Svet

Је Sadani Husein dohio ргеко 99 posto glasova? Da li Je to možda, kako neki t\Tdc, bila svojevrsna obuka za neke predstojeće izborc u SRJ? To sigumo nije bila obuka, јег je na predsedničkim izborima u Srbiji 1989. godine Slobodan Milošević dobio 102 odsto glasovaf? Ako bili hteo da budem cinik, onda bih гекао da je ta delegacija рге išla u Irak da tamošnjim vlastima da potrebne instrukcije kako bi Sadam Huseiu dobiq,maltene svih 100 odsto glasova. Cinjenica je, međutim, da postoji velika bliskost između režima u Iraku i Srbiji. odnosno SRJ, tako da se taj odlazak može tumačiti i kao davanje nekakve moralne podrške, U Srbiji nikada više nijedna stranka. ukohko sama пе izađe na izbore, ueće moći da sama formira vlast jer neće dobiti više od 50 odsto glasova, i to je dobro. • Da li je to i osnovni razlog zhog kojcg SPS forsira JUL i da li je konačni cilj podela vlasti između ovc dve stranke? JUL je, maltene, u istom sastavu izašao na izbore 1993. godine pod nazivom Udružena levica, a kako su prošli, to svi znaju. U izbomoj jedinici Smederevo, u svili 19 opstina, Udružena levica dobila je samo 3.300 glasova, a DS je samo u Smederevskoj Palanci dobila 4.500 glasova. To dovoljno govori 0 snazi JUL-a i zato to meni više liči na skup Ijudi koji imaju potrebu da poseduju odgovarajuću ekonomsku moć nego što ih konkretno zanima i neka politička moć. Tun pre što još uvek ispod sakoa demokratije i modemih levičarskih opredeljenja JUL nosi prljavu košulju komunizma i niiednog trenutka nijc želela da ■ 'kiue. I/ sviti i/ja\a čelnika JUI ; li sc da su iijiboVc osnovne idi |ч> iAek liloisličkc ideje o reiiiU sraciji bivše državc. <> simioupravljauju. o drušlvenoj s\ojini. Istovremeno. SPS daje \vliki medijski prostor JUL-u. a posebno na državnoj televiziji. i to može da bude pokušaj socijalista da ojačaju JUL, da ga ponovo vrate u opticaj 1 da na taj način na levoj strani ostane veliki broj Ijudi koji su razočarani u politiku SPS-a, a koji, uprkos svemu, još vemju u te ideje. SPS se, naime, plaši da ti razočarani Ijudi ne budu apstinenti ili, pak, birači koji če se opredeliti na budućim izborima za opozicione stranke. Cilj je, dakle, da taj "геfuz" socijalističkih glasova pokupi JUL i da onda, možda, i dobije neki mandat u Skupštini, pa da postane koalicioni partner SPS-u. S druge strane, nije daleko ođ istine ni teorijadaje JULjedan obični "luftbalon" koji se pruža opo-zicionim strankama kao moguča igračka i da socijalisti, dok se opozicija bavi raznim promocijama JUL-a i svim onim što JUL radi, na miru, neometano pozavršava ueke stvari koje ne bi uspela ako bi bila u fokusu pažnje opozicionih stranaka. Ne verujem da će se ideja komunizma za koju se zalaže JtJL ikada više institucionalizovati u Srbiji, a пе vemjem ni da će JUL imati dovoIjan broj poslanika da bi sa SPSom mogla formirati neku vladu i da to bude koalicioni blok koji će snažno vući nazad u komunizam. Posle nekih budućih izbora, ako SPS bude u situaciji da mu nedostaje oko 20 poslaničkih glasova za formiranje vlade, socijalisti će koalicione partnere potražiti u redovima nekih od sadašnjih opozicionili stranaka koje su u poslednje vreme detektovane kao pomažuće strankc SPS-a. S druge strane, ako dođe do čvršćeg pribhžavanja рге svega DS i DSS, prelpostavljam da bi to ш« gao biti blok koji bi na budućiui/borima uiogao dobiti najveći broi glasova i da onda taj blok DS-DSŠ

iraži uckog koalicionog parlncra /а fomiiranje nove vlade. Jer, 2.5 mi liona ijudi je 1993. glasalo za o|\ozicione, a 1,5 miliona za vladajuću stpniku. Na žalost, oko 700.000 glasova, koji su upućeni opozicionim strankama, otišlo je u ruke SPS-a samo zbog toga što je Nova demokratija, kao član Deposa, otišla u Vladu. Treuutno, SPS praktično ima 1,5 miliona svojili i 700.000 glasova Ijudi kpji su mogli jednim potezom, koji bi ih koštao manje živaca, da direktno glasaju za SPS jer su njihovi glasovi upravo tamo i otišli. • Uprkos zvaničnim saopštenjima da se radi samo o kafanskim pričama, sve češće i glasnije šuška se o uiasku SPO-a u Vladu Srbije. Koliko je ta mogućnost геalna? Gde ima dima, ima i vatre. Da !i če SPO uči u Vladu ukoliko ona bude rekonstruisana i na taj način omogučiti još stabiknju većinu SPS-u koji sada ima 130 poslanika. ostaje da se vidi. No. SPS-u više od 130 ppslanika nije ni potrebno, ali je socijalistima, možda, potrebno da uz sebe imaju još nekog kada se svi ugovori o jugoslovenskoj krizi budu potpisivali tako da građanima kažu kako nisu samo oui za takva rešenja nego i Depos kao najjača opoziciona grupacija na poslednjim izborima. Nije iskljucena ni varijanta da SPS ostavi SPO da još ueko vreme egzistira kao opoziciona stranka i da tek posle oudućih izbora postane: koalicioni parlner SPS-a. Tačno je da u poslednje vreme stižu demantiji iz SPO-a da oni neće u Vladu, ali su pre dva-tri meseca neki veoma visoki funkcioneri ove stranke jasno licitirali uslove pod kojima će SPO ući u rckonstruisanu Republičku vladu. Čak su se pominjala i miništarska mesta, pa i određeni Ijudi kao pcrsonalna rešenja za ta mesta. Moguće je da su poslc supfihiijeg ra/mišljanja u SPO-u doiicl: <\' luku đa, ipak, sada nc ulazc u \la du, da se ne koiiiproniiluju kau opoziciona stranka, ali da posle buiiućih izbora zauziuu mesto ND ier ND, ukoliko sama izađe na izbore, sigurno nećc Lmati nijednog poslanika. Ako se, pak, ND nade ua zajedničkoj listi sa SPO-om. onda čemo imati potpuni uvid u to Šta je zapravo Depos i šta je SPO. • Kolike su šanse za ujedinjenje DS i DSS јсг su u međuvremenu izbrisane neke vclike razbke zbog kojiii jc i došio do raskola? Na osnovu brojnih putovanja, shvatio sam da građani Srbije osećaju potrebu i traže da DS i DSS ponovo budu zajedno. Da li će one ponovo biti zajedno kao jedna stranka ili će biti stranke koje vrlo tesno sarađuju, ostaje da se vidi, jer to, ipak, ne zavisi samo od jedne stranke. No, moje je mišljenje da u Srbiji postoji pozitivna atmosfera za ponovno stvaranje jedne Demokratske stranke. Tim рге što razlozi zbog kojili je grupa okupljena oko dr Vojislava Koštunice izašla iz DS faktički više i ne postoje. • S obzirom da je nedavno Slobodan Radulović, potpredsednik Vlade Srbije, prešao u redove ND da И će DS zalitcvati da joj se vrati posianički mandat koji je on zadržao i poslc iskljućenja iz DS? DS je g. Radulovića, čim je pristao da uđe u Marjanovićevu vladu, isključila iz svojih redova, ali do sada nisu postojali zakonski uslovi da se Radulovićn oduzme poslanički mandat. Jer, po republičkom zakonu, raandat prestaje poslaniku koji sam istnpi iz stranke ili ako sam vrati mandat, a to ne važi ukoliko ga stranka isključi iz svog članstva. Budući da je g. Ra(iulovič, ulaskom u ND sam istupio iz DS, jer po našem Statutu nije iuoguće "dvojno članslvo", očekujcino da će oduzimanje inandata g. Kaduloviću biti obična formalnosl.

• Nc plašitc li sc preglasavanja? /.акоп jejasan, i preglasavanja i• • 1 'i trebalo da bude. No. ovaj par-1 uiieiii je svojevremeuo glasanjem donosio i odluke da su pojedine odredbe Uslava protivustavne, da su neki delovi zakona protivzakoniti. U Srbiji je sve moguće, pa i da preglasavanjem Slobodan Radulović oslane fonnalno poslanik DS iako je on član ND. To mesto. praklično, -ništa ne znači, jer je SPS-u svejedno da li će imati 129 ili 130 poslanika. Oduzimanje tog mandata Raduloviću i vraćanje DS-u bi više govorilo o pravnoj državi u kojoj se poštuju zakoni, nego što bi se lime nešto promeniio na političkoj sceni Srbije. • Kakav je odnos DS i SRS? DS je zajedno sa DSS i SRS potpisala ugovor o tehničkoj koaliciji za lokalne izbore ukoliko se promeni Zakon o lokalnoj samoupravi, jer se tim promeuama predviđa samo jedan izborui krug. Naši odnosi sa SRS su korektni. Mi sa njima imamo veoraa malo dodirnih tačaka ukoliko se uporede stranački programi, No, unazad godinu i po dana mi ne ratujemo saopštenjima već jednostavno ostavljamo jedni druge na miru - da svako radi svoj posao onako kako smatra da je to najbolje. Meni lično neki potezi SRS nisu baš najsimpatičniji, ali to što rade služi za realizaciju nekili njihovih ciljeva. Naši odnosi su korektni i sa DSS, kao i sa nekim drugim vanparlamentarnim straokama. Jednostavno, DS je stranka koja se zalaže za promene i kao takva, a ujedno i kao jedna od najvećili opozicionih stranaka u Srbiji, prirodno predstavlja organski matriks za okupljanje svih ouih snaga koje su takođe za promene. • Kako komenfarišete zabranu initinga SRS u Bcogradu, Novom Sadu i Sapcu, kao i ono što чс dešavalo u Novom Sadu? Zabrana mitinsa koji orgauizujc hilo koja opoziciona stranka je konlraproduktivua, samo govori da je ovaj režim represivan i spreman da se svim sredstvima posluži da bi onemogućio da bilo ko kaž.e bilo šta što režimu ne odgovara. U istu ravan spada u gušenje nezavisnih medijai sve to DS osuđuje, jer svako ima pravo da kaže svojim biračima i pristalicama za šta se zalaže, a na građanima Srbije je da ргосеne kome će sutra dati svoj glas na izborima. To što se desilo u Novom Sadu, već je viđeno i u mnogim drugim gradovima Srbije i ne samo kada su u pitanju mitinzi SRS, već i u slučajevima bilo kakvog protestnog okupljauja gradana. Na žalost, umesto pravne, demokratske države mi i dalje imamo policijsku državu. To je činjenica sa kojom ćemo morati da živimo dok neki budući izbori ue budu pregrupisali snage na političkoj sceni Srbije. • DS je često na meti napada SPO-a. Cime to objašnjavate? Ti napadi SPO-a na DS datiraju još od 1990. godine kao pitanje primata koja će stranka biti najveća opoziciona stranka u Srjbiji, što je, u suštini, veoma smešuo. Jer, kada ste u opoziciji, uebitno je da li ste veća ili manja stranka. Sukobi su se nastavili i kasnije; tako je 1993. potpisan jedan ugovor o međusobnom nenapadanju opozicionih stranaka, a iste te večeri, mastilo se praktično nije bilo ni osušilo, Vuk Drašković je u Zrenjaninu napao Zorana Đinđića i DS. U posleclnje vreme, medutim, SPO služi kao portparol SPS-a i оп je u funkciji u kojoj je 1992. bila jedna druga strauka. Budući da SPS ne želi da javno etiketira nikoga, budući da želi da ostavi utisak da je ona civilizovana stranka, SPO u državnim medijima dobija veliki prostor za napade na DS i sleva i zdesna. Uglavnoiu su ti napadi vrlo niski, ničim argumentbvani, a cela priča oko

raspuštanja opšliuskili vlasii u Sta гош gradu u Beogradu pokazala se kao probušeni balon koji je proizveo sauio trenutni prasak, ali je i takav prasak omogućio Vladi Srbije da raspusli Skupštinu opštine. Pri tom. do danas nije dokazano da su bile prisulne bilo kakve пергаviluosti u radu organa vlasti u kojima je učestvovala i DS. SPO, odnosno njegovi čelnici su prihvatili da igraju ulogu Trojanskog konja za račun socijalista. Da li če se to njima isplatiti ili neće, ja ne znani, ali znam da će se to SPO-u vratiti kao bumerang. Svojevremeuo je Vuk Drašković izjavio nešto što'nije učinio niko ni iz SPS-a optužujući. Srpsku pravoslavnu crkvu i deo opozicije za sankcije!? To nije palo na pamet ni Slobodanu Miloševiću. ni Bori Joviću, ni bilo kom trećem iz SPS-a. Ta Draškovićeva izjava trebalo bi da se dokaže i bilo bi jako dobro da Drašković, makar i sa zakašnjenjem od šest-sedam meseci, dokumentuje svoje optužbe. • Jcdan od zakonskih predloga DS odnosi se i па uvođenje specijalnog državnog tnžioca. Zašto i kakav bi njegov zadatak bio? Osnovni zadatak specijalnog državnog tužioca bio bi da se bori protiv organizovanog državnog kriminala. Taj zakon vcć smo jednom ponudili Skupšlini, aii je, na žalost, odbijeu u julu 1994. i verovatuo će i novi predlog doživeti istu sudbinu. Jer, mnogima u ovoj državi ne odgovara da postoji jedna institucija koja će se baviti organizovanim oblicima kriminala u koji su umešani Ijudi iz samog vrha vlasti. Možda ovaj tužilac ne bi ni bio potrebau da svi pravosudni organi rade svoj posao valjano. Ali, trenutno u Srbiji ne postoji nijedan tužilac koji nije član SPS-a! Tog specijalnog tužioca birala bi Skupština i on bi mogao da se odupre svim priliscima. pa bi se na taj način or-

gani/ovaiji kriininal znalno <inanjio. »To pomalo liči na srpsku varijantu Eliota Nesa? Upravo tako. • Na kraju, kako komentarišete nedavui istup premijera Marjanovića prcd radnicima Rakovice i činjenicu da je Vlada Srbije gotovo prećufala pad RSK iako je njen premijer rodom iz Knina? Vlada Srbije je prećutala sve što se dogodilo sa RSK. ali i dalje ćuti o svemu što se dešava sa 200.000 izbeglica koji su morali da se nasele na teritoriji Srbije zato što je unmogome i doprinela toj tragediji. Da je Vlada Srbije koristila mogućnost koje je imala, da je dozvoliia skupštinsku raspravu posle pada zapadne Slavonije, najveći broj izbeglica iz RSK ne bi ni došao ovde već bi ostao da Svi u svojim domovima. Vladino ćutanje je samo, prirodno, posledica njihovog (nejčinjenja u prethodnom periodu. Na žalost, ni posle tri meseca Vlada nije izašla ni pred Skupštinu ni pred javnost sa nekim programom za trajno zbrinjavanje Ijudi koji nemaju gde da se vrate, niti sa jasnom namerom da posredstvom međunarođne zajednice traži od Нгvatske da se tim Ijudima omogući povratak i uesmetani život u kućama iz kojih su morali da pobegnu. S druge strane, omalovažavajući odnos Marjanovića prema radnicima Rakovice. ni najmanje me nije iznenadio. јег njegova Vlada nije uradila ništa da radnici u Srbiji žive bolje, a isto važi i za peuzionere, zaposlene u prosveti, zdravstvu... Njegova vlada je gledala sarno kako da poboljša položaj visokih funkcionera SPS-a. Uostalom, Marjanović dobro zna da sudbina njegove vlade ne zavisi ni od radnika, ni od penziouera. ni od seljaka - već saiuo i isključivo od volje jednog čoveka - predsednika Miloševića. 14

!?Пу'l*/ЛН [Д [4 I ,] 'A\i VA У ;Ш) Ф4',\ i] [il t-r| i Ј;l^УТг7l^7л^7|l

13. 11. 1995. Svet