Svet

Skupštine, a kasnije sam kamen od deset kila lutnuo na prvi sprat, tako da su prozori popucali. On je videp da sam čovek bez ruku, a ipak, me je uhapsio. Vidite koliko ima bolesnih Ijudi. * Zašto su Vas tukli? Jeste li se opirali? Naravno da nisam. Prebili su me јег sam 6. avgusta, pred Generalštabom tražio da general Perišić preuzme vlast u svoje ruke. Ja i sada verujem da JNA oije izdajnička. Osim toga, tukli su me jer su primetili da sam fotografisao kako pet specijalaca nogama i palicama bije Milana Paroškog. Oteli su mi i razbili fotoaparat i diktafon. Tako mi je Slobo vratio Sto sam mu verovao. Pre neki dan, u jednom otvorenom pismu, pitao sam ga hoće li me primiti na razgovor. Ako sada može Vuku DraSkoviću, koji zbog svojih mitingovanja dva mlada života nosi na duši, da nudi dva ministarska mesta, red bi bio da mene primi na razgovor, da mi u četiri oka kaže što me izneverio. ® Koliko ste proveli u zatvoru? Dvadeset i četiri daua. Pustili su me šest dana ranije. ® Zbog dobrog vladanja? Ne, nego su videli da sam težak invalid i čestit rodoljub, Možda im se i svidela pesma koju sam spe\ ao: Livadica, a okolo žica / stražu čuva Mira Julovica / Stražu ču\ a i sa Slobom peva / Moj Jovice, Sto nas tako zadeva. • Kada ste izašli, nisfe se smirili već ste nameravab sami da demonstrirafe pred Skupštinom grada. Pred jcdan od dolazaka ratnog zločinca 1 lolbruka - to je čovek iz američkog vrita vlasti. vlasti koja proliva reke srpske krvi - policiji sam uredno prijavio svoju nameru da hoću da protestujem ispred kabineta Slohe Miloševića, sam, sa tri transparenta u parku. Nisam hteo na stepenište. već u park, da ne smetam. Pripremio sam transparente sledeće sadržine: Zločinci napoIje - Rusi dolaze (na engleskom i srpskom), Ujedinjene Nacije, Amerika, NATO, Holbruk, Kol, Sirak, Gen Ser, Peri = fašisti, a treči transparent je bio zavet Isusa Hrista: Ko ovim malenima zlo učini meni je zlo učinio. Na tom transparentu je bila fotografija na kojoj se vidi Vladimir Zirinovski kako па mitingu u Trebinju drži devojčicu koja je imala parolu: Vladimire, ne daj NATU da übije moga tatu. Na poleđini jedne parole je pisaio: Svi Srbi za Slobu 89. - Slooo protiv svih Srba 95, Međutim. sačekao me ceo odred policije i hčno pomoćnik načelnika SUP-a Stari grad. On mi je saopštio da sve to moram ukloniti. Ukoliko neću, uhapsiće me. Naravno, pozvao me u SUP, na mformativni razgovor. Pristao sam sve da uklonim. U SUP-u su mi pretili novim hapšenjem, zbog koga bi me cepnuli petSest meseci, a znam da sam srpskom narodu potreban na slobodi a ne u tamnici. Rekao sam da ću bez transparenata da sedim u parku. Pomoćnik načelnika mi je tada rekao da su mu političari narediU da ne smem ni kao građanin da sedim u parku. "Pa, mogu U u okolnim ulicama?"- pitao sam. "Ni u uUcama na bUže od dvakiiometra." Tada sam im rekao; "Braćo, ja sam stvamo pobednik, pobednik nad velikim američkim ztočincem Holbrukom i našim predsednikom Republike. Oni su se mene uplašili, pa su tolikoj siU narediU da me uklanja." Tada, zbog mog protesta, Sloba prvi puta nije nekog zapadnog gosta primio u svoj kabinet, već ga je odveo negde u mišiju rupu, da se sakrije od Jovice Vlahovića. • Dobro, razumem revolt protiv Holbruka, ab otkud uada u Ruse? Eh, teško mi je o tome govoriti. Znate, bez ruskog naroda nema pravoslavlja. Oni su stub pravoslavlja. U Rusiji je, na žalost, rasulo kao i kod nas. Prvo su übacili drogu, da degenerišu rusku naciju. Drugo. cela je Moskva izlepljena plakatama koje propagiraju katolicizam i kojekakve sekte. Oui svoje skupove održavaju po ruskim stadionima, toliko ih ima. Nakon Kongresa Liberalno dempkratske partije Rusije, Vladimira Žirinovskog, prilikom večere koja je tim povodom priređena za jedan uži krug njegovih gostiju, rekao sam mu: "Idem tužan iz Rusije." Pitao me je: "Zašto, Vlahoviću?" "Zato što je u Kremlju ruska, ostala samo - arhitektura. Sve ostalo - robne kuće, butike, knjižare, radnje, baš sve - otkupile su američke, nemačke i ostale zapadnjačke firme." Nisam uspeo da nađem ni kasetu sa ruskom narodnom pesmom. Sve je sa zapada. Rusiju če dokosuriti isto što i Srbiju - neprijateljski kapital. Taj kapital razara ruski nacionalni interes,. • Рге razgovora rekli ste mi da po imenu zante Ijude koji su izdali RSK. ,Ta ih znam po imenu. Učinili su to najbogatiji poslanici sa tog terena, To su špekulanti i lopovi. • Recife mi njihova imena. To je ceo spisak. Jednog dana ću vašem časopisu da dam svu dokumentaciju iz koje se vide njihovi marifetluci. Ne brinite, ne bojim se ja. Jednog dana su osmorica njih došli ovamo sa pištoljima. Mlatili su me po glavi, kako bi mi oteli jedan dokument. Kada sam to prijavio policiji, kao (Ја ništa nije bilo. Prstom niko maknuo uije, a ja znam tačno o kome se radi. Meni prete, ali ja se nikada nisam bojao istine. Na kraju. danas ginu i mla-

diei, pa šlo da ne poginem ja, ovako mator. Međutim. da mi govorimo o opoziciji, • Može. Vidite, svako ima svoju slabost, a najgore je kada odstupaju od programa. To narod ne trpi. Srpska narodna obnova je, praktično, začetnik demokratizacije u Srbiji. Sa Mirkom Jovićem su krenuli Sešelj i Vuk Drašković, pa su se otcepili. On je jedini ostao dosledan programu. Međutim, njegova stranka nije uspela na izborima, nema kapital, a poštenje nije dovoljno. Međutim, i njemu je sada pukao film. Ipak, snaga mu je mala, nedovoljna za promene, a u druge se čovek ne može pouzdati. Još da stvar bude gora - ovakvo ponašanje opozicionih stranaka vodi u novu izbornu pobedu Socijalističku partiju Srbije. • U tome socijalistima рошаžu i policijski provokatori. Tačno. • Znate li da Sešelj i Vas naziva,po!icijskim prpvokatorom? Sešelj? Mene? Cudo jedno! Ne znam zašto bi me policija hapsila, slamala mi rebra, ako sam, zaista, njihov čovek. Iznenađuje me što Sešelj tako govori. Mogu vam pokazati člansku kartu njegove stranke, koja samo čeka moj pptpis. Imam totografiju na kojoj je Sešelj napisao: Mom prijatelju Jovici Vlahoviću. Medutim, odmah da vam kažem: mi smo se videli samo dva puta u životu, tako da ne možemo biti prijatelji. Kada sam predvodio Jugoslovensko udruženje Sohdaniost, jedva sam uspeo da se izborim da organizujemo demonstracije protiv Ante Markovića pred Sr\ 7 -om. Tada se tamo pojavio i Sešelj, koga su u ono vreme svi izbegavali. Od njega su bežali svi, osim Mirka Jovića. Šešelj je tada došao pred SIV. Bio je u publici. Tada je fotoreporter Deretić iz Tanjuga namestio igru. Sačekao je

trenutak da ja krenejji kroz uarođ, pa da uaiđem baš na Sešelja. U tom trenutku nas je Deretić fotografisao, kao da smo prijatelji. a mi smo se tada prvi put sreli oči u oči. Sešelj je tada hteo da govori, ali su se svi protivili. Ja sam rekao da sačeka, da mi kažemo sve što smo hteli, pa da se on obrati narođu. Tome su se protivili svi, a najviše Glamočanin. Ali. posle, kad mu je trebala fotelja, ulagivao se Sešelju, da bi ga, na kraju, opet pljuvao svim i svačim. Sešelja, takav kakav je, iako zna da pravi tako strašne greške, kao šlo je ova optužba na moj račun, više cenim nego Glamočanina i njemu slične. Znate. nekim Srbima, kad uđe fotelja u glavu, sa njom ude sto đavola. Kad fotelja izađe, đavoii ostanu. Vidite, to je mana mnogih našili lidera, ali |а stranku ue gledarn kroz njihove licnosti već kroz narod koji su uspele da okupe. Zato ja poštujem i SešeIjevu stranku. Ipak, kad bolje razmislim, ni Sešeljev odnos prema meni me ne iznenađuje. Ni ostali književnici kada uđu u politiku nisu manje šašavi. Pogledajte Havela. Stalno viče da je jiotrebno bombardovati Srbe. I Sešelj je pošašavio. I Vuk Drašković - pošaSavio^ • Sto on? Meue Vuk Drasković, ponekad, teško iznervira јег obojica znamo da u ono vreme neko nije mogao da bude šef kabineta jednog jugoslovenskog premijera, a da nije bio - udbovac. Pazite, Vuk je sigumo bio plaćeni udbovac. Dakle, ne komunista već plaćeni policajac. Komunisti su služili samo za parole. Prava vlast je bila u rukama policije. Ne zameram mu, bilo je takvo vreme, Ali, ne treba sada da se pretvara u nekakvog ogorčenog antikomunistu, četnika i zaljubljenika u naivnog i nesposobnog Dražu Mihailovića. Ajte, molim vas. Pa i sada. Sada Vuk Drasković govori u

ime nemačke Vlade. Kažc Neniačka če nam dati ovo, pa опо... Koja Nemačka? Pa, upravo Nomačka je počinila najviše zločina ovde i u ovom ratu. Nemačka je uvaikla Ameriku u ovaj rat. Zato ja u svom okrivljavanju Amerike u\ r ek napravim zadršku, јег je glavni zločinac - Nemačka. Od nemačkog Parlamenta sam nedavno dobio odgovor na moj zahtev da mi omoguće da njihovoj javnosti objasnim da Nemačka, koja slama svoje fašiste, ne sme da druge, iste takv'e zločince, gt(ra protiv srpskog naroda. • Sta su \ am odgovorili? Nisu me odbili, ali su to ostavili za neko drugo. bolje vreme. Pogledajte Vuka Draškovića i njegovu stranku. Stranku. kao i ostale, poštujem. Verujem i da jg on rodoljub, ah, brate, blesavi. Čas ovo, čas ono. Francuzi nas tuku i razapinju, a on leti tamo. Sada juri kocf Кшkela. Umetnici nisu za državnike, To nije uspelo ni Dobrici Ćosiću. Političar mora biti profesionalac, mora imati talenat, da mu taj posao bude urođen... • Kao Tito. Za političara je on bio marka. Pa, on je uspeo da prevarj, Ruzvelta, Staljina, kralja Petra, Subašića, sve je živo izvarao. Znači, bio je vešt političar i državnik. Ispranog mozga ja sam 1946. i 47. pevao: КгаЦи Рего, zla ti nada / nečeš viđat Beograda. Ja sam to pevao. Srbi su čudui ijudi. Koliko sada ima onih koji se busaju u prsa, galameći kako su oduvek biii protiv komunista, protiv Tita. Ispade da smo svi bili protiv njega, a on pedeset godina držao vlast! To je laž! Naš moral je truo, uemamo lirabrosti da pogleđamo sebi u oči i priznamo ko'smo i Sta smo. Ја ne mogu da ne priznam kako sam se uvek gurao kroz narod, samo da budem bliži

Nastavak na sfr. 33

OD JOSIPA DO RADOVANA: Kurir Jovica na prijemu kod Tita i u poseti Radovanu Karadžiću

2.10. 1995. Svet