Svet

RATOMIR TANIĆ, NOVA DEMOKRATIJA: SRBIJA NA ZAPADU!

Razgovarala: Irena Kovačević

KATOMIR TAPfIĆ. sperapaini savelnik Đuiagia Mihajlovića. predsednika Move demokratipa koji |e u NĐ prešao sa visoke funkcije u Građanskom savezu Srbčpe. u razgovoru za "Svot" razmatra perspeklive i izaaeve pred koplma SrMfa stopč naken petplsčvanja spcraama u Đe|tanu i suspenzife sankcčpa;

Srbiji je mesto u ШО-paktu!

oš dok se mastilo na dejtonskim sporazumima o kraju rata u Bosni nije ui osušilo, Nova demokratija je najavila da će ovog meseca na svojoj Skupštini redefinisati svoju osnovnu političku doktrinu. Cilj je da se jače istakne proevropska orijentacija ove stranke i definise čitav niz konkretnih političkih akcija koje če iči u pravcu da "modemitet u Srbiji pobedi nacionalizam". Bio je to povod za ovaj intervju u kome Ratomir Tanič, specijalni savetnik predseduika ND Dušana Mihajloviča, obrazlaže na koji uačin Srbija može od svetskog parije, što je bila juče, pod sankcijama, da postane "lokomotiva razvoja Balkana" u svakom pogledu. Naš sagovomik ocenjuje i šta su Srbija i Jugoslavija "dobile" u Dejtonu i kakav "kapital" bi mogle da "izvuku" na mirovnom samitu u Parizu, i odgovara na najaktuelnije pitanje, danas, u političkoj areni Srbije: treba li i kakav novi nacionalui i državni program? o Vi, gospodinc Taniću, ističete da su Srbija i Jugoslavija sada, posle Dejfona, ušle u jednu pozitivnu fazu? Prvi put posle četiri godine rata imamo prednost i na taktičkom i na strateškom planu. Reč je ne samo o potvrdi mirovne uloge Srbije i SR Jugoslavije, nego i o njihovoj snažnoj afinnaciji na geopolitičkom planu u budučem razvoju regiona. Znate, sada, vrlo otvoreno da kažem, tražiti dlaku u jajetu, tražiti svaku grešku, malo je i maliciozno, jer Srbija nužuo mora da improvizuje. Improvizovala je i Hrvatska, malo sretnije i pametnije u prolekle tri gcxiine, improvizovali su i Mii'-'liinani. ninogo nesretnije i tragičnije

nego Srbi. Improvizuju i Makedonci, improvizuju i Cesi, i Slovaci, i Poljaci. Jer, ovo je vreme velikih tektonskih poremećaja na tlu Evrope. • Kako Vi gledafe па bune koje, sada, Karadžić diže u srpskom delu Sarajeva? Za očekivati je da ultranacionalisti, sada idu па različite oblike političke neposlusnosti, opstrukcije, pobune. Ultranacionaiistička politika defmitivno je izgubila, i njeni protagonisti sada su ne samo poraženi, nego i do кгаја ogoljeni u svojim rđavim namerama. Ako smo mi pre Dejtona mogli samo da spekulišemo o tome da li bi mirovni sporazum bio bolji ili ne, posle Dejtona o torae više nema govora. Postoje materijalni dokazi da međunarodna zajednica ne samo da nije protiv Srbije i Jugoslavije, nego je, čak, sklona da je u jednoj blagoj meri favodzuje. Prema tome, osnovna logika na kojoj je počivao politički rad ultranacionalista - da mi jedino ratom, silom, možemo izboriti nekakav dobar položaj za srpski nacioualni korpus potpuuo je pala u vodu. Protagonistima te politike, naravno, sada ne ostaje ništa drugo nego da iskazuju neposlušnost, da dižu bune. U tom svetlu treba posmatrati i Karadžičeve aktivnosti. On je lidei koji je naneo mnogo štele srpskom nacioualnom inleresu i u Republici Srpskoj i u Srbiji, Pre godinu i po dana isti ovakav sporazum se mogao potpisati. fli veoma sličau. Izbeglo bi se da pogine hiljade Srba i ogromna materijalna razaranja, a SRJ bi več godinu i po dana imala suspcndovane i ukinute sankcije. Mi bi več davuo bili u nonrialnora živolu da nije te samoubilačke, avaiiturisričke i krajnje ueodgovorne polhikć.'a jedan ođ njenih glavnib

protagonista bio je Karadžič. Prema tome, sasvim je za očekivati da on sad ide na oblike neposlušnosti. No, s druge strane, ja se nadam da on neče imati uporište u samoj Republici Srpskoj, među građanima. Očekujem da će ipak, biti politički marginalizovan. Njegova politička karijera je defmitivno završena. * Đe građanskog rata u Bosni i Hrvafskoj bilo je mnogo reči o fome da NATO vise пеша šta da traži u Evropi, da će Evropska unija napraviti svoj sisfern bezbednosti, da sledi izolacionizam Amerike i slično. Pokazalo se, međutim, da je NATO, zahvaljujući krvavoin raspadu bivše SFRJ osnažio svoju ulogu i moč u Evropi i na Balkanu? Preterano je govoriti da se NATO i Evropska umja takmiče na tlu bivše Jugoslavije ko će zadržati vojnu dominaciju. Svaka ideja razvoja vojno-političkog aspekta bezbeđnosti, i Evropske unije i NATO-a, podrazunievala je njihovu partnersku ulcgu. NATO če i übuduće imati uiogu kroz projeka! "Partnerstvo za mir", koji jc, zapravo, supstitut trenutne nemoči Evropske unije da stvori vlastiti vojni sistein koji bi bio deo transatlantskog saveza Zapadne Evrope i SAD. Moje je mišljcnje da je i Srbiji i SR Jugoslaviji mesto u programu 'Tartnerstvo za mir”, • Koji su Vaši argumenfi? Na tlu gcopolitike se proigravaju velike igre. Moja nujveća zamerka Srbiji i Cmoj Gori, odnosuo SR Jugoslaviji je ta što su, u ovim godinama rata, potpuno zanemarile tu geopoliličku dinienziju, za razliku od Hrvatske, koja je uspela da sc nametne kao poslednja granica zapadnih interesa ua Balkanu. Hrvatskaje, otada, Imala privilegovau položaj, a no zato što je, kako

"SCsreeSžM |e lider k@|l |e «9Re« mitop šfefe srpskem nacionalnom šnlerespj u Srpske| 1 u Srbš|š. Pre godlnu š p© dana šsfš ovakmr sporasum se mogcso pofpšseifš. Š6i veoma slščan. Izbeglo bš se da pogine hllfaae Srba i agromna materl|alna rasaranja, a SRJ bi već godšnu š po dana imaia suspendovane š ukinute sankci|e. Mi bi vee davno biiš žšvofu de nijje fe samoubš§ačke f avanfurlstilke I кгајп|е neodgovorne poSifške, & iedan osl п|епш giavnlb Rrolaefonista bšo |e aradžlć. Prsma lome, sasvim |e se ocekivafl dci on sad ide na obiike neposlušnosti"

se naivno zaključuje, railjenik zapadnih sila a Srbija to nije. Srbija se. inače, tokom 20-tog veka odlikovala ispravnim shvatanjem geopolitike. Tri puta je u ovom

veku izasla kao pobednik, i bila je miljenik Zapada, odnosno velikih sOa. Govorim c balkanskim ratovima, o Prvom i Drugom svetskom ratu, Sada, sa potpisivanjem mirovnog sporazuma u Dejtonu i potpisivanjem mira u Parizu, SR Jugoslaviji se ponovo pruža prilika da odigra jednu kvalitetnu geopolitičku ulogu, u skladu sa njenom pozicijom na Balkanu, kroz program "Partnerstvo za mir", kroz saradnju sa NATO-paktom, sada se jasno vidi da ova organizacija nije nikakav neprijatelj Srbije, niti Jugoslavije. SRJ stiče priliku da neutrališe tu samoproklamovanu ulogu Hrvatske kao poslednje granice zapada na Balkanu i da uravnoteži odnos snaga u celoj Jugoistočnoj Evropi. Samo da se razumemo, ja sad ne zagovaram da SRI bude poslednja granica zapada na ovim prostorima, jer nijeđna zemlja ne treba da bude ta poslednja granica, ali Hrvatska to nikalto ne može biti. Po mom ličnom uverenju, program "Parmerstvo za mir” treba da ide po vertikali: Mađarska, SRJ, Makedonija, Grčka. Kroz taj geopolitički aranžman mi bi mog!i da ostvarujemo i razne vrlo korisne regioualne aranžmane bezbednosti, koji nam mogu mnogo značiti, пе samo redefmisanje nove uloge Srbije na Balkanu, nego i u čisto ekouomskom smislu. Na primer, ako proradi ta stara istorijska veza Budimpešta - Beograd Niš - Skoplje - Atina, mi smo onda rešdi i uaš ulazak u zapadnu Evrcpu prcko sredaje Evrope, a rešili smo i masu poteucijalnih problema sa suscdima. A evropska unija če. u svakom slučaju, to

Svet Jl. 12. 1595

11