Svet

ZA RAT I NACIONALIZAM KRIVI SU OVDAŠNJI MEDIJI KOJI SU FORSIRALI NAJGORU MEŠAVINU ORJENTALNE I TEHNO-MUZIKE!

Piše: Danilo Vukićević

"Ludi medved pravoslava<"r "Pistoržija motorne ttestere", "Mitesersi", "Zbogom Brus Li" i iož nekoiicino drugih novosadskih underaround bendova sličnih naiiva. daleko od pažnie mediia u mračnim podrumima i garaiamo, s»uni prezira prema folku i tehno-muzici. stvaraju subkulturu za koiu se u iavnosti naačešće veiuju esiteti □ prliavi. piianč. uduvani i nasilni. Reporter "Sveta" raigovarao «e sa predstavnicima ovog pr«rvcq i pokušao da demistifikuje njihov stav prema svefu oko sebe:

aintrigirani krajnje čudnim i maštovitim nazivima neafirmisanili novosadskih grupa naišli smo na jedno nedovoljno istraženo i zapostavljeno područje muzike koje je ovde, reklo bi se, itekako zastupljeno. To je underground scena koja pogotovu u Novom Sadu poseduje maštovite i kvalitetne muzičare i grape, Pod underground spadaju muzički pravci kao što je pank. hard-kor, metal i ostale "teže" varijante rokenrola. Iza imena bendova kao što su "Zbogom Brus Li", "Distorzija motome testere", "Ludi medved pravoslavac" i "Mitesers" kriju se grupe mladića koji su puni entuzijazma i Ijubavi prema muzici koju sviraju i čije stvaralaštvo.mnogima nije jasno i deluje apsolutno bezvredno. Ipak, oni uspevaju da postignu određeni nivo i privuku izvestan broj obožavalaca. Muzika koju sviraju ove grupe na medijima je veoma zapostavIjena, tako da se oni mogu čuti i videti jeđino na koncertima koji su takođe veoma retki. Poklonici ove muzike su u specifičnom položaju ■, zbeg otežanog informisanja i nabavke noviteta do kojih je teško doci u današnjim uslovima. Pošto je to "nekomercijalna” muzika, u njoj televizija, radio i izdavačke kuće ue vide nikakav profit. pa je /aneiuaruju i ostavljaju po strani. »A’elika fama je stvorena oko underkoji nije samo pravac u i stil života jedoog dela ®mjstS|6. S pravom ih neki karakdivlje, neobuzdane i de“TH&ntne, jer na prvi pogled oni to i jesu. Duga kosa ili obrijane glave, gitare, specifičan način S-ctblačenja i bunt prema sadašnjem -j-društv'u koji izvire iz gotovo svih pesama kod večina Ijudi i dobrog dela omladine stvara negativni stav prema ovim grapama, muzici koju oni sviraju i publici koja ih sluša. Koncerti i energija koja se tamo stvara u nekim slučajevima može da bude veoma opasna. Cesto povezivanje korišćenja narkotika i velikih količina alkohola sa publikom ovih muzičkih pravaca dovodi do joS veće odbojnosti i prezira prema samoj muzici. Oni koji sluSaju underground muziku često se karakterišu kao huligani, klošari i narkomani. Kako se draga strana brani od ovako teških optužbi i osuda i Ita ima da kaže u svoju odbranu, saznali smo od mladića kojima je to stil života i koji su veoma upuđeni u ovu problematiku. Među njima su bili: MiloS Bonović autor fanzina "Tri dragara", Dušan Ječmenica gitarista grupe "Mitesers” i bivši gitarista grupe Boye, Bojan Vulin i Ratko Eič autori konkurentnog fanzina "Fraška gora" koji će uskoro biti u prodaji i Igor Bužančić član mnogih underground sastava. Razgovarajući sa njima, uspeli smo da demistifikujemo bar deo ove subkulture i da otklonimo neke od predrasuda koje je prate. "Ne treba nikada biti odlrojan prema nečemu novom, jer je to ipak proizašlo iz nadogradnje starog. Neprekinutim kontinuitetom rokenrola ova muzika je pod indirektnim uticajem one iz pedesetib. Underground nije samo muzika, to je 1 stil života, kao i

način izražavanja ideja. To potvrđuju izložbe fanzina (nelegalni časopisi koji služe za informisanje u ovoj oblasti), underground poezije, stripa... I što se tiče koriščenja droge, tu su Ijudi u zabludi. 80% Ijudi je übeđeno da je korisfe ove grupe i njiiiova publika. Danas je tfroga staigde, na svakom koraku. Jedan jeftino obučeni roker koji nema para da kupi ni poštenu gifaru sigurno ih nema ni za, veoma skupe, narkotike. Razmišljajući bez predrasuda, takvim stvarima su sklonije zvezde turbo-folka jer kod njih su pare, oni su ti koji su u mogućnosti da je kupuju. Kao primer se može pomenuti hare krišna hard kor, muzika koja je strašno brza i strašno agresivno izgleda kad se sluša; međutim, Ijudi koji je sviraju ne piju, ne puše, čak ne jedu ni meso a kamoli da se drogiraju. Prerasli smo tuče i napijanja, za šta nas stafno optužuju, uvidefi srao da je to loše. Pripadamo grupi Ijudi koja je protiv rata, kriminala, kao i protiv medijskih laži zbog čega i ne odgovaramo sada i u ovoj situaciji. Kod nas se nalazi avangardna misao koja ni u jednom sisfemu nije dobro došla. Psihoza i odbojnost nisu stvorene preko noći, već je uslovljena pojavom nacionalizma i rata. Tome je u velikoj meri pridonela i felevizija forsiranjem najgore komercijalne muzike i turbo-folka, najnekvalitetnije mešavine tehno ritma i orijentalne muzike. Omladina je totalno zaluđena kičom u muzici, u odevanju, kao i u stilu života. Nas sigurno ne može da shvati onaj kome je idol Ivan ifi Dragana Mirković. Nije problem napraviti komercijafnu muziku po mcri današnje publikc, afi spuštanjem na tako nizak uivo gubi se sva draž i smisao muzike.

U svakom slučaju, bolje je voleti a nemati, nego mrzeti a imati". Sadašnji uslovi opšte nemaštine i otežane i gotovo nemoguće komunikacije sa inostranstvom odražavaju se u velikoj meri i na underground muziku. U našoj zemlji su veoma retki časopisi, a još ređe televizijske ili radio-emisije koje se bave ovom sferom zabavne muzike, tako da je informisanje o novitetima iz zemlje i inostranstva veoma otežano. Na pitanje kako izlaze na kraj sa ovim problemom, naši sagovomici kažu: "Veoma je bitno pomenuti da je osnovni vid kontakta sa domaćim i stranim poklonicima ove muzike veoma pozitivno dopisivanje, razmena, pirtovanja i druženje. Sve to oduzima puno vremena i sredstava, ali ipak je to jedini naćin da se dođe do noviteta i informacija. Jedino ko ima dobre veze i prijatelje u inostranstvu, može pratiti zbivanja u ovoj sferi na svetskoj sceni. Veoma važan vid komunikacije su fanzini. To su ćasopisi koje pravi pojedinac ili više Ijudi, koji su nelegalna sredstva informisanja. Preko fanzina "Tri drugara" koji uređuje Miloš Vojnović trampom nabavIjamo mnoge strane ćasopise. Posebno dobra povezanost je sa eks YU republikama, naroćito sa Hrvatskom i Slovenijom, kao i sa Bosnom. Na primer, iz Hrvatske dobijamo fanzin "Komunitas" a iz Slovenije "Trinaesti brat". Preko fanzina smo takođe saznali da Bosna ima dobru underground scenu, pogotovu u Sarajevu i Tuzli. Koliko je bitno dopisivauje i razmena sa inostranstvom, pokazuje nam primcr sve popularnije novosadske grupe Ritam Nercda ćiji su prvi albumi izdati u Nemaćkoj. Putem fanzina i dopisivanja dobili su pribku da sc ćuju širom Evrope, a da kod nas

budu gotovo anonimni. Zbog toga i istrajava ova mnzika jer su kontakti, bez preterivanja, interkontinentaini a i prati je veliki entuzijazam". Ovaj pravac u muzici je zapostavljen jer ne postoje Ijudi ni u Novom Sadu ni u čitavoj Jugoslaviji koji bi bili spremni da neku grupu investiraju dve godine pa da zatim dve godine zarađuju. Potencijalni sponzori hoće.da grupa sama investira svoje prve korake, kada je najteže i kad treba najviše para, da se sama izbori za svoj status - pa da se onda oni übace i da praktično bez ikakvog ulaganja ostvaruju zaradu. "To je, naravno, nerooguće, jer je veoma teško nabaviti samo dobar instrument, a da ne govorimo o izdavanju kasete ili organizovanju koncerta. Glavni razlog nezainteresovanosti izdavaćkili kuća televizije i radija za ovaj muzićki pravac je to što u njn gođinama nije uložen ni dlnar, pa bi bilo potrebno dosta vremena da se ona popularizuje i približi širem auditorijumu, što izđavaćima i medijima ne odgovara jer žele brzu i veliku zaradu sa minimalnim ulaganjem. U Beogradu je malo bolja situacija jer u svakom radiju, na televiziji ili u ćasopisu postoji po jedan pravi ćovek koji prati muzićka zbivanja i koji zna šta je novo i kvalitetno, pa tako beogradske grupe imaju šansu da se afirmišu preko njih. U Novom Sadu takvi Ijudi ne postoje. Takođe je problem i mentalitet Novosađana. Njih praktićno treba vući za ruku da bi išli da sviraju u druge gradove ili da bi slali snimke. Nisu nametljivi i ne idu kod svakog izdavaća, mada bi trebalo da se više trude jer, u krajnjoj liniji, oni za to žive. Uopšte, novosadska scena jc pozuafa po tome da je antikomerci-

jalna. Sledeći problem sn prostori za održavanje koncerata. lako su za koncerte potrebni relathno mali prostori, niko više nije sprcraan da u svom klnbu ili kaflćn organizuje koncert na kome bi svirala neka nepoznata grupa i možda bila razbijena jedna slika kada može da pušta komercijalnn muzikn i zaradi mnogo više paraD istrajavanju Novog Sada kaa prestonice undergrounda u Jugoslaviji veoma je bitno fakozvanc bratstvo. Retke grupe koje su uspele teškom mnkom da se probiju veoma često pružajn priliku mlađim i neafirmisanim grupama di sviraju na njihovim koncertims ili da čak imaju i po nekn pesrra! na njihovim albumima. Sto se ti« inostranih grupa ovog nsmerenja u Jugoslaviju su pretežno dolazili u režiji Novosađana. Veliko priznanje treba odati Boji Zugiću vlasniku jedine prodavnke nosača zvuka koja je specijalizovani za ovu vrstu muzike, jer je on jedan od rctkih koji organizuje gostovanja mnogih grupa iz Australije, Grčke ih Holanđije, kao i odlaske na koncerte u drugim zem Ijama. Međutim, to nisu Ijudi kcj poseduju veHld kapital i koji b mogli da utiču na veče promene. Sada pokušavamo đa dobije mo neku radio-emisiju preko koj< bismo pokušali da promcninn o\u situaciju. Dosta nara je bi!( da samo sedimo i da čekarao di nas neko pozove, več smo posh toliko vremena shvatili da svi moramo sami da uradimo. Ze limo i pokušavamo da organizu jemo neki veći koncerf gde je ope ova kriza u društvu i muzici veo ma veliki problem".

M0 MGIIZ UNDERG RO UNDA: NISMO PIJANI, UDUVANIPRUAVIIZU!

Svet 21. 07.1995.

26