Svet

N ezan. Mislim da je to nešto najix>lje što sam napravio. To je tema kpje nikako ne mogu da se oslobodim. Svake dve. tn godine sam joj se ' raćao. tako đa je imala više svojiii verzija. Postoje teme koje uvek nosiš u sebi. Kažem U, u svakoj predstavi koju radim ima ponešto što mi je drago. U predstavi 'Baš-čelik" ostala mi je jedna vilinska tema, kada balenne igraju na nekom jezeru. • Tvoje godine života ne nadmašuju mnogo godine bavijenja muzikom. Kada i kako je sve počelo? Sa šest godina krenuo sam u muzičko zabavište. Nakon toga usledile su niža i srednja muzička škola. Muzikom me je zarazila mama. Ona je završila srednju muzičku školu. Sticajem okolnosti nije se opredelda za muzičku akademiju već za studije matematike, ali i daIje predivno svira na klaviru. Zahvaljujući пјој, odrastao sam na klasici, jer je ćale slušao džez. Njegovi miljenici bili su Ehngton, Armstrong... Keva me'je nagovorila da upišem klavir. koji je kasnije postao moja Ijubav. Bilo je, naravno, kriznih tremitaka kada sam želeo da napustim sviranje. Srećom, majka mi to nije dozvolila. • Kada si počeo da se baviš rokenrolom? Veoma rano. Sa dvanaest godina ofonnio sam svoju prvu grupu. Bio sam šesti razred osnovne škole i sve to shvatao vrlo ozbiljno. Prvi značajniji bend u kojem sam svirao zvao se "Potop". Sa tim bendom sam vežbao i svirao više nego sa bilo kojom grupom u svojoj karijeri. Svako veče, posle škole, skupIjah smo se u mom podrumu i satima vežbah. Dovodili smo i devojke na probe, i to su nam bili izlasci. Proba je bila zakon, glavni provod i druženje. Svake noci u podrumu se okupljalo deset, pelnaest Ijudi, tako da može da se kaže da su to bih i mah koncerti. » Kadasi "zaplovio" sa "Galijom"? Posle treće godine srednje škole. Svirah smo uglavnom vikendom, tako da sam ja tokom nedelje redovno išao u školu, aj«tkom se pakovao i sedao u "Nis ekspres". Za mene je to bio veoma naporan, ali i veoma koristan rad. "Galija” je bila zreo bend i to je za mene bilo važno iskustvo. lako sam bio khnac, sjajno su me prihvatih. Nekoliko ijudi iz te grupe mnogo je uticalo na moju karijeru život. To su:,tadašnji basista Cupa, pravi gospodin i intelektualac, ker i moj veliki prijatelj, zatim Calton, bubnjar, Peca i Neša Milosavijević i Bane gitarista. Oni su uticah na to da se definitivno opredeUm za to da mi rokenrol postane profesija. Zbog toga sam im veoma zahvalan. • Pošto smo več krenuli hronološki: kad i kako si dospeo u "Instruktore"? Bio je to drugi važan momenat u mom životu. ’B5. godine, neposredno po mom povratku iz vojske, Bajaga je došao kod mene i pitao me da h želim da sviran sa njima. U to vreme pripremao je album "Sa druge strane jastuka". S obzirom da sam već razmišljao o raziasku sa "Gahjom", jer me više muzički nije zanimala, prihvatio sam sa oduševIjenjem. Neposredno pre tog razgovora sa Bajagom гекао sam sebi da ću ih početi da sviram sa nekom bebgradskom grupom, ih početi da studlram elektrotehniku, koju sam inače bio upisao. Bajagu sam znao od pre, jer se družio sa mojim Još pre nego što je zasvirao sa 'Corbom", dok je na Keju svirao gitaru, mi, klinci, skupljali smo se oko njega.

U međuvremenu je ou postao nas zemuhski junak, prvi zemunski гоker koji je uspeo. Bili smo veoma ponosni na njega. * Da li je teško sarađivati sa Bajagora? Bajaga je veliki čovek i jedna od najvećih zvezda jugoslovenske pop i rok muzike. U mom životu je odigrao veliku ulogu, јег sam uz njega sazrevao i od njega mnogo toga naučio. Mogu da kažem За smo od samog poćetka nas dvojica fantastično sarađivali. Kada je u pitanju studijski rad, sve projckte radili smo zajedno. S njim je neverovatno lako raditi. Lakše nego sa bilo kim drugiriir Sarađivao sam sa ogromnim brojem autora, svirao na mnogim pločama i projektima, počev od "Partibrejkersa" i "Riblje čorbe". ргеко pozorišnih predstava, TV drama i reklama, pa do raznih solo pevača i početnika. Sa Bajagom je übedijivo najlakše raditi. Ono što je najvažnije, on zna šta hoće od kompozicije koju je napravio, a uz to, ima puno poverenja u mene. On je čovek koji zna šta zna, ah isto tako zna i šta ne zna. To je njegov velilđ kvahtet. Obično mi donese pesmu, kaže u kom fazonu on mish da bi trebalo da buđe, okrene se i - ode. Kada završim, zovnem ga da čuje. Najčešče mu se dopađne. »Sa "Instrnktorima" si obišao ne samo teritoriju Jugoslavije, već i mnogo šire prostore. Iza vas je ogroraan broj koncerata i nastupa. Iskreno, da li su ti dosadile turneje? Za deset godina koiiko sam u "Instruktorima" svirao sam na ogromnom broju koncerata. Samo u periodu između 'B5. i ’9O. godine. održavah smo u proselapsto pedeset koncerata gomšnje. Dok tumeja traje, tamo negde oko pedesetog daua, pomalo se umoriš, sve ti dosadi, tako da požehš da odeš kući i lepo se odmoriš. Kada su, sticajem okolnosti, te velike tumeje prestale, veoma teško sam se navikao na to da jedanaest meseci provodim kod kuče, a samo jedan na koncertima. Veiike tumeje su uačin života, cirkuski način koji ti se uvuče pod kožu i ne možes da ga se oslobodiš. Na tim putovanjima sklopio sam veliki broj poznanstava od kojih su mnoga prerasla u prijateljstva. » Kaži mi, jesi li tremaroš? Tremu imam i danas i mislim da ću je uvek imati. To je dobro, јег kad imam tremu, najbolje sviram. Kada je nemam, znači da sam ’veoma uvežban. isuviše siguran u. ono što radtm, a onda je to, da tako kažem, ziheraški nastup. Dva puta sam imao užasnu tremu. Prvi put pred koncert na Sajmu, novembra ’B6. ih 'B7. Bilaje to promocija albuma "Jahači magle". U hah je bilo 20.000 Ijudi, ali mi trema nije bila zbog njih, već.zbog dvadeset ijudi koji su stajah iza bine. Bili su tu Goran Bregović, Laza Ristovski i druga velika imena jugoslovenske гок scene. Strašnu tremu sam imao i prošlog proleća kada smo u Domu sindikata obeležavah desetogodišnjicu rada. Svake večeri smo svirali duže od tri sata. Trebalo je mnogo toga držati u glavi. Pogotovo je za klavijaturistu bilo komplikovano. Neke od instrumenata koje sam tada koristio više ne nosini na koncerte. S obzirom da sam ih korislio na albumima iz ’B5. i ’B6. morao sam da svirarn i na njima. brinuo sam se hoću h se u svakom trenutku setiti koje dugme treba da pritisnem, gde koji zvuk da prometum. • U kojoj muzici ti, iično, najviše uživaš? Slušam skoro sve. Ipak. oajviše volim ambijentainu. instrumentalnu rnuziku i klasiku. Moj brat ima kolekciju od 12.000 ploča. Kako se pojavi neka nova ploča, on je nabavi i ja je preslušam. To mi je уео-

ma korisno i zbog producentskog radaTjojhu se bavim. » Sta mLsliš o muzici koja je poslednjih godina zaživela па ovim prostorima? Ja, Učno, muziku delim iskijučivo na dobru i lošu, јег u svakoj vrsti muzike ima nešto što je dobro i nešto što je loše. Kod nas je dosta zaživeo telmo-zvuk, koji već nekoUko godina dominira u čitavom svetu. Ono što nas razdvaja od sveta jeste to što tamo, kada se pojavi novi pravac, ostali se ne gase. Naprotiv, svi oni se i daije razvijaju. Tako, pored tehno-muzike, ro'kenrol postoji i dalje. U Nešvilu se i dalje snima kantri muzika. Kod nas ne postoji tradicija gajenja stilova. Cim se pojavi novi pravac, svi izN’ođači počinju da kopiraju. To nije ni lepo ni ukusno. Isto se dešava sa turbo-foikom. On je čisto pomodarstvo i ja mu ne vidim neku jasnu perspektivu. Ako je jedan pevač uspeo sa turbo-folkom, ne znači da to svi moraju da primenjuju, pogotovo ne oni koji iza sebe imaju desetak ploča i svoj specifičan zvuk. • Koje grupc ili pojedince, na našoj muzickoj sceni, izdvajaš? Volim Ijude koji neguju svoj stii. "Ekaterina” je, na primer, imala svoj zvuk, uvek prepoznatljiv. Već posle prvili tonova znao si da ie reč o toj grupi. Smrt Milana Mladeuovića me je veoma piotresla. "Partibrejkersi", takođe, imaju svoj zvuk, Oni nikada nisu kalkulisaii u svojoj karijeri, a to je velika stvar. Naravno, cenim i Bajagu i Boru Đorđevića, oni su lideri oko kojih se stvorio bend. Опо što mi se veoma dopada, to je što su u Beogradu stvorena dva benda koja imaju miris prave grupe. U Jugoslaviji je retko kad grupa Ijudt uspevaia da napravi bend koji bi bio fora za sebe. Bendovi za koje mislim da su to uspeli su "Babe" i ”Familija". Pomenuo bih još i "Bjesove”. • Како i kacla si odlučio da ti život budc rokeurol? Jednostavno sam se zapitao: Sta je to čime si zaokupljen najveći deo vremena? Muzika. Sta je to sto najvise voliš da radiš' 1 Muzika. Šta je to što ti je do sada (bilo je to ’B5) odnelo najviše vremena? Muzika. Moram da priznam da sam se povremeno dvoumio, nekoliko puta bio na raskršću. Mislim da sam na neki način bio predodređen za ovo što danas radim. Ni jednog trenutka nisam se pokajao. • Da pređemo na nemuzičke tcme. Tvoja deflnicija ijubari? Ljubav je za mene veoina značajna. Nezavisno od toga da li je reč o ostvarenoj ili neostvarenoj Ijubavi, ona te nosi i gura. Meni je Ijubav energija, struja, benzin. Bez Ijubavi, čovek ima veoma malo razloga da se bavi bilo kojim poslom, a pogotovo ovim prilično imaginarnim i maglovitim stvarima. • • Tvoj tip žene? Dugo sam mislio da imain svoj tip devojke. Vreme rae je razuverilo. Shvatio sam da je to \т!о ргоmenljiva kategorija. Ono što i sada zapažam na prvi pogled su kosa, oči i osmeh. Posebno mi je važan način na koji se smeje. Ranije sam mislio da mi samo cmke rade. Ukapirao sam da to nije tačno. Kosa je i dalje za mene simbol ženstvenosti. Volim devojke koje imaju dugu, negovanu kosu. • Koje osobinc devojka шога da ima da bi te privukla i zadržala? Postoji privlačnost na prvi pogled. Mogu ja sad nešto da pametujem i tvrdim da oije bimo kako devojka izgleda. Da bih stupio u kontakt saiijom, veoma je bitau ujen izgled. To je pod brojem jedan. A kađ stupimo u kontakt, postaje bituo sve ostalo. Kao i svi muzikanti, i ja sam egoista. Veoma mi je važno da devojka ima razumevanja za

mene i da može da me prati. Ne. naravno, u smislu da uvek sve bude po mene. Kad ja hoću da se odmorim. ona treba da preuzme inicijativu. a s druge strane, kad ja vučem da mi ue stoji na putu. Devojke koje su sa muzikantima moraju da znaju da je muzika u njima nonstop. Tu leka nema. Ja muziku ne mogu da ostavim. Zato mogu da ostavim devojku i bavim se muzikom. Sa mnom može da bude jedino devojka koja će sve to pravilno shvatiti, koja će prihvatiti da u poslednjem trenutku promenim odluku i, umesto sa njom, noć provedem za klavirom. Sve Ijude koji se bave muzikom odlikuje velika emotivnost. Svi mi pružamo strasno mnogo u Ijubavi, ali isto tako ranogo Ijubavi tražimo za sebe. • Proputovao si mnoge zemIje. Gde ti se najvišc dopalo? Dopalo mi se skoro svuda. Teško je izdvojiti gde mi se najviše svidelo. Mnogo mi je lakše da izdvojim gde rai se uije dopalo. Nije mi se dopalo u Svedskoj. Ne mogu tačno da objasnim zašto. To je od početka do кгаја precizna zemlja, preciznog uređenja, sa preciznim Ijudima. A ta preciznost.me užasno nervir^. • Sta bi izdvojio kao svoju najznačajniju karakternu crtu? Kao svoju najbolju osobinu izdvojio bih iskrenost, a kao najgoru to što želim svima da ugodim, što ne volini ni sa kim da dolazirn u sukob. Čak ni onda kada sam siguran da taj drugi nije u pravu. Mogao sam mnogo više da vodim računa o sebi i svojoj kari jeri, više da se bavim sobom. Saša Lokner je jedau stvarno miran tip koji nikoga ne dira, koji živi svoj život i koji sve oko sebe moli da ga ostave ua miru i puste da radi ono što on voli.

"Bio je to drugi važan momenat u fjiom ž.ivotu. 'B5. godine , neposredno po mom povratku iz vojske . Bajaga Je došao kod mene i pitao me da li ž.elim da sviran sa njima. U to vreme pripremao je albuin "Sa druge strane jastuka". S obzirom da sam već razmišljao o raz.lasku sa "Galijom " . jer me više muz.ički nije z.animala . prihvatio sam sa oduševlieniem "

30

SAŠA LOKNER: LAKŠE OSTAVLJAM DEVOIKE NEGO MDZIKU

"VOLIM DEVOJKE KOJEIMAJU DUGU KOSU"

4.08.1995. Svet