Svet

štošta se može progledati kroz prste. • Koja "širiiia" pogleda?! Nas u grupi, osim Ijubavi prema muzici, spaja i to što jako volimo ženei Mislim da se Pahulja i ja jedino niožemo posvađati oko ueke žene. Ni zbog čega drugog! • Scćam se da si, svojevremeno, goi orio da ti se dopadaju dcvojkc koje su pomalo "zmije"... Sviđaju mi se žene koje mi se neće prepustiti u prvom momentu, žene koje mi neće reći: "Radi sa mnom šta hoćeš”. Zanimljivije mi je kad vodimo neku borbu, jer me to tera dii u taj odnos uložim što veći deo sebe. • Vlada mišljenje da su devojke koje jure "estradne frajere", mahora, u fazonu: "Radi šfa hoćeš". Ima i toga mada se ja, u principu, ne predajem tim "ribama" što me jure. Mnogo mi je draže kad ja nju "muvam" i "smuvam", pa čak, i kad to ide malo teže. • Reče ti jednom zgodom: "Zena je žena. Zena nije prijatelj". Misliš na ono što sam govorio da žena i muškarac ne mogu biti pravi prijatelji? Možda mi se, donekle, promenio stav... Mogu biti prijatelji, ah vrlo teško, tačnije ako je reč o ženi koja mi se uimalo ne svida i to pod uslovom da nikad ne dođemo u situaciju da tri dana budemo sami. • Je 1’ fi posle fri dana opada kriterijum? Nije stvar kriterijuma... Mislim da svaki čovek na ovoj planeli ima nešto lepo u sebi... Malo si me zbunila. јег to. još uvek, nisam totalno razlučid. Ja, međutiin. nikad nisain imaO nckog vclikog žeuskog prijatelja. lako da o tome ne mogu da pričanj hcz uualo dvoumljenja. • Cula sam da je u Budvi, na "Pesmi Mediterana", biio mnogo devojaka koje su litele da budu "prijafelji" s vama iz "Reginc". To je tačno. a inoram ti reći i da je na ceioj turneji ро Cmoj Gori bilo mnogo devojaka s kojima smo se slvamo lepo družili. • Sad mi je jasno zašto imate toliki tiraž. Nek’ svaka druga devojka s kojom ste se družill kupi kasetu i - nema frke. Izgleda da je tako. Dobro, mi se sad malo zezamo, ali nije bilo koncerta posle kog nismo pola sata, sat. provelr deleći autograme, slikajuđi se s publikom, pričajuči s njiina... U Bečićima smo se, posle nastupa, slikali bar tristo puta što je, svakako, napomo, ah naša publika to zaslužuje. • Odnedavno, ti i Paliulja ste se malo "rasteretih", јег ste dobili novog člana "posade" koji vrlo lepo izgleda. Od početka, iz "Regine" su Ijudi odlaziii, a niko nov se nije ustalio. Ja sam, inače, jako težak čovek, koji prima veoma malo Ijudi. Meni je najvažnije da je neko dobar čovek, da mi je drag, da ga smatram prijateljem... Da li če svirati malo bolje ili nešto siabije nije toliko bitno. Primamo je da među nama, u gmpi, postoji neki fluid, da sve to, zajedno, dobro zvuči kad izađemo na scenu i da se ne svadamo na tumejama. Nikola je prošao sve te moje barijere, tako da je on defimtivno naš. • Da U je i Nikola Sarajlija? Ne, on je iz Beograda, završava Muzičku akademiju, fenomenalno svira na klaviru... • U pcsmama pevača i |rupa iz Sarajeva oseća se nešto sto je teško definisati, ali što nepogrešivo upućuje na "lokaciju" njiliovili autora... U pravu si... U Sarajevu nikad nije mogao da prode fol. To je bio grad koji je za tiU čas uspevao da prozre foliranta. U njemu je bio najoštriji kriterijum, tako da je bend kome je pošlo za rukom da u tom

gradu uešto ostvari, bez problema postajao zvezda i u Beogradu i u Zagrebu. T;iko je bilo od "Bijelog dugmeta", preko "Plavog orkestra", "Crvene jabuke", "Merlina"... U Sarajevu niko nije bio glavni. Sigurno se seđaš da si u "Estradi" imao sve muzičare na okupu, ali da tu oiko nije izigravao ne znam šta. Izgleda da se ceo taj odnos i pristup preneo i na same pesme, pa ni u ujima nije bilo folirauja.

■"Svidaju mi se i ženekojemšse i neće prepustitl uprvom momentu, žene kojemineće reci: "Radi sa mnomšta hoćeš". Zanimljiviie mi je kad vorfimo neku borbu, jer metoteradau taj odnos uložim što većiA deo sebe" J

• Verovatno znaš da nije malo onih koji tvrde da je upravo "sarajevska" škola trasirala put folku. Možda je to istina... Ja i u svojim pesmama, ponekad, osetim da mi se provukao neki folk motiv, ali - zašto bežati od toga? Etnd-muzika je prisutna ru drugim zemljama i tu nema ništa čudno. Nije poenta u vrsti muzike, već u njenom kvalitetu, kako se sve ne bi svelo na prodavanje "papanluka”, • Neposredno po dolasku u Beograd, napisao si veoma dirljivu pesmu o Sarajevu, koju - ako

se ue varam - vrlo retko izvodite. Zašto? Ta pesma je i meni jako draga, tako da smo dva beogradska koncerta, u Domu omladine, počeli baš njom. Međutim, dok smo je pevali, Ijudi su ćutali i ропшо slušali. Mislira 'da je previže lična i da je. baš zato. teško može razumeti neko ko nije bio prinuđen da se pomeri iz rodnog grada. Zbog toga je i nismo posebno forsirali, ali ona je snimIjena i nalazi se na našoj prvoj beogradskoj ploči. • Ргс godinu. dve, tvrdio si da čovek kome se desilo to što se tcbi dogodilo, nikad više neće ''kovati" planove. Defmitivno! Mislim da smo mi, iz Sarajeva, s te strane osakačeni za ceo život. Kako ja da se naviknem da budem Beograđanin? Meni je Beograd jako drag, smatram da sam imao veliku sreću što sam mogao da dođem baš u ovaj grad, ovde mi je jako lepo, aii nikad neću moći da ga osećam kao Ijudi koji su ovde rođeni. To je tako normalno! • Kažu da vreme leči sve... Možeš li da zamisliš da će "Regina", ikada, zasvirati u staroj postavi? Može se desiti da se okupimo, ali ne želim da razmišljam o tome, јег uvek stremim napred. Nikad se пе vraćam na ouo što je bilo. • Jesi li u kontaktu s Davoгош, nekadašnjim pevačem "Regine"? Baš sinoć smo se čuli, posle pola godine. On živi u Nemačkoj, pokušava da se bavi ovim poslom, ima neku svoju grupu, snimaju ploču, samo što je kod njih to prilično teško, јег je snimanje daleko skupije nego kod nas. Ja mu, u svakom slučaju, želim mnogo sreće kao i svakome ko je nekad svirao sa mnom, a što će biti - videćemo. Bez obzira da li će uspeti ili ne, on je, zasigurno, izvanredan pevač. Međutim, sve je stvar sudbine... Od kada znam za sebe, nisam poželeo da budem pevač, čak sam i prateće vokale pevao samo na koncertima, kad sam morao. Hteo sam da svi-

ram gitaru i pišem pesme, ali - rekoh već - sudbina je htela drugačije. • Veruješ li da češ ponovo otiću u Sarajevo? Hoću. sigurno. Могаш se vratiti kad-tad. Ne mislim da opet živim tamo, ali da vidim - sigurno! Meni je tamo bilo lepo, definitivno. |"la u svojim pesmama, ponekad, osetimdamise provukao neki folk motiv, ali zašto bežati od toga? Etno-muzika Je prisulna i u drugim zemljamaitu | nemaništa I cudno. Nije poenta u vrsti muzike, već u njenoih kvalitetu, kako se sve ne bi svelo na i prodavanje Ш . "papanluka". Д

• Kad smo se poslednji put videli, "jadao " si se što neraaš manje godina. Takvo raspoloženje me držalo jedno mesec, dva... Kad kontaktiramo sa osobama koje su od nas mlađe sedam, nsam godina, svi osetimo neki žal Sto smo mi to veđ, prošli. Međutim, znam da je besmisleno razmišljati na taj način, mada

bih se rado vratio u period kad sam 'шшо sedamnaest, osamnaest godi ua. Zašto? Zato što sam bio bc/bnžan, a problemi koji su mi se lad činili velikim brigama su više nego smešni. • Тош prilikom si гекао i to da u dvadeset čen rtoj godini znaš ono što rnnogi пе znaju ni sa četrdeset. Znači li to da si "čudo od deteta"? Taman posla! Poenta je u tome što sam u estradni svet kročio sa devetnaest godina, a u dvadesetoj smo vec, na prostoru bivše Bosne i Hercegovine, bili zvezde. Srećući se s ogromnim brojem Ijuđi, naučio sam da brzo "skontam" ko je lopov, ko je dobar, koji tip Ijudi mi ođgovara, ko želi da mi pomogne. ko mi nešto čini od srca, a ko iz interesa... Osim toga, spoznao sam sebe, shvatio šta je meni samom bitno u životu i kuda stremim. Mislim da je baš to osnovna stvar, jer srećem ogroman broj Ijudi koji i u tim četrdesetim, još uvek, nisu načisto sami sa sobom, koji još uvek ne znaju da li hoće ovo ili ono. • Ako se пе varam, па spisku onoga što ti nečeš nalaze se i - deca. Stvamo ih ne želim, јег mislim da ne bih bio roditelj kao Sto bi trebalo. Detetu treba posvetiti mnogo pažnje, oajozbiljnije se baviti njime, nMOČito u prvim godinama života. Citao sam da je dete već u četvrtoj, petoj godmi izgrađena ličnost i da sve eventualne traume koje se kasnije javljaju vuku когеne iz ranog detinjstva. Da se igram nečijom sudbinom, nečijim životom - ne želim, jer bi to bilo neodgovomo. • Znam da veruješ da svako u životu iiua jednu veliku i bezbroj malih šansi. Kakav je fvoj dosadašnji bilans? Mislim da je moja velika prednost što uspevam da ih "namirišem", da ih na vreme osetnn, Još uvek mi se nije ukazala ona velika, životua šansa koja ti daje mogučnost da rešiš sve ovozemaljske probleme, ali - verujem da ću i nju prepoznati!

2.10.1995. Svet