Svet
Nasfavak sa sfr. 18
ovdje izbjeglice ћгапе па kazanu i spavaju pod šatoroin, nije jednostavuo ni mogao vidjcfi lako nešto, јег ponavijam, mi nemamo mogućnosti za sraještaj novih izbjegiica - priča o nesreći ovili Ijudi Rajko, i nastavlja; Naši domaćini su u svoje kuće primili onoliko Ijudi koliko su mogb, a ako je to bila provokacija i ako su Hrvati to smatraU za provokaciju, onda je to njihova stvar. Njima je ipak, bilo naređeno, kako da se, ako dođe do takve situacije, ponašaju. Mahom su svi oni jednosfavno pokupUi nekoliko kesica i uputili se put željeznićke sfanice. Navoduo su otišU u izbjeglištvo, aU sarao do Sida, Sremske Mitrovice, Егdevika, Morovića i drugih okoinili seia. Pa zamisUte moiim vas, otići u izbjcglištvo dva-tri sela daije. Mnogi od njih su se samo posle nckoliko dana vvatiU u Kukujevce". U Kukujevcima od ranije, kao većinskom hrvatskom selu, postoji netaknuta i očuvana katoUčka сгкva. Upravo o međuverskom aspektu "sukoba" gospodin Tupenarac kaže sledeće: "Mi smo ćutaU i slušaU katoUčku crkvu kako nam zvoni tri puta па dan i fražili smo da sc ta zvonjava smanji, јсг nas taj njihov običaj ne interesuje. Međutim, oni su fada još i pojačali interval zvonjenja radi čistog prkosa srpskom stanovnišfvu. Zvonili su u intervalu od po 10
minuta. tri pufa dncvno. Npr. na katoličkoj crkvi u sclu su se oglasila zvona kada je pala Zapadna Slavonija. Svakih saf vremena su se oglašavala zvona. .\U smo ovdje misliU da jc neko umro. Kada je u ncđclju 6. VHI pao Knhi, iz katoličke crkve je izašla masa Ijudi. Mogu samo zamisUti kakvo jc likovanjc bilo u njihovoj crkvi." Inače, upravo ргеко puta katoličke crkve, u uhci Svetog Save, na mestu nekadasnje slare skole, sada je počela da se gradi pravoslavna crkva i prvi put u ovo selo stigao je pravoslavui pop. U prostorijama već stoji ikonostas od drveta napravljen uz angažovanje sadašnjih stanovnika sela, Mnogi su bili skloni da za ргоterivanje Hrvata iz Kukujevaca, optuže pripadnike SRS kojih u ovom selu ima, o čemu svedoči i podatak da su na poslednjim izborima ovde, tesnom većinom pobedu odneli socijalisti. "Kada je gospodin Sešclj 1993. godine ovdje držao mithig nijednom rečju nije pozvao Srbe da proteruju svoje komšije. Eksccsa od strane pripadnika SRS nije bilo." - kategoričan je sekretar mesne zajedшсе. Ipak, priznaje da je bilo i nemilih događaja. "9. 8. 1995. godine kada je naišao najveći talas prognanih iz Krajhie, jedan Srbin rodom iz Adaševaca, nedaleko od Kukujcvaca branio je kuću jednog Hrvata, hiače svog prijafclja. Tada je jcdan od izbjegUca, čovjek iz Kniua pokušao nasilno da uđe u lirvatsku kuću. Došlo je do pucnjave i ovaj izbjcglica je u tom hicidenfu ranjen. Inače, puc-
ujave u selu ima gofovo svakodnevTin, ali пе da bi se neko plašio i da bi sc na taj način vršio pritisak. Tako se česfo neko napije i počne da puca." Na početku ove reportaže pomenuo sam dve stvari, koje, čim uđete u Kukujevce upadaju u oči, Druga stvar je sledeća: odmah iza željezničke stanice u Kuzminu, selu pre Kukujevaca, u kuzminskom i kukujevačkom alaru ukopaui su tenkovi VJ. U Kukujevcima, neobično za tako malo mesto, nalazi se mnogo vojske. Svaki čas, glavnom ulicora, prolaze vozila V.I. U času pravljenja ove reportaže, na poljanu ispred Skole, sleće borbeni helikopter VJ. Jedino koga on zanima su mnogobrojna deca koja trče kako bi videli izbUza, za njih, "neobičnu leteUcu". Kako se ne bi upuštali u komentare oko uloge VJ u ovom selu zamoho sam za komentar našeg domaćina koji i sam vrlo oprezno govori o "gostima" u sivomasliuastim uniformama: "Po mom nahođenju, ali ja ipak, govorhn samo u svoje ime, mogu da kažem da rai, ipak, iz jednog straha gledamo na tu vojsku. Smatramo da je položaj vojske, ipak, malo preblizu nama. Mogla je biti i daije. Bilo je pritužbi od strane seljana da su npr. čovjeku postavili top usred bašte pa je na brzinu morao da vadi krompir, kupus unišfen, itd. Ne vjerujem da jc vojska tu zbog međunacionaine zafegnutosti. Za to je nadležan SUP koji obavlja svoj posao." Koliko MUP radi svoj posao mogao sam da se uverim tokom boravka u selu. Kada, po mom sh-
vatanju, u tako "zategnutoj" situaciji kakva je u Kukujevchna. može svaki čas doći do incidenta sa nesagledivun posledicama, pripadnici MUP- пе bi smeli đa svoje radno vreme provode u kafiću. Toliko o njihovoj pažnji i brizi za bezbednost stanovnika Kukujevaca. Na kraju sam posetio jednu hrvatsku kuću i porodicu koja se još nalazi u Kukujevcima. Kuća je staга i trošna i nalazi se u ulici Vuka Karadžića. Domaćin, starosedelac, 60-ogodišnjak i njegov sin izlaze mi u susret. I oni će uskoro zameniti kuću. Za sada i па njihovoj kući visi srpska trobojka sa ocilima. "Cuo sam da ćete i Vi zameniti kuću. Kuda ćete otići?" - zapx)činjem razgovor. ”U Blanje" -- kratko i nekako nevoljno odgovara domaćin. "Bio je ovde već čovek sa kojim treba da izvršimo zamenu, ali mi tamo još nismo bili da vidimo kuču. Rekao nam je šta u kući ima, koliko ima... Sta da radimo... Tako mora biti” - sa uzdahom zakIjučuje starac. Na pitanje. đa li im je žao što moraju da napuste svoje selo, mlađi Kukujevčanin iz ove porodice odgovara: "A kako nije. Ovde sam se rocho. Deca mi bvde idu u školu (sin ima 7, a ćerka 10 godina). Ja nikada u Hrvatskoj nisam bio. Nedavno sam bio u rezervi, a nekoliko meseci sam proveo i na ratištu. Žao mi je, kako nije." U tom trenutku su mu se oči napunile suzaina, jer ma koliko njegova kuća bila stara i trošna i koliko gođ se etnička struktura sela promenila on bi, ipak, da ostane ovde, u "zajedničkom" selu.
"Cime ćete se u Hrvatskoj baviti?" - okrcćem se domaćinu, "Zemljoradnjom kao i ovde. Mi drugo ništa ne znamo raditi" - odgovara 60-ogodišnjak i sleže ramenirna. ”Da li Vas je neko maltretirao?” - nameće se pitanje samo po sebi. "Nas nije, ali čuli smo da je i takvih slučajeva bilo. Nama su samo, dok smo bili u susednom selu, neki Ijudi ušli u kuću i odneli nekoliko stvari, ali ne toliko bitnih, i iz štale su nestale vile”. Kada sam pomenuo da je sve još i ranije moglo ovako da se završi, da Ijudi koji to žele mogu da zamene kuću u Hrvatskoj i Srbiji i da onda do ovoga nije moralo da dođe, moji sagovomici, svi kao jedan su se složili. Тако bi bilo najbolje za sve" - kaže na kraju starac, još uvek stanovnik Kukujevaca. Kao zaključak nameće se pitanje da ii je potrebno na fašističke metode koje primenjuje vlast u Нгvatskoj, primeniti iste takve metode i u Srbiji. ili bi možda bilo bolje poslušati neka pametnija rešenja koja npr. nudi Demokratska stranka i njen predsednik kada kažu da rešenja ima. A ona su u naseljavanju Srba iz Krajine. u ona područja u Srbiji, koja su ostala pusta odlaskom mladih u gradove. Međutim ne slažu se svi sa ovim rešenjima. Mnogi su izabrali upravo Kukujevce. Slučajno ili namemo, svako neka zaključi po gore pomenutim, ili sopstvcniin informacijama. • Postoji li danas neki novi pojavni oblik kriminala? Najstrašmja pojava danas je pojava tzv. "novokomponovanih mladih übica". Sindrom miadih übica nije karakterističan samo za naše podneblje. Englezi imaju već ozbiljan prob!em sa četrnaestogodišnjim i petnaestogodišnjim übicama, koji ponekad organizovano deluju. Ono što je, međutim, karakteristično za nas je ponasanje rodbine takvog mladog übice, koja ako se desi da on pogine, objavljuje u novinama velike čitulje, за potresnim tekstovima, kao da im sin nije bio kriminalac. • Sta je uzrok pojavi mladih übica? Sistem vrednosti u našoj zemlji шје poremeden samo poslednjih nekoliko godma. Od 1945. godine srpsko pleme nije imalo nacionalni program i to se naiviše odrazilo na mlade. jer su cni bili u praznom prostoru, onemogudeni od starije generncije da valjano odrastu. Onda je došao ratni haos kada je najveci uspeh otvoriti kafid i što brže dodi do рага. » Ima li danas osnova uvreženo vcrovanje da prestupnici potićn iz socijalno ugroženih sredina?
Apsolutno je pogrešna ta teza. Niko ne počinje da krade zato što nema šta da jede. Ne krade se zbog elementame gladi. Evo. među Ciganiina gotovo da i nema lopova. Ja. ih na odeIjenju imam samo dvojicu. Postoje neki drugi faktori, psihičke prirode, koji utiču da neko postane prestupnik. Najvažniji među njima je princip primamog zadovoljsh'a koji ove nevoljnike tera da imaju ono što požele u istom trenutku. Na primer, ovog trenutka želim da jedem, slededeg obijam prodavnicu. Uostalom, kJjuč zašto je neko postao kriminalac niko nikađ nije otkrio. « Postoje li rođeni prestupnici? Ne, ne postoje. Postoji samo predispozicija za psihopatologiju, ali upravo ti koji imaju predispozicije, retko postaju prestupnici. Može se govoriti o izvesnim zajedničkim karakteristikama pojedinih prestupnika. Zna se, na priraer, da übice шаhom rastu u problematićnim porodicama, bez Ijubavi i sigurnosti, sa muogo skrivene ili otvorene patologije u porodičnim odnosima. • Vaš potpis stoji na mnogim analizama na osnovu kojih je sud, ua ovaj ili onaj način, presudio učiniocu kri\ ičnog dela. Imatc li, privatno, problema zbog toga?
Tri puta su me do sada čekali po doškovima da me pretuku. Jednom me je slučajno spasao milicionar pošto me je napao jedan Cmogorac, optužen za vršenje bludnih radnji sa svojom četrnaestogodišnjom devojčicom. Moj deo posla je bio da dam odgovor na pitanje - može li se devojčici verovati? Ja sam utvrdio da joj se može verovati. Ili, kad starac od 60 godina pokupi devojčicu ođ sedam i odveze je iznad "Nacionala". Optužnica - krivično deio \тзеnje bludnih radnji. Ako ja kažem da se detetu može verdvati, obično me na izlazu iz sudniee čekaju ujegovi sinovi. • A kako ostvarujete kontakt sa samim pacijentimaprestupnicima? Bojite li se? Nikada se nisam plašio, čak ni na početku svog rada. Oni vrlo brzo shvate s kim imaju posla. Ako osete đa ste dobronamemi, vrlo brzo vam poraste rejting među njima. Jeđno vreme kad god bih ušao u neku kafanu, stizala su mi pida sa raznih strana. Od bivših pacijenata. Opet, ako osete da sie loš čovek, bojkotuju vas. dute, dobijete pogrdan nadimak. Osnovno је pravilo da metod lečenja bira sam pacijent. Когisti se onaj metod koji 011 najbolje prihvati. Imao sam pacijenta sa dijagnozom - šizofrenija. Ja ga pitam; Kako si, Stevane? A on rni odgovnra. poka-
zujudi na svoju glavu; Ćuti, brc. tu mi je Gorbačov, da vidim šta de da kaže! • Sa kim je lakše sarađivati, sa muškarcima ili ženama? Trenutno u bolnici imamo dvadesetak žena sa dijagnozom šizofrenije kojima, ua žalost, nema pomodi. Zao rai je što to moram da kažem, ali žene su u zatvoru katastrofalne. Postaju neuračunljive po svakom pitanju, nemaju ni tnmke osedaja krivice, zaljubljuju se svaki čas. Jedna je u vaginu sakrila celu flašu rakije. Njihovo sledede odredište. posle nas. jeste Dom za starija lica, ali sada nigde nema mesta i to je jedan vrio ozbiljan problem u Srbiji. • Ima li intelektuaiaca među Vašim pacijentima? Vrlo retko. Obično je kod njih. ako se ved nađu ovde, motiv izvršenja krivičnog dela, Ijubavna svađa, ili Ijubavni trougao. • Da И, po Vašem mišljenju, javnost treba detaljno upoznavati sa "količinom" kriminala u društvu? Ni u kom slučaju. U svakom ozbiljuom dmstvu, ako pogine neki poznati kriminalac. novine objave tii reda o tome. A kod nas se pišu priče, čak i knjige. Skoro me je u jeduoj knjižari prodavačica saletala da mi proda knjigu o Ljubi Zeimmcu. Ona. koja bi irebaio da mi nešto
prepomči. kao svoju najbolju ponudu izabraia je knjigu o zemunskom krimmalcu. • Nedavno je na RTS-u emitovana eraisija u kojoj su zatvorenici valjevskog zatvora detaljno pričali o tome kako su i zašto izvršili krivično de 10... To ui u kom slučaju nije smelo da bude prikazano. Samo zato što ne znaju kako da popune program. oni prave morbidne priče. Uopšte, strašno je koliko pažnje beogradski mediji posveduju knniinalu. Ne sme se dozvoliti da pojedini kriminalci postanu heroji ovog doba. • U toj istoj emisiji gotovo svi prestupnici su rekli da će kad izađu iz zatv ora, ponovo da se bave krirainalom... Skoro 60 odsto onih koji su izdižaJi kaznu ponovo se vrati u zatvor. Šetaju tako po raznim zatvorima u Srbiji. U Zabeh sada imaju faazen sa toplom vodotn, mogu da rade, ali ništa... Posraatrano kroz tu prizmu \ iše od polovine mog rada je izgubIjeno vreme. ali to je tako svugde u svetu. Najređi povratnici su übice. a najčešci kradljivci. Nikad svoj rad ne gleđam kao izgubljeno vreme. jer. mi imamo i pacijeute koji, iako su iz Beograda, nisu dobili nijedno pismo od svojih a kamoli da ih je neko obišao. Strašan je još uvek odnos porodice prema presuipnicima. Nev'erovatno je koliko ih brzo odbace.
42
ШШШјЈЈ! "SVET" NA LICU MESTA: ZA KIM ZVONE ZVONA U KUKUJEVCIMA
SLOBODANILIĆ, GLAVNIPSIHOLOG U BEOGRADSKOM CZ-u EKSKLDZIVNO ZA SUET: :
I. 09.1995. Svet