Svet
NATAŠA KANDIĆ: SADA NAJVIŠE PAŽNJE POKLANJAMO PROBLEMIMA SRBA
Razgovarala: Suzana Miličić
Danas ništa nije gore nego blti srpski izbeglica u Srbiji!
išta nijc gore ncgo biti srpski izbeglica, danas u Srbiji". Ova геčenica nije deo monologa nekog ogorčenog Krajišnika, izbeglog u maticu Srbiju. Ovu rečenicu izgovorila je Nataša Kandič, direktor Fonda za humanitarno pravo. i ona se kao moto provlači kroz Izveltaj o kršenju prava izbeglica u Srbiji i Crnoj Gori, koji je nedavno sačinila ova nevladina organizacija. Zašto se i kako Srbija 1995. našla na istom mestu gde i 1991. iko je kriv za taj kružni put, za "Svet" govori Nataša Kandić. "Izveštaj govori da je na počefku oružaiidh sukoba u bivšoj SFRJ naša Vlada praviia razlike među izbeglicama s obzirom па njihovu nacionalnosf. Izbeglicama su smatrane samo srpske izbeglice, a vršena je diskriminacija prema izbeglicama druge nacionalnosti. Sada, kako se približavamo miru, država Srbija istu lakvu poiitiku sprovodi prema izbeglicama srpskog porekla. Taj odnos je sada još gori јег je u pitanju ekstremna diskriminacija. Nikada se nije desilo da su muslimani hapšeni po Srbiji i odvođeni na ratište, a Srbima sc fo događa već tri puta - 1994. н junu i avgusfu 1995. Izveštaj u stvari pokazuje da politika koja krene u rat sa diskriminacijom prema jednoj efničkoj grupi, završava sa još strašnijom dlskriminacijom prema svom narodu".
• Onda je opravdana priča koja danas kruži među srpskim izbegiicama u Srbiji - da je mnogo bolje biti Hrvat ili Musliman u Srbiji nego Srbin-izbeglica-, Tačno... nema goreg položaja nego biti srpski izbeglica u Srbiji. Počelo je tako što su prvo muslimanske izheglice viđene kao neprijatelji, a završava se tako što danas Musliman bar može da dobije putni list za proputovanje ргеко naše teritorije, a srpske izbeglice ne mogu nikako da regulišu Učnu dokumentaciju... Da ne govorim o tome da su izbegli Srbi vrađeni sa granice, da im nije dozvoljen ulazak u Srbiju, a da oni koji su smešteni na Kosovu kažu da imaju tretman kao ratni zarobljenici. • I poređ očigledno lošeg položaja srpskili izbeglica, Izveštaj Fonda sadrži niz posebnih, pojedinačnili priča o kršenju prava mnslimanskih izbeglica, a o Srbima se govori u globalu, Zašto? Srbi nisu nikad, na primer, biU hapšeni na način na koji je to rađeno Muslimanima. Mi sada završavamo Izveštaj o kršenju Ijudskih prava u Krajini, za vreme i nakon "Oluje" i оп če sadržati pojedinačne priče srpskih izbeglica. Sledeći izveštaj neće sadržavati njihove priče o tome Sta im se ovde dogada, jer mogu da budu ucenjivani. U Staroj Pazovi im je, na primcr, rečeno da ueće dobiti hranu tri dana ako ne pristanu da odu u Đakovicu.
• Iz Izveštaja se vidi da postoji razlika u stavu srpske i crnogorske Vlade prema izbeglicama.U Cmoj Gori imaju isti stav prema izbegUcama srpske i drugih nacionalnosti. Kada su MusUmani u februaru 1993. isterani iz Trebinja, nisu mogU da uđu u Srbiju, ali su primljeni u Crnu Goru. lU, dok su po Srbiji mobiUsali srpske izbegUce na najokrutniji mogući način, u Cmoj Gori je zabeležen samo jedan pokušaj hapšenja vojnog obveznika. Pripadnici vojne policije RepubUke Srpske pokušaU su da uhapse jednog čoveka, ali se odmah, na Ucu mesta, podigla galama, kasnije su to podržaU mediji pozivajući se na odluku cmogorske Vlade da ne prihvata zahtev vlasti RS za mobilizaciju. • I srpska Vlada je pokazala da štiti pripadnike drugili nacionalnosti. Stitiia je Hrvate kad su krajiške izbeglice pokušale da ih proteraju iz kuča... Nisu oni reagovali tako zato što su veliki Ijubitelji pripadnika drugih nacija, već zato Sto su se uplašili 170. 000 Srba koji su, verujući da četiri godine stvaraju nacionalnu državu, izigrani i prevareni došli u maticu. Taj potez bio je u stvari poruka srpskim izbeglicama da se ovde niko ne može igrati sa vlašču, po principu: "Možele da se buuite koliko hoćete, mi smo vas ipak primili". To je bila tipična reakcija prouzrokovana strahom režima od izbeglica.
• Jedan od zaključaka Vašeg Izveštaja je da je ova godina, kad je u pitanju situacija sa izbeglicama, na neki način povratak u 1991. godinu. Kako to objašnjavate? Danas su u Omarskoj Srbi, a 1991. su bili Muslimani. Nekada su u logoru u Omarskoj vođe bosanskih Srba držali Muslimane, danas su nakon muslimansko-hrvatske ofanzive tamo smeštene srpske izbegUce iz Sanskog mosta, Bosanske dubice... i skoro su u istom položaju kao nekad ratni zarobljenici. Bitna razlika je šamo u tome što ovi sada nemaju gde da pobegnu, pošto im je iz Srbije upućena jasna poruka - nema prelaska granice za izbeglice. ■ Kako smo došli u tu situaciju? To je dokaz da naša vlast ne biга sredstva da ostane па vlasti, pa makar ta cena bila i ugrožavanje egzistencije sopstvenog naroda. Vraćanje izbeglica sa naše granice je činjenica koju možda mogu da objasne vojni slratezi, ali mi - ne. Drastično je uskrađena pomoč izbegUcama od strane Srbije, a u Baujaluci se položaj srpskih izbegUca 'malo razlikuje od položaja Muslimana u logorima. Svaki novi đolazak izbeglica u ovaj grad, nakon gubitka teritorija pođ efektivnom vlašću bosauskih Srba, unosi almosferu stralia i iiemira koju višc niko ne može da kontroliše. Cim dođe đo promene situacije na terenu, posledice odmah osećaju pri-
pađnici drugih hacija u Banjaluci. Mada su ta etnička čišćenja-u urbanim sredinama, u Banjaluci recimo, vršena ipak na jedan, da kažem, kultivisaniji način. Prošle godine se, recimo, moglo desiti da Srbi iz Istre iU Visokog menjaju nekretnine sa Hrvatima iz BiH, aU sada više ne. U avgustu mesecu je oko 1.000 Muslimana duže od tri nedelje boravilo na uUci kraj stočne pijace u Banjaluci. lako je clvil? na vlast u ovom gradu pokušavala da zaštiti Hrvate od nasilja krajišldh izbegUca koji su hteU da se usele u njihove kuće. nisu mogli skoro nikog da zaštite. Neki MusUmani su ostaU zato što su uz pomoć prijatelja Srba naSU, da kažem, pristojne izbegUce, primiU ih u kuću i tako ostali u gradu. • Ipak se broj proferanih Нгvata i Muslimana iz banjalučke regije ne možc porediti sa 170.000 Srba proferanih iz Hrvatske za шапје od tri dana_ 170.000 Srba proteranih iz Кгаjine jeste najmasovniji egzodus zato Sto je došlo do pomeranja veUkog broja stanovništva za kratko vreme. U kontekstu ratnih zbivanja u bivšoj SFRJ toliko je stanovništva pomereno da se sad može reći da je zanemarljiv broj Ijudi koji živi tamo gde je živeo рге rata. Ali, ne treba zaboraviti da je 1991. godiue vojna komauda krajiških Srba proterala 100. 000 Hrvata iz Krajiпс i spalila hrvatske kuće po seUma. • Ро toj logici, jednom smo mi proterali njih, drugi put oni nas, šta sad sledi - oni imaju etnički čistu državu, a Srbi koji sn proterani iz Krajine izgleda da ne pripadaju nikome... Sansa je u istočnoj Slavoniji. Jasno je da đe опа ostati u Hrvatskoj i nema pogovora o tome kome če ona pripasti. Ako se obezbedi poštovanje Ijudskih prava Srbima u istočnoj Slavoniji, ako se tim Ijudima bude garantovala sigumost, možemo očekivati da Srbi ostanu u istočnoj Slavoniji i da tim počnu da realizuju jedan od osnovnih zahteva mirovnih pregovora - povratak izbeglica. Znači, ako se postave međunarodni posmatrači, ako bude funkcionisala lokalna vlast sastavIjena od Srba i Hrvata, ako ne bude opasnosti od ođuzimanja imovine, možda ta istočna Slavonija sa геceptom međunarodne zajeđnice otvori pitanje povratka izbeglica. • Misiite da Srbe iz Krajine, nakon svega što su prcživeb za vreme i nakon "Oluje", пско >чоže da übedi da čc u Hrvr dobrodošb? Oni neće početi da nakon proste objave medunarodne zajednice da svi treba da se vrate kučama, več kad budu verovali da im tamo neko garantuje bezbednost, kad se uvere da na jednoj teritoriji mogu da žive Ijudi razhčitih nacioualnosti. Dogadaji u Krajini
Svet 13. il. 1995.
9