Svet

MILAN BEZ ZEMLJE OD BALVANA DO TRAKTORA

Piše: Predrag Popovlc

snovna sudbinska sličnost imieđu Jaseга Arafata i Milana Martića sadržana je u čiujenici da obojica predstavljaju državuike bez država. Pored toga, protivnici i jednog i drugog Jevreji i Hrvati- neprijatni su, žestoki i moćni neprijatelji, koje je vrlo teško savladati na vojnom, a pogotovo na diplomatskom polju. Sve ostale sličnosti državnikabeskućnika više su stvar slučajnosti nego rezultala njihovili političkili aktivnosti, uspeha i neuspeha. Tačnije rečeno. oni se rezlikuju samo po Jaserovoj čalmi i arsenalu Milanovih političkih promašaja. Naime, Jaser nikada nije imao državu sa svim pratećim organima skupStinom, vladom. policijom, vojskom. sudstvom, narodnom bankom - kao što je to imao Martić. Isto tako Jaser nikada oije imao priiiku da vojno porazi Izrael i iscepka ga na pet parčića, kao što je to Martić, na početku sukoba na proslorima bivše Jugoslavije, imao prilike da učini, ili da bar u tome učestvuje. Veliku i odlučujuću razliku u sudbinama njih dvojice predstavlja nesrazmeran odnos moći koji poseduju njihovi zastitnici u svetu.

Bogate i uticajne arapske zemIje polako nagrizaju jevrejski pedesetogodišnji monopol na svetske centre odlučivanja o svemu i svačemu, tako da Jaseru ostaje samo da strpljivo sačeka ono što Martič nikada neče ni dosanjati do kraja da na tacni dobije vlastitu državu. Umesto toga, jedini Martičev oslonac bio je beogradski režim. Njegova čvrstina nije mogla da izđrži teret sankcija i svih drugih pritissaka, tako da če iza svega ostati samo žal za propuštenom prilikom da Srbi u Hrvatskoj izbore nekakvu ozbiljniju autonomiju i mogučnost da postanu pandan Siptarima u Srbiji, što, drugim rečima, znači stalni faktor px>metnje. Iz obične biograflje jednog od bezbroj policajaca u biografiju jednog od retkih savremenih revolucionamih i ustaničkih vođa i ratnog komandanta poslednjeg velikog rata na tlu evrope, Milan Martič je iskoračio jedne vrele julske večeri 1990. godine. (Ko zna hoče li se ikada saznati na čiji je mig Martič to tada učinio?) Nikada neču dozvoliti da mi stave šahovnicu na kapu - prelomio je tadašnji komandir kninske milicije, nežno gladeči zvezdu petokraku, koja mu je i po mraku

obasjavala tmiuu budučeg krajiškog ustanka. Kolege milicajce', uzbuđene Tuđmanovom uverljivom izbornom pobedom i njegovim sve oštrijim pretnjama, iskazivanim kroz nametanje Sahovnice na zastavama i drugim državnim simbolima mlade hrvatske samosvojne đržave, nije trebalo mnogo uveravati u opasnost od očiglednog povampirenja ustaške aveti. Umesto glogovog kolca, krajišnici su upotrebili poveču kohčinu balvana. Pored povampirenih ustaša, prolazi kroz srpske ličke i dalmatinske vrleti bih' su zapreteni i za mnogobrojne strane turiste koji su se slivali na jadransku obalu i punih hrvatske lisnice. Srbi su se, s punim pravom, Ijutili na "mladu hrvatsku demokraciju" koja je po svaku cenu htela da od mihcijskih stanica napravi policijske postaje i tako pusti prvi pipak vlasti u mrke krajiške gudure. Odgovarajuči izazovu, Srbi su uništili turističku sezonu na Jadranu i ojadih državni budžet, koji se zbog toga morao silno naprezati da iznađe nove izvore finansiranja Špegeljevih kamiona sa specijalnim pošiljkama "kalašnjikova" i ostalog potrebnog materijala.

S druge straiie, Martić, Babić, Macura, legendami Simo Dubajić i ostali koji su od Radmila Bogdanovića i Tome Filipovića iz kragujevačke "Zastave" preko "Sporta" i "Lorisa", naoružavali Srbe po Krajini, oba oka uprli su put Beograda. Razrok pogled, pokazalo se, imao je kninski Titić, Milan Babić. Obavivši svoju funkciju buđenja naroda, sa političke i vojne scene oduvani su amateri poput Jovana Raškovića, Dušana Zelenbabe i Jovana Opačića. Nedorasli ambicioznom i talentovanom Babiću, jedinom političaru višeg kova, krajiški prvoborci morali su da se povuku u ilegalu ( Zelenbaba čak do Kanade), pa đa otuda, duvajući u tude tikve, okreću ćurak naopako i podržavaju sve priče koje im novi, uglavnom beogradski, mentori zapovede. Vreme kristalisanja kninske političke vrhuške obležila su tri ozbiljna razmimoilaženja dvojice kumova, Martića i Babića. Pazeći ua optimalnu dinamiku svađanja i mirenja, kumovi su se na slavama mirili i Ijubili, a o Božiću i Uskrsu razilazili. Te zanimacije nisu ostavile dubljeg traga na novoformiranoj krajiškoj političkoj sceni.

U borbi povuci-potegni, Babić je prigrabio 17 funkcija, koje je, za divno čuđo, sa zavidnim uspehom obavljao sve odreda. Uz to. dobio je i nekoliko batina koje je nazivao atentatima zabavljajući tim pričama domaću i stranu javnost. Poslednji Martićev "atentat" dogodio se 29. juna 1992. kada su njegovi Ijudi iz peđagoških razloga pretukli Babića i Rajka lxžajića, sadašnjeg predsednika Skupštine RSK, u I-e-žajićevoj kući. Posledice, kao i obično, nisu bile ozbiljne, tako da su se kumovi, nešto kasuije, svečano izmirili i zakleli na večno prijateljstvo i saradnju. Odbijanjem Vensovog plana Milan Babić je ražestio svog kuma milicajca. Veran voždu Slobodanu Miloševiću, Milan Martić nije oklevao u podršci novopostavljenom krajiškom šefu države, skladištaru Goranu Hadžiću iz Pačetina. Konslituisaujem novih državnih organa Republike Srpske Кгаjine. Martić je dobio mesto ministra unutrašnjih poslova, što je zadovoljavalo njegove apetite. Od treuutka kada se na prostoru nekadašпје Socijalističke Republike Hrvatske počela stvarati RSK, preko SAO Krajine, i dva aklamaciona

referenduma za osamostaijenje, Milan Martić n&ad nije pokazivao interesovanje ni za nijansu viši i bolji položaj od onoga koji je za njega odmerio gazda iz Beograda. Potvrđujući poznatu krajišku devizu da "nema gospodara kome mi пс možemo da služimo", Martić je trpeo Gorana Hadžića, ua čijem se primeru uveravao da ni svi Srbi nisu tako simpatični i srcu dragi kao što se mislilo. Početkom 1993. godine nakou što je sa "knindžama" probio koridor u Posavini, Milan Martić nije odoleo iskušenju sudara sa predsednikom Hadžićem. "Ne biraju se načini i sredstva kada se trebaju odstraniti oni koji su bili pokretači otpora i svega onoga što smo do sada stvorili. Nabrojaću imena pokretača iz Srpske demokratske stranke kojih više nema: Jovan Rašković, Jovan Opačić, David Ristović, Sergej Veselinović, Zečević i još niz drugih Ijudi. Isto tako, mnogi intelektualci koji bi mogli muogo da pomognu, neće da se zbog svega toga uklju-

■V, ■ ■ .■-•••' • ■ SKICA ZA POBTBET: MILAN MARTIC

4

I. 03.1995. Svet