Svet

ACA STEFANOVIĆ: NIKADA NISAM RADIO ZA DRŽAVNU BEZBEDNOST

- Ч ч v ' *^T. S ТсГ'Ф* ,-5* ; '>■’J, ,; .■■ J Razgovarao: Nenad Stefanović

NIKADfI NISAM BIOIIDBAS: UIGfITO Ml IE PBIČATIO DB-u. A KAMOLI RADITI ZA NJEGA!

ALEKSANDHR ВТЕГШПШШ. jedan od najzagilsiiljivijih ižkova srpske polllike, donedavno generažni sekretar Šešeijeve SKS. sada saino urednik "УеИке Bгкlје и , nekada prvi predsednlk jedne opozidone parllje n Srfežji, čgvgk koji je ш kmgovlma radžkala najćešće blo snmiijlćen ш "цјказепје" I naklimosl ka "pašiGevožina". posle svjji isknienja osžao je ш lidera Sl§. 0 ekskiiiilMioi ispovesll који je жш "Svet" iae našem sagaißiiiii Menado Stefanovieu. pžseii knjžge "f ajnl gvgt srpske opozicžje". ffica SteganoviG tvrdl;

ntervju sa Stefanovićem rađen je iz dva dela. Prvi deo urađen je uoči napada Hn'atslce na RSK i Nenadovog puta u Nemačku, a drugi deo razgovora je profle nedelje, nakon poslednjih dešavanja u Кгаjini i RS, uradio Predrag Popovič. • Malo je Ш skoro nlmalo poznato da stc Vi bi'i prvi predseđnik jedne opozicionc stranke u Srbiji. Kako ste došli na tu ideju - pre svili disidcnata u Srbiji, Vi koji ste radili u KP Domu kao šef voznog parka? Osnovni problem svih beogradskih intelektualaca SO-ih i početkom 90-ih godina bio je njihov strali od represije režima, tako da se nisu usuđivali da organizovano počnu delovati preko političkih огganizacija. Tu vidirn glavnog kri\ca zašto se u Beogradu nije pojavila prva opoziciona stranka u Srbiji. Moram da naglasim da je veliki broj beogradskih intelektualaca koji su bili disidenti bio na neki način instmmentalizovan od strane režima. Drugim rečima, kako se to u običnom žargonu kaže, bili su pod kontrolom UDB-e. Mnogi od njih kasnije su po zadatku ulazili u opozicione stranke da u njima гоvare i obavljaju "određene" zadatke. Krajem 1989. godine sU'orili su se svi usiovi za osnivanje stranaka

i ja sam okupio jednu grupu istomišljenika i noć uoči XI Kongresa saveza komunista Srbije osnovao Liberalnu stranku, koja je kao što ste rekli prva opoziciona politička organizacija u posleratnoj Jugoslaviji. Veliki hendikep mi je bio to što sam delovao iz provincije. Tako da stranka i ja nismo mogli ргоći u prvi plan na političkoj sceni Srbije. Ovde moram da naglasim da je veliki broj političkih udruženja koja su tada delovala i koja su bila pod direktnom kontrolom Državne bezbednosti - npr. udruženje "Sava” iz Nove Pazove, udruženje "Solidamost" koje je vodio Jovan Glamočanin, i koja su zdušno učestvovala u tzv. događanju naroda po zadatku svojih nalogodavaca ргеraslo u političke stranke. Ovo je režim svesno radio da bi što veči broj opozicije držao pod svojom kontrolom. • Dobro, recite mi, jeste li Vi radili u zatvoru? Da, radio sam na rnestu rukovodioca voznog рагка.

• A sada mi recite, molim Vas, zar i Vi niste bili mstruisani od strane UDB-e da osnujete političku organizaciju - zar nije logičnije to zaključiti? Na osnovu takvih pogrešnih zaključaka mnogi su mi pokušavali nametnuti upravo to da sam i ja čovek UDB-e, ali smatram da sarn ih svojim šestogodišnjim radom kao opozicionar na najbolji način demantovao. Jednog dana kada nam arhiva UDB-e bude dostupna, moj karton po tom pitanju biće čist. Mnogi će se zastideti svoje nečasne uloge tzv. opozicionara, ja sigumo ne. • Ako ili рге toga ne našminkaju. Postoje i živi Ijudi, moraće i oni svedočiti. Ljigavo mi je pričati o UDB-i a kamoli raditi za nju, Nikad nisam bio udbaš. • Vi osnivate Vašu partiju noč uoči Kongresa, poslednjeg komunističkog kongresa Srbije. Da, iritirala me je reklama za taj Kongres. A i osnivanje partije imalo je efekta, učesnici Kongresa su se podelili u svojim diskusijama.

Jedni su bili za stranački pluralizam,. a drugi su poput Radoša Smiljkoviča zagovarali jednoumIje. Bilo je to smešno šta su sve tada trabunjali. Bili su u fazi raspadanja, uplašeni od pojave opozicije, zbunjeni, čini mi se trebalo ih je u tom trenutku dotuči, • Ipak, Kongres izlazi sa nedefinisanim stavom o strankama? Posle Kongresa zadatak da instrumentalizuje stranke i da ih stavi pod kapu Socijalističkog saveza dobija Radmila Anđelkovič. Međutim, ona taj zadatak ne može da obavi i stvar u svoje шке preuzima tadašnji potpredsednik vlade Stanko Radmilovič, Dušan Mihajlovič, koji je bio zadužen za društveno politički rad u Vladi i on organizuje seriju okruglih stolova u Vladi Srbije, u Nemanjinoj ulici br. 11. Na tim skupovima pojavljuje se veliki broj budala koji več tada pokušavaju da kompromituju celu opoziciju. Setite se samo advokata Cepiča, advokata Velje Ovetiča, one Spijuuke Ranke Cičak, Tome Krsmanoviča i drugih. Možete samo misliti kakvu bi oni opoziciju u

Srbiji izgradili. Upravo je to bio zadatak Dušana Mhrajloviča da celu stvar oko opozicije u startu kompromituje. * ЛИ, Dušan Mihajlović je bio predsednik opštine Valjevo koji je u jednom periodu važio kao vrlo napredan grad. Cak se govorOo da če Valjevo biti uzor revitalizacije Srbije. Kako možete da povežete ove dve stvari - da je neko stvorio uzoran grad, a na drugoj strani da ga optužite za neke stvari koje izlaze iz domena časnosti? Prvo da vam kažem, ja lično protiv Dušana Mihajloviča nemam ništa, ah moram da naglasim da je on bio od samog početka "dete države". UDB-a ga je školovala i njegov prvi radni zadatak vezan je za službu Državne bezbednosti. U VaIjevu su i danas prisutne priče o prvim radnim zadacima Dušana Mihajloviča kada on kao mlad udbaš organizuje trovanje psa jednog "narodnog" neprijatelja. Naime, radi se o trovanju psa novinara Dragana Stefanoviča koji u to vreme ilegalno šalje tekslove Budi Srečkoviču

u Njujork za emigrantski list ”Srpska Borba”. Priča se da zbog agresivnosti tog Draganovog psa Dušan ovaj zadatak nije ispunio. U Valjevu se još govori da je Dušan tih dana nagovarao nekog kamenoresca Jovu da siluje Igumaniju manastira ćelije. Što se, pak, tiče njegovih eksperimenata sa Valjevom, napomenuo bih jednu nečasnost vezanu za njegov projekat - istraživačku stanicu Petnica. Ргеко ove stanice vršio se i danas se vrši neviđeni, tako da kažem, intelektualni genocid nađ srpskom omladinom. Najtalentovanija Skolska omladina Srbije prodaje se svetu preko ove istraživačke stanice, a največi broj dece završava na Vajcmanovom institutu u Rehovoti, ne kao naučni radnici več kao belo roblje koje služi za razmnožavanje kako bi se stvorili Sto bolji i pametniji primerci Ijudskog roda - na žalost, deca rođena u ovakvim vezama nemaju veze sa srpstvom.

Svet 18.08.1995.