Svet

HRONIKA PROPUŠTENIH PRILIKA

Dicp* Г lubi Robert Čoban

amo om beskrajno naivni i tragično neobavešteni mogli su biti zatečeni i iznenađeni žestokim, gotovo "drezdenskim" bombardovanjem ciljeva širom Republike Srpske od strane aviona NATOpakla. Kada je pao Knin bilo je posve jasno da će prvi sledeći povod biti iskorišten da bi se bosanski Srbi lupili po prstima i "priveli mirovnom procesu". Ouo što je Zapad (a on se, pokazalo se to već nekoliko puta, kada je o krizi u bivšoj Jugoslaviji reč - jedini pita) svih ovih godina čekao desilo se: pod udarom sankcija, izolacije i međusobnih neslaganja i sukoba Srbi su dovoljno oslabljeni da bi se na njih bez prevelike bojazni moglo udariti silom. U slučaju Republike Srpske Krajine prljav posao obavile su umesto NATO-a jediuice Tuđmanove vojske. Znalo se da ni Beograd niti Pale neće vojno priteći u pomoć svojoj krajiškoj braći i da će Knin biti relativno lak zalogaj. Druga faza obračuna sa "zapaduim Srbima" usledda je dakle tek sada kada je RS dobila novih par stotina kilometara fronta (ono što je nekad bila granica RS i RSK danas je za Mladićevu vojsku front prema Hrvatskoj), kada je Bihać nakon spajanja hrvatske vojske i Petog korpusa prestao biti enklava i kada su od Beograda dobivene čvrste garancije da se ni u "drugu fa/.u" neće mešati. Uz to, moralo se još sačekati i ua potpuno rasporcđivanje teške artiljerije Suaga za btzu intervenciju na Igmanu, te na povlačenje britanskih plavaca iz Goražda. Poslednji masakr kod pijace Markale bio je samo povod, i apsurdno je ali istinito da je zapravo potpuno nebitno ko je ispaho tu granatu. Tajmiug je bio određen isticanjem američke "feragoste". Klintonu se za koji dan sa avgustovskog odmora vraćaju kongresmeni i senatori koji bi mu, da se ovo uije dogodilo, gotovo sigumo oborili veto na njihovu odluku o jednostranom ukidanju embarga na isporuku oružja Muslimanima, što bi za njega bilo veliko poniženje uoči predstojeće predizborne kampanje u SAD. Pod pritiskom Amerike, ostatak Zapada se složio sa ovirn tajmigom provođenja akcije "Lupiti prekodrinske Srbe po prstima". HOLBRUKOV ULTIMATUM MILOŠEVIĆU Da je sve unapred isplanirano govore i gotovo jednoglasna reagovanja svih državnika zapadnih zemalja od poslovično uzdržanih Britanaca Mejdžora i Portilja do Klausa Kinkela. Ono što još više upućuje na taj zaključak jesu izjave visokih funkcionera UN i Unprofora - svi su listom, od Jasušija Akašija, Aleksandra Ivanka i Krisa Ganesa do Butrosa Galija rekli; akcija je opravdana. Srbima do juče prilično nakloujen "mali Japanac", rekao je čak da je sve ovo samo početak i da drugi deo odmazde tek predstoji. Paralelno sa-pripremama bombardovanja, u Beogradu su tih dana trajale grozničave aktivnosti koji su imale samo jedan cilj - uaterati Karadžića da polpiše najnoviji američki plau i zauzvrat od Holbruka što više izvući za SRJ, dakle - skidaoje sankcija. Prvo su u subotu 26.08. Beograd posetili Karadžić, Krajišnik i general

Mladić. Do posete je došlo mikon što je llolbruk otvoreno гекао Miloševiću da više nikakve blokade na Drini nisu dovoljne, već ovaj jednostavno mora naterati rukovodstvo sa Pala da potpiše američki mirovni paket. Holbruk je Miloševiću saopštio svoju nevericu u pogledu njegovih dosadašnjih tvrdnji da on nije u slanju da natera Karadžića ua potpisivanje, "pošto su prekinuli odnose", jer je pre par meseci veoma uspešno uspeo da ga privoli na puštanje talaca. "Dkoliko to ne učinite", rekao je Holbruk, "nema ništa od skidanja sankdja SRJ". Nešto slično u utorak 29.08 rekli su mu i Jasuši Akaši, Torvald Stoltenberg i američki senator Robert Keri. U Beograd dakle stiže delegacija sa Pala kojoj Milošević saopštava da će u slučaju odbijanja američkog mirovnog paketa Republika Srpska biti žestoko izbombardovana a da SRJ neće malim prstom mrdnuti da joj pomogne. Delegacija se vraća na Pale i Skupština RS u ponedeljak donosi odluku o "pozdravljanju атепбке mirovne inicijative i uključivanju RS u pregovore zajedno sa Jugoslavijom". Isti dan, pada granata kod Markala i pokrece se mašinerija za vojnu intervenciju koja je već čekala kao zapeta puška. RAZGOVOR KARADŽIĆ-MLADIĆ "U ČETIRI OKA" Dok su u sredu 30.08. avioni i artiljerija snaga NATO nemilice tukli po srpskim ciljevnna kod Sarajeva, Goražda, Tuzle, Foče i Mostara, rukovodstvo RS je pohitalo u Beograd. Tu ih dočekuju hladna reagovanja zvaničnih medija i organa povodom bombardovanja i Miloševićeva rečeuica: "Holbruk vam je poručio cla će bombardovanje trajati danonoćno,sve dok ne pofpLšete!". Bili su to možda najteži trenuci u živolu - i za Slobodana Miloševića i za Radovana Karadžića,

Cuvši da bomhardovanje ne prestaje Kanidžić je u izjavi "Fonetu" rekao da je reč o "moralnoj katastrofi Zapada", da je sada jasno da "ovom narodu niko nišfa ne može", da su posle RS "na redu Kina i Rnsija" i da če "miroviii proces biti uništen". Onda je nastavljen razgovor u zgradi Predsedništva Srbije. Prema neproverentm informacijama od, do sada se pokazalo veoma pouzdanog izvora, saznali smo nešto više o samom toku razgovora i onome što im je prethodilo, Glas o Miloševićevoj odluci da sazove sastanak sa шкоvodstvom RS u Beogradu na kome bi se potpisao dogovor o formiranju zajedničke delegacije RS i SRJ (3:3) koja če potpisati mirovni plan, na Pale je doneo general Ratko Mladič, koji je saopštio i to da če glas predsednika Miloševiča biti presndna u slučaju nerešenog ishoda. U paljanskom \uhu odmah je došlo do žestoke podele. Tzv. "ženski lobi" Ljiljana i Sonja Karadžič s jedne, i Biljana Plavšič s druge strane - odmah se žestoko usprotivio i upozorio Karadžiča da na to ne pristane. Krajišnik je bio uzdržan, Dušan Kozič i Aleksa Buha takođe, dok je Koljevič stao na stranu Ratka Mladiča. Dodatni argument Ratko Mladič je Кагаdžiču saopštio nasamo, na sastanku koji je trajao puna četiri sata. " Ako to ne učiniŠ Vojska Republike Srpske če zaista okrenuti kartu!", rekapje na kraju razgovora Mladič. Čuvši za događaj kod pijace Markale i škrgutanje zuba Zapada, Karadžič je "prelomio". Рге polaska delegacije RS za Beograd Karadžič se sastao sa vladikama Atanasijem Jeftičem i Nikolajem Dabrobosanskim. KARADŽIĆ ZAHTEVA PATRIJARHOV POTPIS Po dolasku u Beograd, Кагаdžič je prvo zalitevao da svoj potpis na dogovor, kakav god on bio, stave i najviši crkveui velikodosto-

jnici SPC na čelu sa Patrijarhom Pavlom. Taj zahtev je uakon kračeg razmišljanja Miloševič prihvatio i moglo se pristupiti "utanačivanju" sporazuma. Iz prvog i najvažnijeg dela razgovora u zgradi Predsedništva Srbije bili su isključeni svi sem Karadžiča i Krajišnika iz delegacije RS. Na Strani Srbije bili su samo Miloševič i šef SDB Srbije Jovica Stanišič, a jednom segmentu tog dela razgovora prisustvovao je i Ričard Holbruk. Naš izvor tvrdi da je Кагаdžič prvo izgledao gotovo izbezumljeno, a posle posve umrtvljeno, kao da je pod sedativima. Ostali članovi delegacije RS pristupili su razgovoru tek na kraju, kada je potpisivan sporazura. Vesti o neprekidnom bombardovanju srpskih položaja širom RS od strane aviona NATO samo su pojačavale prisutnu tenzjjp. U jednom momentu je Kozič navodno rekao:"Da mi je prošle neđelje neko rekao da čemo danas ovo radifi dok naše tamo bombarduju, posiao bili ga u materinu!". Biljana Plavšič je čutala kao zalivena i tresla ’se, daHi od iznenadnog avgustovskog zahladenja ili od "istoričnosti trenutka", to samo ona zna. Posle potpisivanja dogovoreno je da sopštenje o sporazumu pred medijima pročita republički ministar za informacije Ratomir Vico. Oni koji veruju da je ovim sporazumom sve završeno jako se varaju pošto on tek sada otvara čitav niz pitanja: Kakva če biti politička sudbina Karadžiča? Kada će NATO prestati sa bombardovanjima? Kakva če biti krajuja reakcija Muslimana? Kadače i hoče li uopšte Jugoslavijp biti skinute sanckije. I na kraju: Sta je uopšte taj "američki plan”, koje če teritorije Srbi po njemu dobiti i šta se njime garantuje. Nepoznanica je, reklo bi se, više nego рге svega ovoga. Ostaje, ipak, jedna gorka istina: Pre nešto više od godinu dana Karadžiču je ponučen (u odnosu na

ovaj američki) veoma konkretao i jasan plau Koulakt grupe. Ou ga je odbio. U međuvremenu: poginulo je .na hiljade vojnika i civila na srpskoj strani, izgubljena je Republika vSrpska Krajina, izgubljeni su Graliovo, Glamoč, Kupres, Vlašič, Dinara i još neke strateški važne tačke u RS, podignuta je blokada na Drini, SR Jugoslavija je i dalje snosila posledice sankcija i konačno zadnjih dana avgusta 1995. - Republika Srpskaje izbombardovana uzduž i роргеко uz ogromne materijalne i civilne žrtve. Zar je bilo potrebno da se sve ovo desi da bi rukovodstvo sa Pala shvatilo da ići protiv celog sveta nije hrabrost već ludost? Zašto su tolike žrtve morale biti žaludne? Naravno. može se ići i dalje i postaviti pitanje, reći još jednom "Zašto?" - kada je 1990. godiue postojala Jugoslavija, zemlja u kojoj su "svi Srbi živeli u jednoj državi", kada je nuđena i asimetrična federacija, i konfederacija, i savez suverenih država. Kada su nuđeni planovi Z-4, autouomije i konfederacije... Reklo bi se, kada je o srpskoj strani reč da se čitav ovaj četvorogodišnji rat može posmatrati jednostavno - kao lironika propuštenili prilika. ISPRAVKA U prošlom broju "Sveta”. u naduaslovu intenjua sa Đorđom ; Davidom greškom prilikom opreme teksta netačno je napisano ' da je reč o muzičaru koji je "...nekada bio član Generacije pct...". Đorđe Daviđ Nikolič je, kao što je publici poznato, i dalje člau tog benda. Izvinš javamo se g. Nikoliću, "Generaciji pel" i čitaocima na ovoj : slučajnoj oniašci.

ИД KULISA

1.09.1995. Svet

3