Svet

sarn htela sebi da dozvolim tu vrstu prenemaganja - "hajde da se igramo demokratije". Kao, ja ću sada da vas zamolim da mi pustite prilog, a ako nećete ja ću otići. Osim toga, koleginica koja me je zamenjrvala, dobila je striktna uputstva kako da radi emisiju "Molim, nedeIjom". Trebalo je da bude kontakt emisija bez direktnog uključivanja gledalaca, što je, morate priznati, malo čudno. Naređeno je da izbaci sve o Bosni koja je tada bila aktuelna. Ona je, naravno, postupila po naređenju i mislim da ni mene ne bi poštedeli istih sugestija, a tu vrstu maitretiranja nisam htela da dozvolim. * Gledate li "Utisak nedelje"? Gledala sam baš рге neko veče. Mislim da će još morati da ga dorađuju. • Kada ste na "Politici" krenuli sa cniLsijom "Molim nedeIjom" bili ste, cini mi se s pravom, optuženi za plagijat, jer je takva emisija postojala na NTV "Studio B"? Nije to bio nikakav plagijat јег emisije "Molim nedeljom" i "Utisak nedelje" nisu bile iste. Prvo, ja ni fizički, a ni načinom vođenja emisije ne podsećam na Olju Bećkovic. "Utisak nedelje" je stalno bio na oštrici, to je Olja stalno nametala sagovornicima. To je bio njen pečat i ono što je bilo dobro u emisiji. Ja nisam u tom fazonu. Emisija "Molim nedeljom" nije po svaku cenu tražila opređeljivanje za jednu stranu. Kada sam predložila Tijaniću da radimo tu emisiju, bila sam svesna da će me optuživati za plagijat i slične gluposti, ali se u programu TV "Politike" osećala potreba za nedeljnom rekapitulacijom događaja. Kada sam ja počela da radim emisiju, "Utisak nedclje" uije išao na "Studiju B".

Mislim da će i BK TV uskoro raditi nešto slično u drugoj formi. јегје ta uedeljna relrospcktiva potrebna svakoj, TV. • Cinjenica jc da je Olja Bcćković prva došla na lu ideju i napravila emisiju koja je u ono vremc bila pravi bum. To jeste, ako govorimo o "Utisku nedelje", ali ponavljiun da te dve emisije nisu bile iste. Zajednička im je jedino ta nedeljna retrospektiva o kojoj smo pričali. Nju uije izmislila Olja Bećkovič, već je koncepcija skinuta sa svetskih stanica. „ • Sta mislitc o Olji Bećković? Olja je pametna, mlada i ogorčena majka a pri tome i dobar novinar. • Svojevremeno ste rekli da se većina žena bavi novinarstvom da bi se boljc udala. Vi još niste izgovorili sudbonosno "da". Ne, nisam se udala. I danas mislim da ta izjava stoji. Pogledajte neke voditeljke pa čete videti koliko deluju neubedljivo i koliko ne kapiraju o čemu govore. One sasvim sigurno пгуг tu da bi se bavile novinarstvom. Cest je primer da čitaju vesti i onako izbezumljene gledaju u kameru i odjednom stanu. Ne znaju šta sledi, pa spuste pogled na papir da bi dodale rečcu je". Sigurna sam kađ bi im u tom trenutku ueko iz režije dobacio геcept, usred vesti o Izetbegoviću i Tuđmanu übacile bi i pitu od višanja. Međutim, ima nekoliko žena koje zaista rade svoj posao muški kada je u pitanju energija i predavanje poslu, a opet emisiju intuitivno oboje ženski. Recimo, Mirjana Bobić. Mira Adanja Polak, Srebrenka Ilić, Zdenka Aćin, to su žene koje apsolutno opravdavaju postojanje novinarki. Srebrenka Ilić je urednik dokumentamog programa RTS. Ona se ne ističe clugirn nogama, kratkim suknjama ni velikrm dekolteima, ali ima ogromnu energiju i zaokružeiio mišljenje -

ima svoj stav. Nadam se da ću kada budem imala pedeset godina imati deo njenog iskustva i mudrosti. To isto važi i za ove preostale tri. • Bobićka ima i dobre noge... Da, slažem se. • Očito da pravite ra/liku između muškog i ženskog novinarstva. Moram da kažem da je teže biti žena novinar јег pored profesionalnog plana one su često majke i supruge, a ovo je, oa žalost, svet mu-

škaraca. Novinarke se često sreću sa onom, za mene nepostojećom tezom: nema žene novinara, to nije tačno, saiiio što žena u novinarstvu može biti kokoška - ako mnogo priča, večiti amater - bez obzira na godine iskustva i novinarčina - to su ove koje sam pomenula. Kada je TV u pitanju giedaocima je lakše i lepše da gledaju žene јег one imaju blaži i prisniji pristup prilikom saopštavanja informacija. • Ko sa javne scene ostavlja najjači utisak na Vericu Bradič?

Ne znani da li ću zadovoljiti vašu zuatiželju ako kažem da je to bio Slobodan Selenić. On je па mene imao veliki uticaj počev od toga što sam rcdovno čitala njegove knjige, pa do toga đa sam ga cenila kao čoveka. Imala sam prilike da ga sretnem nekoliko puta i da ga upoznam, ali sam stalno pratila šta radi i gde se kreće. Kad je umro, ponovo sam. kao i kada je umro Borislav Pekić, osetila onu nimalo sebićnu tugu, koju obično osećate kada se desi nešto vašim najbližima. To nije ona svakodnevna, јет smo pored ovolike nesreće pomalo oguglali na osećaje. • Vi ste u novinarstvu napravili, posle odlaska sa TV "Politike", pauzu od godinu i po. Da li je bilo nekili konkretnih ponuda? Dobila sam ponudu sa "Studija B" da vodim "Utisak nedelje”, ali sam odbila jer bi to biia lakrdija. • Zašfo? Pa, to raditi posle Olje Bećković bilo bi smešno, to bi bio plagijat. Onda mi je "Studio B" nudio da radim neku emisiju o modi, ali nekako nemam afmiteta prema toj stanici. Kada ovo kažem ne mislim na ideološki smisao već na dozu uspaljenosti koja se tamo oseća. Smeta što se informacije ne pulsiraju hladne glave, racioualno. Pored neke pionirske atmosfere koja mi ne odgovara, nije prijatno ni гаditi na "Studiju B" ako znaš da je novinarska plata sto do dvesta dinara, a da postoji vrbuška koja uzima silni novac. Nisam btela da budem ovca. O tome svedoče mnogi Ijudi koji su otišli sa ove TV. TV "Pink" mi je nudila da radiru neke poluozbiljne emistje, gde bih, recimo, pričala političke viceve. Stvarno ne mogu sebe da zamislim na "Pinku", a ne mogu ni da budem nešto između Minimaksa i Vanje Bulića.

POLEMIKE: ISPOVEST MILENE TANJGE ("Svet br. 85)

ŠTA SE ZAPRAVOI99I. DEŠAVALO U KASARNI "IVAN GOŠNJAK" U ZAGREBU

oštovana redakcijo! U vašem listu od 1. 9. 1995. godine, pored oštalog, pročitao sam i članak u kome je g-din Dragan Radić opisao razgovor s g-đom Milenom Tanjgom. Obraćam vam se kao jedan od malobrojnih učesnika u odbrani i premeštanju Centra vojnotehničkih škola JNA "General aimije Ivan Gošnjak" (na dalje CVTŠ) na nove lokacije. Ne ulazeći u navode vezane za zbivanja u RSK, želeo bih da ukažem na određene navode u članku, vezane za zbivanja u Zag; rebu, tokom blokade - do premeštanja CVTS na nove lokacije, koji ne odgovaraju činjenicama. Prva po redosledu netačnost odnosi se na "Akademiju Ivan Gošnjak". U to vreme Vojnotehnička akaderaija bila je jedna od škola visokih vojnotehničkih škola CVTŠ "General annije Ivan Gošnjak". Nije mi poznato da li je mom saborcu, u ono vreme potpokovniku mr Radi Tanjgi, dipl. mž. činjena kakva ponuda o predaji, ali sigurno znam da imenovani nije nikada preuzeo komandu, jer je ostatkom CVTŠ od početka blokade do ргеseljenja na nove lokacije komandovao pukovnik Vlajković Milovan, dipl. inž. Takođe ne znam Sta tvrdi bivši načelnik 14. klase Vojnotehničke akademije i učesnik MASPOK-a Zvonkp Cervenko, ali znam, sigurno, da ostaci CVTŠ ne bi bili predani, bez obzira na volju bilo kog pojedinca. Ono malo oficira, podoficira, civila (građanska lica na službi u JNA, tada) i vojnika, što je ostalo u tri kasarne CVTŠ, bilo je odlučno da se brani do kraja.

U tom smislu su postavijene mine, organizovan’ sistem vatre jnanišanjena "Pliva", benzinska stanica na Črnomercu itd.), stražarska služba i dežurstvo na oruđima, gde smo se svi smenjivali danonoćno, od vojnika, civila, do pukovnika. Tvrdnja "... svi su znali da jedino Rade Tanjga od svih oficira neće da uapusti kasarnu..." nije tačna i nedemantovana bi mogla da nanese štetu i imenovanom i nama ostalima. Nesurnnjiv je doprinos Radeta Tanjge u odbrani CVTS i preseljenju па nove lokacije, ali takođe пе stoji tvrdnja da je on sam sačuvao оргеит. Istu nije pakovao sa studentima (pakovali smo sami), jer su studenti u to vreme bili ria raspustu i obavešteni su da se ne vraćaju u Zagreb zbog poznatih događaja. Čudi me da gospođa Milena Tanjga nije konsultovala svog supruga pre nego što je iznela u javnost niz netačnosti, Srećom, ima nas još preživelih od učesnika odbrane i ргеseljeuja CVTS, a postoji dosta snimljenog materijala i druge dokumentacije o tome. Mudrim komandovanjem pukovnika Milovana Vlajkovića, hrabrošću rualog broja Ijudi različitih činova, stručnosti i zvanja (od mehaničara do doktora nauka), spaseni su Ijudi, skupocena oprema, naoružanje, a što je najvažnije - sačuvan je obraz! Nadam se da ćete ovo pismo objaviti da se u javnosti ne plasiraju netačnosti, koje idu na ruku jedino onima koji žele da omalovaže uspeh malobrojnih branilaca CVTŠ u Zagrebu, koje HDZ-ovci nisu uspeli da uplaše i šavladaju. Pukovnik Vojskc Jugoslavije dr Radovan Maksić, dipl. inž. Broj LK T-18842 VR 3233 BEOGRAD

ао neposredni učesnik u događajinia u Tehnićkom školskom centru u Zagrebu 1991. godine. osečam se obaveznim, a u interesu is-, tine, da saopštim javnosti šta je sve netačno u intervjuu gospođe Milene Tanjge, objavljenom u vašem listu 1. septembra ove godine. To činim iz razloga, iako sa priličnini zakašnjenjem, što je ovojoš jedan u nizu neosnovanih napada na bivše pripadnike JNA. Koji su, opet. njeni motivi u to ovom prilikom ne bih ulazio, ali bih želeo da naglasim da je u najmanju ruku nekorektan pokušaj izdvajanja ponaosob njenog supruga od ostalih starešina koji su se nalazili u istim okolnostima kao i on, i koji, čak i kada bi to hteo, nije mogao imati posebne zasluge. Tvrdnja gospođe Tanjge da je njen suprug Rade "preuzeo komandu nad Vojnom akademijom u Zagrebu", apsolutno nije u skladu sa istinom. Vojnom akademijom za sve vreme blokade komandovao je potpukovnik Jovica Radojkovič, kpji je ujeduo bio i komandanl odbrane zapadnog sektora, dok je potpukovnik Rade Tanjga bio komandir voda za odbrauu južnog dela zgrade Računskog ceutra. Otuda je preambiciozna i nelogična tvrdnja gospođe Tanjge da bi "Akademija bila več predata da nije bilo njeuog muža", kako je to navodno izjavio tadašnji sekretar za odbranu Zagreba, a sada komandant Hrvatske vojske general Cervenko Zvpnimir. A evo upravo Šta je u vezi s tim Cervenko izjavio "Večernjem listu" i "Vjesniku” 2. oktobra 1991. godine. On kaže: "U militantne Ijude od kojili preli opasnost Zagrebu spadaju pukovnik Vlajkovič i Mijovič, potpukovuik Tanjga, Tintor, Vujičič i Rajevac i po-

ruenik bojuog broda Juras." Оп, dakle, nigde posebno ne izdvaja njenog supruga Rada. Gospoda Tanjga, u nastojanju da pripiše posebne "zasluge" svom suprugu, ide još daIje, pa kaže: "Svi su zuali da jedino Rade Tanjga neće da napusti kasarnu, odnosno Akademiju, dok su svi ostali otišli kućama, svojim familijama." Moram da naglasim da je ovo takođe vrhunac neistine. U toku blokade Centra, od oko 160 pnpadnika njegove odbrane, od ćega je aktivnih vojnih lica bilo oko 100 niko od njih nije uapustio kasarnu. Očito gospođa Tanjga svu lirabrost i držanje ovih Ijudi pripisuje samo svom suprugu. Uveren sam u to da i on sam, pozuavajući ga dobro, ne bi prihvatio atribute koje mu опа pripisuje. A sto se tiče njene lične "hrabrosti" da je "uspevala da uđe kad god hoće u kasarnu", traži se objašnjenje kako onda gospođa Tanjga nije uhapšena, јег supruge ostalih oficira koje su dolazile u posetu (sa hranom) bile su uhapšene od strane MUP-a Hrvatske. Gospođa Tanjga posebuo stavlja neprihvatljivu hipoteku oficirima - pripadnicima srpske nacionalnosti. kada'kaže: "Njega su (njenog muža) prvo izdali Srbi." Kada bi to bilo tačno, kako ona tvrdi, onda njen suprug ne bi imao ni teorijske šausc da pod takvim okolnostima napusti Zagreb i kasnije bude biran ua vrlo odgovornu dužnost u Vladi Republike Srpske Krajine. Ono što je neosporno, jeste činjenica da su stizali brojni ultimatumi da se Centar preda i da je komanda Centra odbila sve te ultimatume. Komandant odbrane Centra energično je odbacivao svaki takav zahtev, iako Rade Tanjga, njen suprug, nije prisustvovao pregovorima. Ovim ne želim Љ negiram doprinos Rada Tanjge u odbrani Školskog centra, već da upozorim gospođu Milenu da je trebalo prvo da konsultuje svog supruga kada iznosi u javnost njegovo ime. Ovo su samo nekc od netačnih izjava gospođe Tanjge, za koje sam сепш da ih treba prezentirati javnosti, pa molim Redakciju da ih u smislu Zakona o štampi objavi. Bcograd, 19. 10. 1995. Piikovnik Slobodan Mijpvić, tadašnji komandant odbrane u CVTS

™ VERICA BRAPIĆ: KAKO SU KARIĆI ZfIBRANILI SVOHM NOIHNABIMA DAIH OGOVARAJU

13.11.1995. Svet