Svet

vojska i narod upravo ga obožavaju i odani su mu, a to možete shvatiti tek kad ga posetite i kad ste u njegovoj blizini. No, on čuva vlastitu ravnotežu i disciplinu, Imam utisak da on zaista nije nemilosrdan čovek, kakvim ga predstavljaju sve ove godine. CRNO-BELA SLIKA • Vi ćete, dakle, zastupati tczu da on nije kriv za masovna übijanja, silovanja, raseljavanja, razaranja? Sud u Hagu osnovan je odlukom Ujedinjenilt nacija 1993. To nije stalni sud, nego je osnovan samo zbog zločina koji su počinjeni ili če biti počinjeni na području Jugoslavije i Ruande. On ne pokriva ceo svet, nego samo taj njegov deo, to je samo ad hoc sud. Ono što me zaista impresioniralo, jeste činjenica da je do sada objavljena optužnica protiv 46 ili 47 Srba, počevši od Mladiča i Karadžiča do nižih oficira. Nisu optužili nijednog Muslimana a рге dva dana je optužen jedan hrvatski oficir za übistvo 16 Muslimana i ništa drugo! Cuo sam da sada istražuju jesu li Hrvati počinili zločine za ofanzive u Krajini. Od tada je prošlo malo vremena i ne možemo očekivati da su to dovršili. No, za sve što se dogodilo 1992. i 1993. niko drugi nije optužen. Ne želim improvizovati, biti neodgovoran. ue želim komentarisati jesam li siguran u ono što govorim, no te bi činjenice moralc barem podstakuuti ueka pitanja. Na neki načifi je to u potpunom saglasju s antisrpskim raspoloženjem u zapadnom svelu. A da ima autis'rpskog raspoloženja na Zapadu, to je neospomo. Stvorena je crno-bela slika - dobri momci i loši momci. Takvo je razmišljanje i osečanje napokon dovelo do ekstrenme i začuđujuče situacije: gotovo ceo Zapad, s celokupnim vojnim aparatom NATO-a i UN-a, bori se protiv dva miliona Ijudi. To je brutalna nejednakost, neshvatljivo, iskrivIjen odnos. • Očekujete li korektan ргоces, s obzirom па veliku ulogu javnog mnenja i na to da Vaš klijent, kako ste sami rekli, ima lošu sliku u javnosti? Ponavljam, neče biti procesa dok se optuženi ne dovede pred sud, Dokle god se neko od osumnjičenih ne pojavi dobrovoljno pred sudom, ili dok nekoga od njih negde ne uhapse i učine dostupnim sudu, sud ne može početi proces. Oni su objavih optužnice, mogu čak izdati i međunarodne zahteve za hapšenje, no ne mogu početi saslušanja, niti mogu dpneti presudu. Mislim da je teško pretpostaviti, ako i bude suđenja, kako če se odvijati. • Maksimalna kazna za zločine za koje se sumnjiči Vaš klijent, jeste doživotni zatvor? Da. Prema optužnici, ako se optuženi proglasi krivim, maksimalna je kazna doživotni zatvor. U Evropi nema sinrtne kazne. • Sta bi mogao biti najveći problem odbrane u tom procesu? Na žalost, ne mogu vam dati zadovoljavajuči odgovor, jer se još nisam pozabavio tim problemom. Najpre mora prestati rat, mora se potpisati sporazum o miru, i tek

onda čemo se, več prema lotuc kako če se razvijati situacija, nuVi suočili s optužbama. Službeno, geueral još nije primio nikakvu optužnicu i o svemu je samo čitao u novinama. • Ko je dr Aris Musionis? Cula sam da je ou važua osoba u Grčkoj za uspostavljauje veza s bosanskbn Srbima. Taj če gospodin uskoro doči na ovaj razgovor. Prvi put sam sreo generala Mladiča kad sam s Arisorn došao u Bosnu. Svaki pul kad sretnem generala, i Aris je tu, zato što prevodi. Naime, general ne govori engleski... baš dobro... • Koliko Vi poznajete istoriju bivše Jugoslavije i korene sukoba? Priznajem da je ovo moje prvo jugoslovensko i srpsko iskustvo. Pre putovanja u Petrovac nikad nisam bio u Jugoslaviji. Ove probleme može shvatiti samo neko ko ima duboka predznanja o Balkanu. jer je sve to tako teško i komplikovano. • Spomenuli ste antisrpsko гаspoloženje na Zapadu. Sfa mislite, šta su tome razlozi? Ako sud istražuje zločine na ratnom području, očekujem da bude objektivan, da rasvetli zločine svih strana. a ne samo jedne. Mislim da je jedan od razloga protivsrpskog raspoloženja to sto bosansld Srbi uopšte nemaju odnose s javuošću. Oui nikad nisu bih kadri svetu preneti svoja gledišta, stavove, reakcije. Od početka rata nisu shvatili važnost odnosa s javnošću, a nisu za to imah ni novca. Na primer. Muslimani iniaju vrlo đobar lobi u Vašingtonu. ćak su uuajmili jako dobru auierićku rcklanuiu agcuciju da osiuiŠlja\a njihovo predstavljauje u Anierici i Evropi. Na početku rata Srbi su bili u prednosti, no sad je, sasvim sigumo, hrvatska vojska dobro uvežbana i opremljena, a Muslimanima neprestano pritiče pomoč iz najrazličitijili izvora, posebno vrlo mnogo novca. Bosanski Srbi su izolovani. Grčki ih naiod podržava, velikj večina, šalje im pomoć, ah to nije dovoljno. • Pretpostavljam da ćete besplatno braniti generala Mladića? Svakako! Tu nema klasičnog odnosa advokat - klijent, U ovom slučaju klijent neče dobiti račun za pravničke usluge. Sasvim besplatne biče i moje usluge u popravIjanju njegove slike u javnosti. Cini se da u slučaju odbrane generala Mladića kod Likurezosa prevladava ona manje poznata strana njegove ličnosti. Naime, Likurezosova vokacijanije samo pravnička, nego i umetnička, o čemu govore i njegovi profesionalni počeci i privatne sklonosti. "NE OSEĆAM SE KAO ADVOKAT" Aleksandar Likurezos izdanak je bogate građanske porodice. Kancelariju u kojoj sada radi utemeljio je još njegov deda. On je, kaže, želeo da bude nešto sasvim drugo: "Moja prva IJubav bilo je pozorište, želeo sam da postanem pozorišni reditelj. Bio sam vrlo loš student prava, nije mc zauimalo ni privlačilo ništa vau pozorišta. No, uskoro sam otkrio

krmčno pravo i u ujeiiui muogo (Iramskili elcmeiiata; kađ sam se posvefio pravničkom poslu, nisain imao osećaj da sam i/.neverio tu prvu Ijubav." Između 17. i 24. godine Likurezos se kretao isključivo u umetuičkim krugovima. Družio se s velikim grčkim kompozitorima, a pokojna Melina Merkuri bila mu je godinama vrlo dobra prijateljica. "Nc osećam se kao advokat i ne ponašam se kao advokat" ističe ponosno. Kad najslavniji advokat u zemIji kaže da se ’’ne oseća kao advokat", verovatno želi da izbegne negativne konotacije koje često prate to zanimanje. Tu svoju namemu različitost od uobičajene slike o uspešnom advokatu Likurezos potcrtava i spoljnim izgledom: nosi bradu i malo dužu kosu, izbegava kravate, oblači se sportsi i neformalno. Osim srpskih suvenira, njegovu kancelariju krase portreti predaka, a ceo jedan zid ("Moj zid taštine", objašnjava kroz smeh) pokriven je originalima njegovih karikatura koje več godinama objavljuje grčka štampa. • Recite nam nešto o sebi, o Vašoj karijeri, porodici. lako nisam želeo da postanem advokat, taj mi je poziv, s obzirom na poreklo. bio "suđen". Još je moj deda bio javni tužilac, a 1910. dao je ostavku i počeo sa advokaturom. Kancelarija u kojoj sedimo, njegova je. Deda je bio advokat specijalizovan za krivično pravo, no mnogo se bavio politikom, čak je bio i ministar u vladi. I шој je otac bio pravnik, ali bavio se politikom, uopšte nije radio kao advokat. Ja >аш treća pravnička generacija. U početku sam se i ja malo bavio politikom, ali sam se übrzo posvetio isključivo advokaturi. • Gde ste se školovali? U Atini sam završio studije prava i posle diplome odslužio vojnu obavezu u grčkoj mornarici, što je trajalo dve godine. Posle vojske dobio sam stipendiju i godinu dana u Hajdelbergu specijalizovao krivično pravo. Potom sam se vratio u Grčku i počeo pravničku praksu i übrzo sam bio uključen u vrlo velike slučajeve. Iz nemačke sam se, dakle, vratio 1961. kad mi je bilo 27 godina, i sve do 1967. vodio sam doista velike sporove. U EMIGRACUI • Kakvi su to bili slučajevi?

l’olitički sporovi u koje je bila uključena štampa. Imao sani mnogo slučajeva u kojima sam branio novine, novinare i izdavače. Znate, u vreme između 1963. i 1967. Grčka je bila pozoraica vrlo snažnih političkih sukoba, što je sve završilo vojnim pučem u aprilu 1967. kad je vlast preuzela vojna hunta. Odmah posle tog prevrata priključio sam se pokretu otpora. Moj je otac bio uhapšen i zatvoren. Übrzo se razboleo i u oktobru 1968. godine urmo. U julu 1967. napustio sam Grčku, uspeo sam da pobegnem. U emigraciji sam bio sve do januara 1974. godine. • Gde ste živeli tih emigrantskih godina? Pet godina proveso sam u Londonu, a ostale dve u Parizu.

• Od čega ste živeli? Radio sam. Morao sam izdrža vati porodicu i sebe. Advokatska kancelarija je bila 'zatvorcna, otac je bio u zatvoru i übrzo je umro. Neko sam vreme u emigraciji radio kao advokat, ali i sve druge vrste poslova, uključujuči i teške fizičke poslove. Sve to vreme bio sam u najrazličitijim organizacijama i pokretima otpora vojnoj hunti. Emigracijsko iskustvo za mene je bilo vrlo teško, razarajuće. Imao sam porodicu, 1966. sam se ovde. u Grčkoj. oženio Brazilкош. U emigraciji, u Londonu, rodilo nam se dvoje dece, sin i ćerka. Posle sam otišao u Pariz i odatle se, kada je pala hunta, vratio u Grčku. • Onda ste opet krenuli ispočetka? Da, od samog početka, od nule. U julu 1974. u Grčkoj je ponovo uspostavljena demokratija, došao je na vlast Karamanlis. Bio sam tada prvi čovek koji je optužio vojnu huntu zbog veleizdaje, već u septembru te godine podigao sam krivičnu tužbu. Ta je tužba bila početak velikog procesa, održanog u avgustu 1975. u kome su pukovnici bili osuđeni na maksimalnu kaznu - doživotnu robiju. Posle toga opet sam počeo svoju advokatsku praksu, s mnogo različitih slučajeva, i time se bavim neprestano, sve do danas. Sklonost prema umetnosti potvrdio sam i švojim drugim brakom. Oženio sam se. naime, vrlo poznatom grčkom glumicom Zoe Laskeri, s kojom hnam 17-godišnju ćerku.

I ALEKSANDAR LIKUREZOS: U HAGUČU GENERALA MLADIĆA BRANITI BESPLATNO!

PRIJATELJI: Likurezos i svgnutni grčki kralj Konstantin

"IZMEĐL NAS NE POSTOJI KLASIČAN ODNOS ADVOKAT-KLIJENT": Likurezos i general Mladić

8

2. 10.1995. Svet