišćenih detalja vezanili za ono što se dogodilo u ŽJapaclnoj Slavoniji. Kako Vi komcntarišete tvTdnje bivšeg premijera da se radilo o izdaji, kao i izglasavanje nepoverenja Mikeliću? Predsednik RSK Milan Martić je upozoravao da se ugovor koji je potpisao Mikelić ne sme prihvatiti i Martić je bio protiv toga tvrdeći da će Hrvatska taj sporazum iskoristiti da sačmi analizu naših borbenih sposobnosti na toj teritoriji, da će Ijudi koje bude slala na auto-put steći uvid u pravo stanje stvari, da će vrbovati neke Ijude da im otkriju podatke kako bi zauzvrat dobili mogućnost za velike zarade kroa preprodaju nafte i dmgih proizvoda. Sve te podatke Hrvatska je iskoristila prilikom agresije na Zapadnu Slavoniju, koju je objektivno teško bilo braniti jer je praktično odsečena od svih drugih delova RSK, a teško naoružanje je bilo u magacinima Unprofora. Sada je general Mrkšić zatražio od UN da nam vrate to naoružanje jer smo ga Unproforu i dali na čuvanje. Hrvalskoj agresiji se nije moglo odnpreti samo automatskim oružjem i pone-

kiin saknvenim topom jer je Hrvatska upotrehila oaromnu vojnu mašineriju. Meni i mnogima je, međutim. nerazumljivo da Vojska RSK tiije đelovala na drugim linijama fronta i nije ugrozila Hrvatsku na istočnim delovima Korduna i Dalmacije. Ja o tome nisam razgovarao sa predsednikom Martićem i ne znam šta je tome bio uzrok. Možda je ocenjeno da bi takav poduhvat doveo do veće katastrofe, ah se sada postavlja pitanje hoće li Hrvatska pokušati po istom scenanju da osvoji još neki deo RSK. Od 1. maja do danas, medutim, mnoge su se stvari promeniie, naša Vojska je postala stabilnija. disciplinovanija i sigumo je da bi u nekom novom ratu sa Hrvatskom imala više šanse da se odbrani zajedno sa Vojskom RS Do iznenađenja u Zapadnoj Slavoniji je verovatuo došlo i zbog toga što je Hrvatska i ranije znala da nagomila svoie trupe na naše granice. ali su se one potom povlačile pa je Glavni štab SVK jroverovao da će tako biti i ovog puta. • Kako komentarišetc tvrdnje da će Hrvatska sada pokušati da osvaja parče po parče RSK? Takvu strategiju Zagreba vojska i mkovodstvo RSK više ne mogu trpeti. Svaki takav novi pokušaj dovešće do totalnog rata. Mnogi misle da ie posle šest godina ni rata ni mira clošlo vreme da Hrvati pristanu na pregovore, ali sa RSK kao ravnopravnom stranom, ili da dođe do totalnog rata. Vojska i rukovodstvo RSK su spremni i za jednu i za drugu varijantu i sve sada zavisi od odluke generala Tuđmana. • lako ste spomenuli zajednički nasfup vojske RSK i RS, ima mišljenja da je odluka o stvaranju zajedničke države pogrcšna i da se radi o nepromišljenom potezu. Kako Vi na to gledate? U rukovodstvu RSK još ođ 1991. a naročito od 1992. godine, kada je izbio rat i u bivšoj BiH, bilo je političara koji su bili za ujedinjenje odmah i onih koji su pred-

lagah da se to iz različitih razloga odloži. Ja sam oduvek bio među onima koji su bili za ujedinjenje odmah, bez obzira na pretnje međunarodne zajednice, hrvatske i muslimanske države. Baš zbog takvili podeljenih mišljenja i danas "tinja" proces ujedinjenja koji ide korak po korak, ah znam sigumo da se predsednik Martić zalaže za to ujedinjenje. čak i pod uslovom da se to deklarativno i ne objavi. Korak po korak dve države se ujedmjuju, a to pokazuje i zajednički nasmp dve vojske na frontu irmeđu Graitova i Dinare. Do ujedinjenja RSK i RS će, dakle, doći a tome će verovatno pomoći i sve veći raskol tzmeđu Mushmana i Hrvata na teritoriji bivše BiH jer je očito da njihova federacija i konfederacija nije još počela da funkcioniše. Nisu se dogovoriii ni o zastavi, grbu, himni, ni o školskom programu, ni o čemu. ® Jasno je da krajnji cilj i RS i RSK predstavija ujedinjenje sa SR Jngoslavijom. ali se stiče utisak da takvo raspoloženje ne vlada u zvaničnim krugovima u Beogradu. Kako Vi to doživljavate? Kao i u RSK, tako verovatno i u SR.I postoje podeljena mišljehja, ali sam siguran da krajnji cilj niko ne dovodi u pitanje, a krajni; je cilj da se sve srpske zemlje ujdine. A put i vreme Ijudi shvataju na različite načiue. Pritisak međunarodne zajednice koji je SRJ doveo do prosjačkog štapa je ono čmte se političari rukovode kada kažu da nije vreme za ujedinjenje, Ko je u pravu može da pokaže samo vreme koje dolazi. Smatram da, ipak, u narodu i u SRJ i u RS i u RSK prevladava mišljenje da bi do ujedinjenja trebalo da dođe odmah, ali stvari idu tako da će do toga doći prirodnim putem. Ja ne kažem da je to odlaganje najefikasniji pul, ali s obzirom na odnos snaga u SRJ do ujediujenja će doći u nekom skorom budućem vremenu. Da li će takav put odneti više života i doneti

više pamjj od ircnutnog ujcdnre nja, može samo da se prognozira.fi * Kada ste već pominjali pritisak. on je sve veći da SRJ pnzns bivšu BiH i Hrvatsku u avnojevskira granicama. Sta bi eventualne priznavanje dh dveju država zna-1 čilo za RSK i RS? Ne znam da li bi to uopšte md glo toliko da šteti Srbima u RS i RSK kao što to neki žeie da prikaj žu. Štete bi sigumo bilo, jer bi došlo do novog raskola među Srbima sa leve i desne strane Dunava i Dri- i ne i loše bi se odrazilo na moral t sigumost srpskog naroda van SRJ. Ali. u odnosu snaga i u RS i u RSKne bi se promenilo ništa jer bi srps-;ki narod tamo nastavio da čuva đr-. žavu koja postoji već više oc oet godina. Najviše bi moglo da šteđ da Savet bezbednosti u takvoj silu- .. aciji primen drskije i oštrije mere protiv RS i RSK i da se na granicei: prema SR.I rasporede desetine hi#i Ijada vojoikff NATO-a. I'akav razl»s voj događaja mogao bi da bude opasan ne samo za RS i RSK već i za SRJ, a tako nešto bi Alija l/.etbegovič i Franjo Tuđman mogli dafar traže ukoliko bi SRJ priznala avno—c jevske granice. Na te granice bi on-dr da mogli da dođu i turski, arapskii.: ili nemački vojmci i zbog te opaslfe nosti za sveukupni srpsld narod i zat: sve srpske države. SRJ neće biti u>- > liko kratkovida da tako nešto uradii.lt •Za konsenzus na relaciji; ; . Beograd - Pale - Knin nedostajc saglasnost Bcograda... Nemoguće je u tri države, bezr obzira što su uglavnom sačinjenetod srpskog naroda, da postoji pot-. puni konsenzus o svakom pitanju.j ali slobodu srpskog naroda i srpskez države na srpskim etničkim prosto- rima kao krajnji cilj niko ne osporava. Sa te tačke gledišta konsenzus postoji, jer je suludo da ijedan i političar u bilo kojoj državi možetš

Svet 7. 07.1995.

4