Svet

KRAJIŠNICI SU DOŽIVELI SUDBINU GOLOOTOČANA!

Razgovarao: PredVag Popovic . '■ ■s . ... i.;, :<ч! --

MILABIM gitfOTiC. predsednik Cfadansha akcšie za mir I nekadašnji blishi prijatelp Đobrice Ćosića. iijube Tadića I ostalih dlsidenata. и razgovoni za "Svet" komentariše inicijativu za javno sudenje Ćosiću koja je potekla iz njegnvih kruoova 8 Ivrdi;

alovost srpskog disidentskog pokreta u potpunosti se saglcdala tek posle stvartrnja višestranačkog sistema u Srbiji. Zajedništvo, koje je prividno odlikovalo najmimije kritičare bivseg komunističkog sistema, nakon profilisanja političkih stranaka, rasprsilo se kao mehur od sapunice. Dobricu Ćosiča, Mihajla Markoviča. Ljubu Tadiča, MiladinaŽivotiča i ostale disidente politički vihor rasejao je na sve strane srpske političke scene. Jedni su svrstani, svojom ili tuđoin voljom, među kreatore nacionalističkih ideologija, dok su drugima prile.pljene etikcte boljševika ili izdajnika. Kada se pomislilo da če i nesporazunh među zavađenim disi-

ćcnlima oilumreti i izbledeti pred težiuom tragedije koja je zadesila ovaj narod, u medijima se pojavila vest o priprernanju TV tribunala na kojem ć'e se suditi akademiku Ćosiću za "zločine protiv mira". Ideja je potekia iz Građanske akcije za mir koju predvodi bivši bliski Cosićev prijatelj, profesor Miladin Zivotić. • Od učešća u suđenju Dobrici Cosiću za "zločine protiv mira" odustali su dr Voiin Dimitrijevič i dr Konstanfin Obradović. Kakav je Vaš stav povodom tog spektakia? Orgauizovanje javnog suđenja Dobrici Ćosiću nije u programu ni Građanske akcije za mir ni Beogradskog kruga. To je autorska ideja Dejana Đurkovića. Takvi tribunali predstavljaju legitimnu metodu javnog raspravljanja. TV tribunal je jedan od žanrova koji su prihvaćeni svagde u svetu. Ipak, umesto da se sudi ličnostima, ja podržavam tezu da se "sudi" idejama. Pre svega, trebalo bi se suočiti sa nacionalističkim idejama koje su dovele do retrogradnih procesa stvaranja nekakvih velikih nacionalnih država, što je izazvalo sve ove užase. Što je Dobrica Ćosić pomenut u Đurkovićevom predlogu, mene ne čudi. On je u jednom periodu bio šef države i mora da odgovara za odluke koje su donete u to vreme. Naravno, nikome nije namera da Ćosiću sudi kao književniku. Ne sme se zaboraviti daje on bio političar čije su ideje bile vrlo uticajne u krugovima srpske inteligencije, Za organizovanje takvog tribunala treba mnogo napora i truda, a hoće li Đurković za to imati dovoljno snage tek ćemo videti. Protiv samog načina otvaranja diskusije i "suđenja" idejama, nemam ništa protiv. • Optužnica fereti Dobricu Cosića za "zločin protiv mira". Nema li većih "zločinaca" te vrste od Cosića?

Naravno da ima, Kada se pokreće pitanje "zločina protiv mira", moramo bili svesni da postoji ogroman broj faktora koji su uticali na izbijanje rata. Pre svega, za sve što nam se desilo, trebaio bi da se sudi Josipu Brozu. On je vodio zeinlju 40 gođina na totalitaran način i time stvorio uslove da se u krajnje destruktivnoj formi u javni život vrati sve ono što je pola veka bilo potiskivano. Vera, tradicija i mnoge druge značajne vrednosti prepuštene su potiskivanju i zabranjivanju, pa su se, u trenutku pucanja sprega, pojavile na krajnje destruktivan način. Naš najveći problem bio je u tome što nismo našli dovoIjno snage da demokratski reformišemo sistem nego smo došli u situaciju da samo posmatramo kako se on krajnje iracionalno raspada. Veliko je pitanje koga sada kriviti za to? Nisam sklon bacanju krivice na pojedmce. Svestan sam da je suviše sporednih faktora upleteno u sve Sto nam se događa, da bi te odluke nekog pojedinca mogle da preseku ili, sa druge strane, u nekakvoj katastrofrčnoj meri, pospeše. Stvamost u kojoj živimo nije stovrena nečijim ličnim odlukama. Odluke pojedinaca u određenoj meri mogu da utiču, ali se impregniraju, sučeljavaju sa drugima i stvaraju rezultate koje, možda, niko nije želeo. Mi smo propustili da spasemo zemlju i sada se suočavamo sa rezultatima tih propusta. • Koliko je Dobrica Cosič rnogao da pomogne Ш odmogne u tom spašavanju zemlje? Glavni krivci su, svakako, ргоtagonisti moći. Dobrica Ćosić nije imao državničku moč kojom je mogao da značajnije utiče na događaje. Smatram da bi bilo, tim više, preuveličano okrivljavati sarno i jedino srpsku nacionalnu inteUgenciju za izazivanje ovog rata. Ona je slvorila klimu i atmosfcru u kojoj su se formirali mnogi protagonisti stvaranja Velike Srbije, pa i ratne opcije. Ipak, veliki je broj drugih

političkih faktorti koji su razbijali bivšu Jugoslaviju. Oui koji su razbili Jugoslaviju. a koji su imali moč da to spreće, oiii su krivci za rat. a Kako objašujavate čiujeuicu da su "protagonisti ratne opcije" nadjačali protagoniste ieleja koje i Vi zastupate? Da ii jc u pitanju slabost Vašili ideja ili ujiliovih promotera? Nasuprot onih koji su prihvatili ratnu opcija, postojali smo mi koji smo zagovarali demokratizaciju autoritarnog društva. Velikaje zabluda intelektualaca da' oni svojim idejama mogu da menjaju svet. Takva pretencioznost inteligencije može vrlo skupo da košta narod, pogotovo ako bi još dobili i političku moč. Intelektualac je dužan da razumeva i tumači procese koji se odvijaju, a ne da ih projektuje. Intelektualci-planeri pripadaju starom kovu Ijudi, koji u demokratskim društvima mogu da opstaju samo kao nekakvi metafizički relikti koji se ne uzimaju ozbiljno. Kod nas nije nedostajalo takvih intelektualaca koji su hteli da projektuju, modeliraju i osmišljavaju budučnost. To i jeste velika mana naše duhovne stvamosti. • Vi sebe ne übrajate u takve intelektualce? Moje ideje nikada nisu išle toliko za tim da planiraju sađržaj budučnosti, koiiko da analiziraju uslove i mogučnosti u kojima če Ijudi - pogotovo iz vaše generacije moči samostalno da odlučuju o svojoj sudbini. * I, zašto su te ideje pukle? Mnogi smatraju da je mogučnost demokratizacije propala kod nas jer je naša zemlja multinacionalna. Mlslim da to nije jedini i odlučujuči faktor. Na žalost, bilo je vrlo malo mogučnosti da se konstituiše ozbiljna demokratska opozicija režimu koji je pod parolom "I posle Tita - Tito" stvorio sve preduslove za rat. Posle Titove smrti na vlast je došla ekipa Ijudi koji su

ogrczli u svim oblicinia malverzacija, mauipulacija i kriminala. Njih je trebalo osuditi za sve što su rađili poslednjih nekoliko godina, pre nego što su otišli u penzije. Posle njihovpg pada, кгајеш osamdesetih, u Srbiji su izražene velike težnje za demokratizacijom. Bilo je mitingovanja, kritikovauja i otvorenih sukoba sa režimom koji nije dozvoljavao demokratizaciju. Jedini način da se spreči demokratizacija, bilo je - razbijanje Jugoslavije i izazivanje nacionalnih sukoba. Ideja je propala zbog rata, ali nije nestala. Nisu daleko te godine kada se pokazao ogroman potencijal za đemokratizaciju srpskog društva. U trenutku usposlavljanja mira, opet če se javiti snage željne demokratije. Da bi se to artikulisalo na pravi način, potrebna nam je, рге svega, Ustavotvorna skupština. Naš Ustav je oktroisan i treba ga menjati. Kada oastupi period ozdravIjenja naše pameti, otvoriče se vrata demokratizaciji. Generadje koje sam ja vaspitavao i koje dobro poznajem, neopterečene su nacionaiističkim sindromom, tako da verujem u njihovo znanje kako treba živeti. Srbija je imala največe potencijale, tako da se ne plašim za budučnost. Korene demokratizacije postavili su još disidenti, tako da samo treba sačekati da te snage opet stupe na javnu scenu. • A za to je potreban mir. Svakako. • Verujefe li da ovaj jugoslovenski režim iskreno želi da do raira zaista dođe? Ne može se govoriti o celom režimu, o svim njegovim strukturama. iako u okviru ovog režima deluje jedn% vrlo jaka ratoboma struja, iskreno misliin da je Slobodan Miloševič, kao najznačajniji faktor odlucivanja, u ovom trenutku spreman za mir. Uostalom, on je več suviše žrtvovao da bi do mira došlo, da bi sitda napustio takvo opređeljenje. Ako\ .sve ovo što je žrtvovao nije zaista'radio zarad us-

postavljanja- uiira vec /bug nckc lične ili partijske koristi, zaista. bi se morao smatrati izdajnikom. Sada već postoje vrlo jaki uslovi za stvaranje mira. Još samo treba naterati režim na Palama da odustane od svoje ratne varijante rešavanja problema, pa će biti zadovoljeni svi uslovi za uspostavljanje mira. Мога se naterati Radovan Karadžič da oduslane od svoje nacionalistićke težnje za stvaranje nekakve nove države na tim prostorima. Taj režim je izvršio strašne zločine, tako da.se plaši uspostavljanja mira, јег ne želi da odgovara za teror koji je sprovodio. Dakle, verujem u Miloševićevo opredeljenje za mir. Verujem jer je on već dugo uporan u svojim nastojanjima, a ako to želi, оп tome može da pomogne više nego bilo ko drugi. Očekujem da se rat zaustavi još tokom ove kalendarske godine. Ako do toga ne đođe, uslediće takva stradanja da o njimajie smem ni da mislim. • Ceste su procene da će stvaranje mira zbrisati vođe koji su počeli rat- Po toj logici, zašto bi Milošević težio uspostavljanju mira? Tačno je 'da se samo u miru može izvršiti smena vlasti. Ako tako gledate, Mdošević zaista treba da očekuje da bude demokratski razvlašćen. Zajedno sa njim, sa javne scene otidi će i ova nacionalistička opozicija, koja sada radi gore i ozbiljnije stvari nego Miloševič. Međutim, Miloševič ne može biti aboliran za sve što je uradio tokom ovog rata. Od Gazimestana pa nadalje, on je uvlačio Srbiju u sukobe sa drugim narodima. Kada se suočio sa strašno poraznim геzultalima tih aktivnosti, priznao je svoje greške (ali ne javno) i odlučпо prihvatio mirotvoračku opciju. Milošević je na praktičnom političkom polju pokušao da ostvari ouo što su neki intelektuallci osmislili u

MILADIN ŽIVOTIĆ: KAKO ČEMO SUDITIDOBRICIĆOSIĆU

Svet I. 09.1995.

11