Svet

sve па vagu i zaključio da je za mene pravi potez prelazak u Partizau. • Ipak, smetaju li ti zvižduci'? Za vreme utaikmice maksimalno sam koncentrisan, ne interesuje me da li mi neko zviždi ili aplaudlra. Naravno, više volim kada mi aplaudiraju. Zvižduci su mi zasmetali samo jednom kada sam igrao za reprezentaciju. Tada je trebalo da se zaboravi rivalstvo Zvezde i Partizana. Jedini put kad se na to zaboravilo, bilo je kad se reprezentacija vratila iz Atine. Jedino tada nije postojaio rivaJstvo Crvene zvezde i Partizana, jedino tada nisu postojali Srbi i Cmogorci. Te večeri svi smo bili Jugosloveni. • Da se osvrnemo na tvojc košarkaške početke. Kada, gđe i kako si počeo da treniraš košarku? Košarku sam počeo da treniram sa sedamnaest i po godina u Crvenoj zv'ezdi. Mile Protiđ mi je bio prvd trener. • Dosta kasno si počeo? Prvo sam trenirao fudbal i to punih pet godina, od svoje desete do petnaeste godine, Naravno, i fudbal sam trenirao u Crvenoj zvezdi. Počeo sam bio da treniram u Partizanu, tamo me je odveo komšija Milutin Soškić. Ali, pošto su u mojoj porodici svi zvezdaši, nisu mi dozvolili da nastavim. Kod meпе se Crvena zvezda i Partizan ргеpliću već godinama. Dakle, trenirao sam do petnaeste godine, a onda naglo počeo da rastem. Shvatio sam da u fudbalu nemam регspektivu. Nikad se nisam zadovoIjavao osrednošću. Uvek sam želeo da budem među boljima. Prebacio sam se ua košarku, ali me je tadašnji trener Zvezdinog podmlatka odbacio kao neperspektivnog. Dve godine ništa nisaiu trenirao. Onda sam na nagovor dmgova iz kraja. sa kojima sam na ulici igrao baskel, ponovo počeo da treniram košarku. Godinu i po kasuije ušao sam u prvi tiin Crvene zvezde. Tu sam proveo četiri sezone. Kada mi je istekao ugovor. prešao sam u Partizan. • Kada bi danas mogao da biraš izmedu košarke i fudbala, šta bi prevagnulo? Oduvek sam voleo sportove, i to ne samo опе koje sam trenirao, već i sve ostale. Dok sam se bavio fudbalom, mislio sam da je to najlepša igra, ali sam već posle prve odigrane košarkaske utakmice shvatio kollko je košarka lep i jedmstven sport. neuporediv sa ostalima. « Jesi U jeduii košarkaš u famiiiji? Prvi sam košarkaš u familiji. ali ne i jedini. Moj sinovac. koji ima trinaest godina, trenira u Crvenoj zvezdi. Nosi broj 14 koji sam i ja nosio u Zvezdi. Voleo bih kada bi i оп stigao do prvog tima. • Ko ti se od poznatih košarkaša, u danima kada si počinjao da se baviš tim sportom, najviše dopadao? Relativno kasno počeo sam da treniram košarku. Sve se odvijalo neverovatno brzo, Već sam bio ušao u prvi tim, a još nisam košarku shvatao ozbiljno. Tada sam imao devetnaest godina, a to je doba kada nemaš idole. Ipak, voleo sam da gledam neke košarkaše iz stare Jugoslavije - Rađu pre svih. Voleo bih da jednog dana zaigram onako kako igra Divac, ili da spojim ono nešto što imaju Divac i Savić. Kombinacija njih dvojice, po meni, činila bi idealnog košarkaša. • Profesionabio bavljenje sportom nosi i lepe i ružne stvari, i prednosti i nedostatke? Sigurno je da postoje stvari kojih profesionalni košarkaš mora da se odrekne, kao i one koje mora da podnosi iako mu se ue dopadaju, Evo, na piimer, meni su se već smučila la silna putovauja, a prvcnstvo jos nije ni poeelo. Cesto smo odsutni od kuće, od porodice, pri-

jatelja. Cetvrtu godinu sreduje škole. kada je drugarstvo najlepše i najbolje, skoro potpuno sam propustio. iako sam išao redovno u školu, često sam zbog obaveza bio odsutan i pojavljivao se samo jednom do dvaput nedeljno. Zbog izostanaka morao sam da idem na razredni

ispit. S druge strane, košarka mi je omogućila da se bavim poslom koji volim. A ja košarku zaista volim, • Postoji li za košarkaše, kao za fudbalere, recimo, obaveza da do Z3 časa moraju bifi u svom stanu? Ne, ne postoji. Velika je razlika između košarkaša i fudbalera u naćinu rada, uačinu treninga. Misluu da su treninzi košarkaša mnogo teži. Dva pula su dnevno i traju po dva siUa. Hteo to iii ne, na kraju se

toliko umoriš da jedino želiš da odeš kući.da se odinaraš. • Kod nas se frenira \lše nego u NBA. Л n poređenju sa Evropom? U NBA je totalno drugačiji sistcm takmičenja, tako_da je teško bilo kakvo poredeuja. Sto se tiče Ev-

горе, mislim da se kod nas ako oe više, a ono bar isto trenira kao u Evropi. Možda se radi više jedino u stranim klubovima kojc vode naši treneri. • Trening prepodne, trening popodne. Imaš li uopšte slobodnog vremena? \ ollš li da izlaziš? Volim da odlazim u restorane. Najčešće rueavarn u gradu, pošto mi roditelji rade, a ue volim sam da podgrevam liranu. Najćešće idem u "Frauš", "Knez 11 , "Vuk"... Uveče

sam obično u uekom kafiću ili u diskoteci. Najomiljenije mesto mi je "Majdan". • U kojoj vrsfi muzike najviše uživaš? Nisam isključiv kada je muzika u pitanju. U kolima uglavnom slušam Đoleta, Zdravka Čolića,

"Gipsy Idugs", dakle opuštajuču muziltu. Sta slušam uveče, zavisi od raspoloženja. S vremena na \теme slušam i narodnu muziku. Zašto da ne? • Nisi isključiv kada Je reč o muzici. A kada je reč o devojkaша? Imaš li trenutno devojku? Лко nemaš, kako bi ona trebalo da izgleda da bi fe privukla? Nemam ođređeni tip devojke. Crnka, plavuša, crvenokosa, potpuno je svejedno. Jednostavuo, vidiš

neku devojlcu i znaš da je to to. Inače. već dosta dugo nemam devojku. Dosta sam izgubio poverenje u njih. Ne bili da zvučim prepotentno, niti da me neko pogrešno razume. Mnoge devojke mi prilaze, ali nikad nisam siguran da Ц mi prilaze zato što sam ja Dejan Tomašević, košarkaš Partizana, ili zato Sto im se stvamo sviđam. • Ideš li na koncerte, u pozorište? Zaista voHm da idem u pozorište, аЦ, s obzirom da predstave uglavnom počinju između pola osam i osam, ne mogu da stignem, jer u to vreme imam treninge. Kad god sam u prilici, odgledam neku predstavu. Sto se koncerata tiče, ne volim ih baš mnogo. • Sem pozorišta, postoji li još nešto Sto voliš, a zaista nemaš vremena? Tenis mi se mnogo, mnogo sviđa. Rado bili ga igrao, ah imam mnogp drugih obaveza. • Sta bi izdvojio kao svoju najveću manu i najveću vrlinu? Najveća mana mi je, svakako, što sam veoma impulsivan, što mi je jezik često brži od pameti. Neke stvari sigurno ne bih uradio da sam bar malo razmislio. Takav je slučaj sa onim pevanjem u Skupštini. Sigurno mi se tako nešto nije smelo desiti. AU, u tom trenutku tako sam se osečao, misho sam da tako treba i tako sam i uradio. Sto se vrUua tiče, u principu ne volim da govorim o njima, aU bih izdvojio poštenje. Ni prema kome nikad dosad nisam bio nepošten, nikoga nisam slagao, nikoga prevario. • Jesi li razmišljao o tome ćime bi se bario da nije košarke? Jednom prilikom neko je moju kevu to isto pitao i ona je odgovorila da bih bio matematičar. Možda bih i bio. Verovatno bi studirao nešto vezano za matematiku. To sam zaista voleo, mada nikad nisam nmogo voleo da učim. Uvek sam bio klikeraš.

"Pa Ič mi smeftaju zvžžduci upućeni meni? Za vreme utakmice maksimalno sam koncenfcrisan. ne interesuje me da ii mž neko zviždi žlč aplaudira. više voiim kada mč apiaudiraju. Zvižducž su mi zasmetali samo jednom kada sam igrao za reprezenfcaciju. Tada je fcreisalo da se zaboravi rŽ¥aistvo Zvezde š Parfcizana. ledini put kad se na to zaboravžio. biio je kad se reprezenfcacija vratila iz ifcine. ledino fcada nžje postojaio rlvaislvo Srvene zvezde I Parfcizana. jedšno Žada nisu postojalž Srbi i Crnogorci. Te većeri svi smo biii lunoslovenž"

16. io. 1935. Svet