Svet

kaz represije koja raste pod palicom vladajuđe strauke. PROTEST PROTIV POSTUPKA "Uopće ne dolazi u pitanje da se ja i moja obitelj trebamo iseliti iz stana. No, to se moglo učiniti na civiliziran način. Da je Vlada napisala rješenje, jp bih bez ikakve pompe iselio. No, ja ne mogu, poštujući pravo u ovoj državi, prihvatiti rješenje institucije od koje nisam dobio stan na korištenje. Stoga su se ovdje i okupili Ijudi da bi prosvjedovali, ne ргоtiv mog iseljenja, nego protiv postupka koji straši" - izjavio je Mesić dok je jurcao između svog bivšeg stana i ulaza gde su se okupili i Vlado Gotovac, Anto Kovačević. fra Duka, Магко Veselica. Ivan Zvonimir Cičak, Slobodan Budak i predstavnici Helsinky Watcha. Mesić je u jednom trenutku okupljenu grupicu hteo počastiti u svom bivšem stanu, no policija nikoga na treći sprat nije smela pustiti. Poslepodne se dvadesetak Ijudi skupiio s Mesićem na kafi pred bioskopom "Evropa" u Varšavskoj ulici. Tu su Mesiću došli i predstavnici Roma u Zagrebu radi podrške. "Ljutro smo o deložaciji obavijestili kardinala Kuhariča, papskog nuncija, pomoćnika američkog ambasadora i

mnoge druge. Svi su pitali zašto se tako prazni jedan funkcionarski stan. Zar ne postoji lakši i uljudniji način" - ispričao je Josip Kokić, član predsedništva HND-a. I dok su okupljeni čekali da se okonča, po njima, besramno i nasilno, iseljenje jednog bivšeg visoko-državnog funkcione-

ra i danas poznatog prvaka HND-a te zastupnika u Saboru, čula su se razna nagađanja o tome ko bi sve mogao useliti u sada ispražnjen komfomi stan u centiu Zagreba. Većina okupljenih oporbenih političara su utwdili da bi stan mogla dobiti predsednica Zupanijskog doma Sabora Katica Ivanišević.

STROGO POV. STAN Uspust su prechdđali sudbinu stana, koji po njima neće dugo ostati državno vlasništvo, već će ga neko. ko je sposoban, moći otkupiti za desetak hiljada maraka. Iseljenje je dugo trajalo pa je bilo dovoljno vremena za špekuiacije o tome ko će idući doći na red za iseljenje iz uekog

od atraktivnih fonkcionerskihj stanova. U Vladi. na pitaaje zašto baš'i . iseljenje umesto jednostavnog _ ; rešenja o iseljenju, novinari nisu i dobili nikakav odgovor. Pitanja . c ko je stanovao u istom stanu pre * nego što je dodeljen Stjepanu Mesiću, kako je taj stan postao gradski, a potom dat na raspola- 'l ganje Vladi, da bi, kad se iseIjavala porodica Mesić, opet bio vraćen gradu. te naposletku ko će se useliti, postavili smo ргvom čoveku Zagreba, gradonačelniku Branku Mikši. Kada je ženski deo Mesićeve porodice. iiz pomoć Branke Separović, spakovao sve stvari, { one su privremeno smeštene | kod suseda, poznatog zagrebač- j kog glumca Izeta Hajdarhodži-; ća. Oko 16 časova iseljenje je : bilo gotovo. Mesićeva porodical je otišla u Ilicu, u stan Dunjel Mesić od 100 kvadratnih meta-| га. Policajci koji su sve vreme| strogo pazili da neko ne uđe uj zgradu i ne napravi nered, "sal olakšanjem" su se razišli. Tako je završena još jedna epizoda u Tuđanovora sprovo-J đenju "mlade demokracije". Josl jedan u nizu dokaza da svakal revolucija jede svoju decu i da{ se poslednji predsednik Pred-J sedništva SFRJ nije baš morno tako radovati kada je izgovarao rečenicu; "Zadatak je obavljen —j .Tugoslavija više ne postoji!". i

U HODNIKU: Poslednji predsednik Predsedništva SITLJ neposredno po izbacivanju iz stana

NEBO NAD BEOGRADOM

Piše: Aleksandar Vulin

ŠTASE DOGADA KAD MRTVI FAZANI LETE A N1 JEDAN NE PADA. B. DŽ.ŠTULIĆ

А STA SAP an pre nego što pišem ove redove. dogodio se Njujork. Cudo neviđeno. Za jednim stolom sedeli su Srbi, Hrvati, Muslimani. Sa njima, jasno, i po koji Nemac, (važan i ozbiljan). Francuz (više zabrinut za Polineziju i kako da Tahiti ostanu Francuska). Englez (uobičajeno hladan i zanet maštanjem da baš on postane izabranik Ledi Di), Rus (apsolutno zbunjen i u paničnom straliu da neko od njega ne zatraži mišljenje) i. jasno, Amerikanac (budnog oka okupiran predsedničkim izborima). Potpisi su izmenjeni, mrki pogledi takođe.-Sta dalje? Ništa.

idemo iz početka. Niko nije dobio sve, ali ni izgubio. U suštini, svi sada imaju svoju malu kneževinukojoj đe jedini cilj biti da opstane, jer je suviše mala. Bosna sada nepodnošljivo liči na Nemačku početkom devetnaestog veka. Da li će i Bosna postati velika i bogata kao Nemačka, ne znam. Jedino se nadam da neče morati da učestvuje u dva svetska rata. Dovoljan je bio i ovaj naš, lični. Največa opasnost su sada oni kojima zbogom oružje zvuči kao zbogom vlasti, laka раго, junački oreolu, švercu naš nasušni. Takvih u hrpama ima na sve tri strane. Plašim se da se ne povežu i naprave neki svoj autohtoni plan i program. Postoji. ipak, još jedno krupno, najkrupnije pitanje. Pitanje na koje ui čitav svet pa makar i marsovci pomogli, makar se sami Butros, Butros end kompani pomučio ne može dati odgovor. Zašto? Zašto je moralo umreti stotine liiljada Ijudi? Zašto su hiljade osakaćene, duševno poremećene? Zašto su tolike mla-

dosti izgubljene? Zašto sela i gradovi, putevi, mostovi, bolnice... Zašto još jedna generacija žena uvodi u svakodnevnu nošnju cminu. Cminu koju su vec njihove majke počele skidati. Zašto je četiri godine plivano u krvi i zar voda nije lepša? Zar sve to nije moglo biti sprečeuo? Moglo jel Zato ostaje da se bar nađe odgovor na pitanje; ko? Verujem da istorija neće stići da im sudi, savest sigumo neće (da su je imali...), ostaje samo narod (za neupućene kuka i motika) a on je brz i sfrog sudija, ako su dopustili da ga još ostane.

POSLE BOIA KOPLJEM 0 TRNIE Nebo nad Beogradom plavo, čisto, nigde ni oblaka, a kamoli aviona. pa još i ratnih. Ništa. Mir kao usred leta. 11,59 časova 27. 09 1995. Mir u Bosni blizu, ili bar tako izgleda. 12.00 časova, isti datum. Zaoriše se trube sudnjeg dana. Sirena najavljuje vazdušnu opasnost!

Osim što sam se sledio, padoše mi na pamet i neke cme misli. Pa zar sad? Četiri godine nam leteći razbojnici prete da će nas podsetiti na šesti april. Mi, ništa. Sad kad je valjda (daj bože) jasno da od toga nema ništa, mi vežbamo signale za vazdušni napad. Možda se neki nadležni dosetio da to već dugo nije bilo ili da nije lepo pričati deci kako je tata bio veliki heroj, borac i patriota, a ni jednu vazdušnu j uzbunu nije preživeo, što jest jest. Možda je to i prosto zakasnela živčana reakcija brzog i ničim iznenađenog birokratskog aparata. A možda nadležni i ' nešto znaju što mi, kao i obično, ne znamo. Ako je tako, podržavam. Nikad čovek ne zna šta se raože desiti u američkom kon-i gresu ili "pametnoj" Kinkeiovoj glavici. Zato bolje sprečiti nego : lečiti, makar prevencija kasnila * i 4 godine.

LEVO OD RAIfl

БУДКД BEVOLUCIIA JEDE SVOIU DECU: DELOŽflCllfl MESIĆfI

2.10. 1995. Svet