Svet

ne anarhije, To su, uostalom, i predlagali. Kao, nije bilo dovoljno petsto dana da se vidi đa je ovaj Kolegijum nesposoban, nego mu treba pružiti šansu još 100 dana. Koješta. Ali, sad dolazi na red i pitanje odgovomosti vlasnika i tzv. menadžmenta. Vlasnik i tzv. menadžment su nesumnjivo odgovomi što su dopustili da se stanje anarhije maltene institucionalizuje, da se Uređivački kolegijum pretvori u Radnički savet u privatnoj firmi, ili, još gore, u Revolucionarni komitet koji svakodnevno isporučuje nove zahteve i podvrgava kritici sve postoječe u novini i oko nje, izuzev sopstvenog rada. U tome leži naša odgovomost, pri čemu mislim da je moja veča od Mijićeve, јег nisam uspeo da predočim koliko popustljivost prema osrednjosti i lenjosti Kolegijuma u novini može da bude opasna za list. Uz to, ne zbog ravnoteže Ш nekakvog taktiziranja, moram reči da bih u nekom svom kolegijumu zadržao najmanje troje iz sadašnjeg sastava - ali šta je to prema ostalih 13 koji bi, dpet, morali da se dokazuju kao novinari. Vratimo se referendumu. Рге nego što če početi, rekao sam jednom od njegovih organizatora da nema potrebe da ga ođržavaju јег se nemaju o kome izjašnjavati: u neregulamim uslovima, i u atmosferi Unča - povlačim svoju kandidaturu. On me, kao, nije dobro гаzumeo. Sat kasnije sam mu telefonom ponovio da ue smatram rezultate referenduma važečim čak ni ako dobijem 104 odsto glašova. Ni to nije pomoglo, referendum se morao održati. Show musl go on. Onih sedmoro koji su za mene glasali smatram Ijudima od izuzetnog integriteta - ne zato što su se opredelili za bogomdanog kandidata, več zato Sto su se oduprli psihozi linča koju su stvorile vođe "otpora” i budučeg Strajka. • Ima U nekog u "Našoj Вогbi" ko bi dobio dovoljnu podršku da postane glavni urednik? U ovom času, osim vođa štrajka, niko nema šansu da dobije, boIje reči, iznudi i izmanipuhše poverenje Redakcije. AJi, vođe štrajka ne mogu dobiti poverenje vlasnika. Kako možete imati poverenja u Ijude koji, zbog svojih ličnih ambicija, najpre zaustave novinu, a onda vode "principijelne" razgovore. Gotovo đa ne mogu da zamislim okolnosti u kojimabi sami novinari mogh da zaustave novine, ako ih na to ne prinudi neka viša sila, neki okupator Ш ni sam ne znam ko. AU, bivši glavni urednik, Gordana Logar, i njeni zamenici, Radivoje Cvetičanin, Gruja Spasovič, smatraU su da su te vanredne okolnosti nastupile onog časa kad su njihove Učne pozicije u Ustu postale ugrožene. Pitam se, zaista, kako če, kad sve ovo prođe, objasniti svojim kolegama zašto su čiruli ono što su činili. Ne sumnjam, doduše, da če, u međuvremenu, sve učiniti da neslavnu reputaciju terminatora "Naše Borbe" prebace sa sebe па nekog drugog. • Koliko su tačne kalkulacije koje govore da gospodin Mijić svesno gasi "Našu Borbu"? U svetlu činjenice da su izlaženje "Naše Borbe" obustavile vođe Strajka, a ne Mijič, ovo pitanje bi se moralo preformuUsati. Pitanje postaje relevantno tek ako glasi: kome je u interesu da "Naša Вогba" пе izlazi?

• Како objašnjavate opfužbc na Vaš račun da, kao "stari komunističkl kadar" raciitc u korist štefe "Našc Borbe", jednog od poslednjih preostaliii slobodniii medija? Pretpostavljam da ova vrsta optužbe dolazi, takođe, iz dobro obaveštenih izvora unutar Redakcije. Tu stvari, međutim, stoje znatno nepovoljnije po kreatore ovakvih glasina, nego po mene. Ja sam, verovatno, jedini bivši član SK u Redakciji "Naše Borbe" koji je izbačen iz Partije, To se dogodilo posle direktnog i javnog sukoba s Glavnim partijskim štabom, šest meseci uoči Osme sednice. Zatim sam, posle ostavke na funkciju ministra kulture, bio izbačen i sa SIZ-а za zapošljavanje, po nalogu s najvišeg mesta. Dok je nada mnom bio praktikovan klasičan "Berufsverbot", zabrana obavljanja profesije, bivši zamenik glavnog urednika "Naše Borbe", ovaj Sto danas zaustavlja novine, primao je platu u kabinetu aktuelnog predsednika Srbije. Pošto sam u vreme početaka tzv. antibirokratske revolucije bio prilično visoko pozicioniran, mogao sam svoju eventualnu spremnost da se nađem ovom režimu na usluzi naplatiti znatno bolje nego što bih to učinio sad, pristajuči đa u času opšteg rasula i iznemoglosti režima "ugasim" "Našu Borbu”. To su, dakle, notome besmislice. Ali, interesantno je nešto drugo. Ljudi koji, poput mene, svih ovih godina nesreče koja nas je snašla, javno i gotovo svakodnevno saopštavaju šta o čemu misle, ueprestano su u prilici da se brane od glasina koje šire Ijudi čija politička mišljenja i stavove znaju samo njihovi kafanski sagovornici ili kučni prijatelji. To je žalosna slika statusa i uticaja javnosti u ovoj sredini. Ovde je uvek višc na ceni šta čete reči na uekoj političkoj večeri ili u nekom parapolitičkom budžaku, nego u tekstu koji če svi pročitati, a mnogi se čak s vama i složiti. O čemu je, dakle, reč? O ргоvincijalnom, palanačkom duhu koji svoju nemoč da razume šta se oko njega zbiva pokušava da predstavi kao svemoč da razume više nego što mu činjenice daju za pravo. Ovde su stalno nekakve zavere u toku, a svi oni koji u njima odbijaju da učestvuju, jer ne veruju da ono Sto nije javno može vredeti više od načela koja se javno ispovedaju i brane, postaju sumnjivi i nepodobni za društvo smutljivaca, organizovanih u ime, navodno, najviših interesa. • КоШш će štetu da pretrpi "Naša Borba" ovirn štrajkom? Steta je ogromna. Direktna šteta se može lako izračunati: danas je peti dan kako novina ne izlazi, a bojim se da to nikako nije poslednji đan njenog neiziaženja. Indirektna Steta je, međutim, još veča. Državne novine su u ponedeljak, 1. oktobra, povisile svoju cenu na jedan dinar. Konačno smo dospeli u jednak položaj na tržištu, barem što se tiče cene. Umesto da taj momentum iskoristimo i, bez ikakvih posebnih napora, povečamo svoj prodati tiraž za deset-petnaest hiIjada primeraka, mi zaustavljamo novinu. Dok sam živ neču poverovati da se to dogodilo slučajno zbog "pravednog gneva" novinara ih zbog rasprave o odredbama Statuta. • Pošto sada nije bilo potrelie da država gasi jedan slobodni medij, nije U problem "Našc Borbe" dokaz nesposobnosti Ijudi

u nczavisnini novinama da rade na pravi način? Moram vam reči da več đuže vremena imam duboke rezerve prema onome što se u nas zove nezavisno novinarstvo i nezavisni mediji. Zaustavljanje "Naše Borbe" utvrdilo me je u uverenju da je ova domača vrsta nezavisnog поушагstva počela da pribavlja sasvim apsurdne dokaze o svojoj nezavisnosti - zagovornici i protagonisti tog modela socijalnog ponašanja unutar novinarske profesije hoče da dokažu kako su postah nezavisni i od čitalaca, od celokupne javnosti kojoj se obračaju i čiji su deo. Zamislite samo šta bismo mi, koliko juče, pisali o nekakvim železničarima, па primer, koji ne mogu da se dogovore oko izbora šefa stanice, pa zbog toga zaustave vozove? Kolovođe našeg nezavisnog novinarstva пе shvataju da je novina javna služba, bez obzira da li je pod patronatom države ili je u privatnom vlasništvu. Oni iskreno misle da je nezavisna novina, baš zato što nije državna, njihova privatna stvar, koju če oni izdavati kad im je volje, a пе izdavati kad su u sporu ih u svađi između sebe iU sa svojim vlasnikom. U nas se ono što sebe naziva nezavisnim novinarstvom profilisalo u znaku otpora ovome režimn i u patetičnom negovanju statusa žrtve. Život pokazuje da je to nedovoljno za dobro, efikasno, kompetentno i uticajno novinarstvo. Тгеba uvek više znati i više moči od onih koje hočete da pobeđite u javnoj utakmici, na kioscima. Sve ostalo su tlapnje i paranoični grč Ijudi koje je pregazilo vreme i osujetila njihova lenjost ih nesposobnost da se dokažu u profesiji, Upravo mi stiže faks iz Međunarodue federacije novinara u Brisclu. Ljuđi su konslemirani.■ i,\o Sla, između ostalog kažu: "Ironično je da se spor pojavljuje upravo u času kad je, na preporuku IFJ i FIEJ, obezbeđena znatna spoljašnja strukturalna pomoč da "Naša Вогba" iziđe iz kriznog stanja i postane stabilna novina koja če se samostalno izdržavati u ravnopravnoj i fer konkurenciji na medijskom tržištu Srbije. Međutim, takve ambicije je nemoguče ostvariti sadašnjim štrajkom i ako se nastavi ргеkid izlaženja novine”. ' Ovu poruku vođe štrajka nisu stavile na uvid novinarima. E, sad

ako Međunarodna federacija novinara, koja je organizovana na sindikalnim načelima, ne podržava obustavljanje novine kao metod štrajkačke borbe, ne znam, zaista, na koga i na čiju podršku se oslanjaju vođe štrajka? • Kako objašnjavale ćutanje i nezabiteresovanosf opozicionib stranaka za dešavanja u "Našoj Borbi"?

Nije sasvim tačno da opozicione stranke čute. Neke od njih su se oglasile, pokušavajuči da događaje u "Našoj Borbi" instrumentalizuju u svojim međustranačkim raspravama. Mene, u ovom času, više interesuju one stranke koje se nisu oglasile. Postoji, na žalost, več dovoljno zabrinjavajučih indicija da one veoma budno i aktivno, iza scene, naravno, utiču na tok zbivanja u "Našoj Borbi”. Stranka pohtičkih hermafrodita, na primer, onih Sto, u isti mah izigravaju i poziciju i opoziciju, pokušava da preuzme

"Našu Borbu" za sebe i svoje političke gazde, nudeči razne usluge, intervenišuči po štamparijama da se u Beogradu započne štampanje "Naše Borbe" i slično. Oni se oslanjaju na one među vođama štrajka koji su im, pohtički i mentalno, najbliži. Od svili načina da se "Naša Borba" usmrti, ovaj bi bio najciničniji i uajsramniji јег bi Ust nas-

tavio da izlazi pod istim iraenom, ali bi služio onima koji su bivšu "Borbu" jednostavno i grubo poništili. • Postoji li opasnost da se raspe redakcija "Naše Borbe" ukoliko štrajk potraje? Naravno da postoji. Staviše, mislim da je to jedna od strateških opcija vođa Strajka, ako ne uspeju da preuzmu list iznutra, onda će pokušati da izvuku iz Redakcije njeno najproduktivnije jezgro. Nadam se da u tome neđe uspeti. • Koliko su opravdani zahtevi štrajkača? Zahtevi novinara su toliko Ijudski i trivijalni, u isti mah, da ne mogu biti neopravdani. Novinari zahtevaju bolje uslove rada i redovniju isplatu plata i honorara spoljnim saradnicima. Sve je apsolutno u redu i ja sam u potpunosti saglasan s ovim zahtevima. Uostalom, uvek sam se za to zalagao, ali nisam, naravno, kao vođe štrajka, išao po hodnicima i "u poverenju" govorio Ijudima kako se borim za njih, ali im Mijič ništa ne da. Kad je reč o pravu Redakcije na saglasnost za izbor glavnog urednika, mislim da je ono legitimno, ah da ne treba da bude izraženo u formi veta. Cim jedna strana ima pravo na veto, ona je ravnopravnija od druge. U našem slučaju, pravo na veto imaju obe strane, i vlasnik i Redakcija. Logika međusobnog odnosa ih upučuje na dogovor i sporazum, što če reći da nikome veto nije potreban. • Postoji li mogućnost Vašeg razlaza s "Našom Borbom"? Bojim se da je, u ovom času, aktuelnija, na žalost, mogućnost razlaza "Naše Borbe" sa samom sobom.

STRAJK - PREKINUT Strajk novinara "Naše Borbe", većinom glasova, okončan je 11. oktobra. Međutim, to nije bilo dovoljno da novina krene. Kada se činilo da če višednevni pregovori vlasnika lista sa štrajkačima uroditi plodnim - postavljanjem Mirka Klarina, dopisnika iz Brisela, па mesto v.d. glavnog urednika, Redakcija se izborila za pravo veta na predloge Upravnog odbora - ipak se ništa značajnije nije promenilo. Klarin je još uvek u Briselu a njegov blic-zamenik Miša Brkić je povukao kandidaturu sa tog mesta. Štrajk više ne postoji a i "Naša Borba" nije u mnogo boljoj situaciji.

OD ŠTRAJKA BOLI GLAVA

6

ВВДМД MILOŠEVIĆ; BflZLflZ NfIŠE BOBBE" SAME SA SOBOM

16.10.1995. Svet