Svet

uema kucl - inora u Srbiju... Ali, ovaj građ ncće pasfi. Тошс sc пе mora niko nadati. To šfo Alija i Saćirbcj (rabuujaju o "dcmilitarizaciji" grada su obične budalašfinc. Ako hoće đa nas demilifarizuje - ueka dođe i sam fo uradi. Mi ga čekamo." U tih nekoliko rečenica moglo bi se sažeti otprilike sve ono što nam je gradonačelnik Radić rekao. Na kafi sa Aleksandrom Rodrigez, dopisnicom špauske državne televizije: "Bila sam prekjuče na putu ргеша Sanskom Mosfu. Tako nešto još nisam videla. Ništa mi \išc nije jasno. Jedni odlaze, đrugi dolaze, izbeglice idu ovamo, ueki odbijaju ponuđen smeštaj. Vojska deluje razbijeno. Priča se da su u Sanski Most stigli i SešcIjcvi i Arkanovi vojnici i da ne daju ovim Mladićevim da beže. Ovo je neviđciii pakao!", kaže Sandra kdja se u protekle četiri godine svačega uagledala па bosanskim i hrvatskim ratištiina. Vesl da su Arkauovi "tigrovi” stigli u Sanski Most i Prijedor, proširila se gradom brzinom munje. Tim рге što ih u Banjaluci niko uije video. RADIO-PRIJEDOR POZIVA NA LINČ NEPOZNATIH Uz urednu dozvolu upučujem se u pravcu Sanskog Mosta. Put preko brda, planinskih prevoja i reke Gomjeuice krivudajuči vodi na zapad. Pred uašim očiina promiču uai/gled opustela sela Motjka. Bistrica, Melina, Slralinska, Obrovac... Tek iz ponekog prozora izviruje starica. Psi zavijaju po iivadama oko sela. Cini se da je sve napušteno. Kontrolni punktovi poslavljeni su па svakom koraku. što je i razumljivo ako se zna da je tim putevima poslednjih nedelja prošla гека izbeglica iz Korčanice, Ključa, Pudin-Hana, Velagića, VropIjaka, Mrkonjić-Grada i Jajca. Dodatnu nervozu među novinare unose i lokalne radio-stauice koje neprekidno, iz samo ujima znanih razloga, seju, može se slobodno reći - paniku. "Svako ko primijeti neko nepoznato lice koje širi glasiue o izdaji i padu pojedinih srpskili gradova neka ga prijavi prvoj patroli MUP-a ili na telefone 12812 i 12-811", gotovo celog dana svakih pola sata emituje Radio-Prijedon Izbeglice koje to slušaju postaju još unezverenije, plašeći se da ne potpadnu pod neku od odredbi 'prekog suda". U svoj muci već su se i rodili vicevi tipa: Razgovara patrola vojne policije sa izbeglicom; "Odakle dolazite?" - Iz Jajca - "Zašto?" - Zauzele su ga ustaše! - "Aha„. Nego, kako sc drže srpski položaji kod Jajca!?" - Odlično! Sve priče o padu Jajca su dezinformacije sračunate da destabilizuju Republiku Srpsku i djelo su njenih neprijatelja i defetista! "Prolazi!". "Prijedor i Saaski Most ćc se braniti do poslednjeg. To je poslcdnja granica. A znafe li zašto? ", pita nas, dok čekamo na jednom od kontrolnih punktova, reporter francuske televirije. Na naše zbunjene poglede - odgovorio je; "Zbog Omarske, kolege. Zbog Omarskc... Pričao rai jc jedan vojnik u Banjaluci da se u nekom rudniku u Omarskoj ualazi zabetonirano preko 3.000 Masllmana koji su

pobijeni još 1992. gocline. Л Omarska se nalazi n trouglu izineđu Sauskog Mosta, Prijedora i Banjaluke! Ako bi tru[x; bosanske armije zauzele Omarsku i ofkopale taj ruđnik, to bi bio definitivni medijski кгај Srba!", samouvereno i sa smeškoin iui usnama priča Francuz. kao da govori o prvenstvu u golfu. Sližemo. napokon, u Sanski Most. Ovaj tipični bosauski gradič stešnjen između Grmeča, MajdanPlanine i obronaka Manjače, na putu Ključ - Prijedor i Banjaluka Bihač, takođe deluje kao da je potpuno pust. Tek po koji prolaznik ide delimično asvaltirauim trotoarom. U grad su prosle nedelje stigli Arkanovi "tigrovi". Po celom mestu poraaueštana su boma kola, prage i džipovi sa amblemom "SDG". U improvizovanom štabu uema ni gospodina Ražnatoviča, niti njegovog zamenika Mihajla Ulameka. Ulameka 'srečemo posle u gradu. Priča nam da je ovde do njihovog dolaska vladalo potpuno rasulo, vojoici su bežali kud god su stigli. civili se pakovali za odlazak. A onda... "Onda je krenulo zavoctenjc recla", kaže nam stari recepcionar hotela u kojem je privremeno smešten štab Srpske dobrovoljačke garde - "Jebali su im raajku! Koga su od naše vojske uhvatili šišali bi ga do gole kože i bacali na prve liiiije prema Ključu i Krupi. Peforicu su clo juče clržali vezane za banderu ispred hofela. Sa o\ima ncma šale. AU, tako jedino i može. Ovde ti dvc godiue uišta clrugo nijc radilo samo švercovalo. Jebc se njima i za raf i za odbranu. I političarima i oficirima. Sve sc fo clobro "nafafiralo" za ovili godina. Po njima da jc - bilo bi tursko sve do Save, samo 'da oni mogu trgovaf."

ARKAN ZAVODI RED U SANSKOM MOSTU Arkanovi '’tigroNi" su (doduše, ua svoj tiačin) zaista zaveli neki refl u gradu i na okolnim položajima. lako se oficiri Vojske RepubJike Srpske bune i tvrde da Arkana i ujegove niko nije pozvao i da se ne zna njegova uloga i pod čijom komandom on uastupa, ne može se poreći da njegovo prisustvo uliva veliku psiliološku sigurnost preostalim gradauima Sanskog Mosta, a postupci tipa "vezivauje za banderu" služe kao veoma ilustralivan i übedljiv primer onim vojnicima VRS koji češće gledaju pozadi, prema Banjaluci nego prema neprijateljskira rovovima. Rat je, i slagao se neko sa Ražnatovićevim postupcima ili ne - defetizam i opšta panika među vojskom u ovakvim slučajevima najbolje se leče na "Arkanov uačin”. Naravno, kada je već do svega ovoga došlo i kada bolji način od početka nije tražen. Jer, čiujenica je: muslimanskolirvatski prodor zaustavljen je na liniji - Mrkoujić-Grad - Sauski Most - Prijedor - Novi. Na pojedinim delovima ratišta neke su teritorije i vraćene, ali još nema pouzdanili informacija. Tek, neka, kakva-takva konsolidacija je nastupila. PRIČE IZBEGLICA IZ KLJUČA Put iz Sauskog Mosta prema Prijedoru vodi dolinom Sanc. Redaju se opct polupusta sela: Pobriježje, Oštra Luka, Resavci... Na ranogima nema ni tablc. Prijedor je smešten na raskrsnici puteva Baujaluka - Novi i Sanski Most - Dubica. Nedaleko od grada je veliki 1 ribnjJtk, zapravo, jezenv u koje se

uliva reka Gomjeuica, a iza njega Omarska. "To su izmišljotine. Evo, шоžete sa mnom u Omarsku, ofići ćemo do rudnika. Kakve grobnice, kakvi leševi, ko vam je to геkao?", kategoričan je Dragutin Kaiš, jedan od Ijudi zaduženih za prijem izbeglica. Sportska sala i učionice osnovne Skole "Desanka Maksimović” određeui su za prihvat izbeglica iz Ključa. "Jeste bio tamo zarobljenički logor, ali su svi poslije ispitivanja razmijenjeni ili pušteni. Nikakvih grbnica nije bilo." - Skrećem temu ua izbeglice iz Ključa. "Njili je do sada ovdje primljeno ncšfo ргеко 600. Nemaju se još fačni podaci, јег jedni dolaze, drugi odlaze za Banjaluku... Pružamo im koliko možemo. Ni mi za sebe skoro da više nemamo™ "Nišfa ne znamo više’ Svega nam je dosta! Ja sam trojicu sinova poslala u ovaj rat. Jedan mi je poginuo preklane, za ovu dvojicu ne znam ni gdjc su, ni jesu li živi. Zašfo, pitam ja fcbe? Uzdali smo se u Miloševića, uzdali se u Karadžića, uzdali se u Mladića niđe nikog kad nas napadoše! Majka mi je ostala u Velagićima, nc znam šfa je s njom! Muža mi odvedoše prekjuče iz kolone, kod Kamičaka, gdje je, na kora frontu - isfo ne znam!", gotovo u grču govori pedesetogodišnja Ranka Vukota iz Ključa, dok je kćerka, već stasala devojka. neobično plavih očiju, smiruje i povlači zaruku. "Neću ćufaf, dosta mi je! Kuda ćemo sad ja i fi? Kuda? Komc ja trebam u Banjaluci? Kome frcbam u Beogradu? Ofiću i baciću se u Sauu, al’ nikome neću da budem na terefu! Ljudi su nas primili, svaka čast, ali ja ovako nc mogu! Zašto sam tri sina u raf poslala, komc oni da ginu kad ■

Ključ nisu u stanju bili da sačuvaju! Priča sc da će uas u Srebrenicu i Zepu, kad ovo prođe, da je Ključ na hrvatskoj teritoriji! Kad je Ključ bio hrvatski? Nisam u Ključu prije rata tri Hrvata \idjcla! Sto ću ja u Zepi? Ne zitam ni gdje je to!". ispreki- . dano priea žena iz Kijuča stežući u ruci ueku kožnu traku sa zaobljenim metalnim vrhom. "GLASAĆEMO ZA RADIKALE" "Sramota je da poslije svega ostanemo i bez onoga što je uvijek bilo srpsko", kaže starac iz sela Babići kod Sipova koji je zajedno sa izbeglim Ključanima došao u Prijedor. "Zovem se Madžgalj Jova i za svoje šezdeset i dvije godine nisam vjerovao da ću ovo doživjef. Nije mi žao ni sela, ni kuće, ni blaga, žao mi je samo što mi je sin izgleda uludo poginuo i ostavio za sobom dvoje djece. Ne ' bi mi bilo žao da je poginuo za nešto, da smo dobili državu, da smo dobih mir. Nego ovako— I još nas lažu. Još kažu - nije ono što jeste! Idemo mi iz Babića, prošli Sipovo, za nama svc ustaše zauzele, prošli Sanski Most, a na radiju f kažu: "Sipovo i Jajce se drže. ! Ništa nije palo. Samo dezerteri i i kukavice bieže!" Pa da im ma- I jku..." Pitam ili šta misle o politici I Beograda i političkoj sceui Srbije. f "Ako dođemo u Srbiju, svi ćemo glasati za radikale! Jedino nas Se- ; šelj nikad nije lagao. On je i rekao da ćc nas Milošcvić izdati". kaže pedesettrogodišuji Miluu Za- j cić iz Šipova. Kažem im da ni on nije pohitao da ih brani. "Nije".| kaže Milun. "ah smo Miloševića najviše voljcli. Najveća ljuba\ kada se izda - najviše b01i..."

' Onda je krenulo zavođenje redakaže nam stari recepcionar hotela u kojem je privremeno smešten štab Srpske dobrovoljačke garde "lebali su im majku! Kooa su od naše vojske uhvatili šišalž bi ga do gole kože i bacaii na prve linije prema Kljuću i Krupi. Petoržcu su do juće držali vezane za bandem ispred hoteia. Sa ovima nema šale. Ali. tako iedino i može. Ovde ži se poslednje dve godine ništa dmpo nžje radiio - samo švercovalOo lebs se njima iza rat š odbranu. I poižtićarima i ožicžrima. Sve se to dobro "nafatžraSo"' za ovžh godina. Po njima da je biio bi tnrsko sve do Save. samo da oni mosu troovat.

ZAVOĐENJE REDA: Arkanov pukovnik Mihajlo Elaniek

4

ША II л f>vn Г H1 Ji t 1 vW 1 1 1 1 i I V' 9* 1 1 ji; T i '\' L4 ЧlвЧ'l‘lll

2.10.1995. Svet