Svet

RЕРОRТЕR "SVETA" U ERDUTU: OTIŠLI SU TIGROVI...

Violeta Marčetić

Naša novinarka posetila je početkom ovog meseca Erdut i Vukovar gde je sa meštanima razgovarala o odlasku Arkanovih "Tigrova". optužnici Haškog suda protiv Šljivančanina. sporazumu o reintegraciji koji je potpisao Milanović i dolasku Hrvata izbeglih sa ovih nrostora u ratu 1991.

Lično je Goran Hadžić naredio Arkanu da napasti ova oblast!

koro inesec dana nakon potpisivanja famoznog sporazuma između Srba i Hrvata o početku mira u istočnoj Slavoniji, odnosno Sremsko-bar;\njskoj oblasti (kako je zovu novi kreatori istorije) život teče gotovo isto kao i pre tog velikog čina. Ono što za sada najviše uveseljava stanovnike je i saznanje da su Arkau i njegovi žestoki momci napustili svoje poslednje uporište Erdut, desetak dana nakon potpisivauja sporazuma. "Beše ga i njihovo", reči če Slavko Banjac naš vodič kroz Slavoniju. "Lično sain čuo da je Hadžič naredio Arkanu da napusii ovu ojađenu zemlju. Znam da ovo zvuči kao nemoguče, ali ргс potpisivanja sporazuma Arkan jc sprcmao napad na Osijek. Oterali ga Ijuti Krajišnici, pa je mislio da će ovde povratiti staru slavu. Ako je neko i trebalo da napada Osijek, onda se zna da je to posao ovdašnje vojske. Ipak, procenili smo da je vreme za napad proslo. Međutim, ovde ti sc nikad ne zna. Nifi mi verujemo njiina niti oni nama. Ono što je jedino sigurno je da će ovoga pufa sve proći bez kozaračkog kola." PLJAČKALI SU I GORI OD ARKANA Kako obični smrtnici gledaju na odlazak komandanta Srpske dobrovoljačke g;irde? Moglo bi se reči da je večiaa stanovuika, osuu ouog malog broja ekstreinista, ostala ravnodušna. "Pljačkali su i gori od njega koji se nisu toliko borili za srpstvo", priča učitelj iz Erduta. "Mislim da je z.a njega i 'figrove’ najbolje da se vratc starom zanatu,

kriininalu i DB-u." Dvadesetpelogodišnji \’ojnik Mladen D. koji je pre četiri godine n oslobadanju Vukovara'ostao bez ruke kaže da je Hadžić mislio da će se izvući ako otera Arkana. Odnosno da će mu se posrećiti da u Kanadi za pola godine počne novi život. "Ali cenim da će obojica istini avionom letcti u Hagd'Na pitanje da li će se u avionu naći i potpukovnik Sljivančanin vojnik je Ijutito odgovorio: "Gluposti. Pa, on umc da komanduje. Bio je moj komandant. Ošfar je i pravedan. Prava vojska voli čvrstu ruku. Cujem da su mu poklonili i neka luksuzna kola, koja nije hteo da primi. Po fome se vidi da je čovek na mestu. A ’tigrovi’ su otimali..." Zivot u Slavoniji je utoliko normalizovan što rade škole, slobodno se toči alkohol i ukinut je policijski čas. Ipak, iako je mir na papiru sasvim izvestan, čini se da će rnnogo vremena biti potrebno da se stanovništvo na njega navikne. Još uvek ima dosta vojske i policije, kao i vreća sa peskorn kojirna su opasani svi važniji objekli u gradu. Gotovo sve vojno sposobno stanovništvo još uvek se po ratnom rasporedu smenjuje па položajima. Na pitanje kada će uniforme biti zameujene civilnim odelima odmahuju rukom. Kao jedan od odgovora, zašto se još uvek ponašaju tako kao da se u svakom momentu očekujc napad, je i to šlo nikome nije jasno šta saclrži potpisani sporazum, Toko nekolicina naših sagovornika tvrdi da ui šefu pregovaračkog tima Milanu Milanoviću nije jasno štaje polpisao. Govori se da on taj sporazum uije iii uiueo da pročila. Na radiju se još može čuti koliko sporazum ima lačaka, ali nikako precizno šta koja tačka znači. liiače. ako se bilo sa kim od rukovodstva Slavdnije upustite u priču o sporazuiiiu oiio šlo se kao odgovor ма sve nejasuoće

može dobiti je da će se svaka tačka dopunjavati aueksima. U stvari kada se malo bolje pogleda sve je vrlo nejasno. DOK SU LJUDI GINULI, MILOŠEVIĆ JE DOVODIO SVE GRĐA RUKOVODSTVA Jedan od malobrojnih starosedelaca Vukovara pokušao je da objasni odakle toliko nepoverenje stanovništva prema sadašnjem rukovodstvu. Pedesetogodišnji radnik Vuteksa priča: "Niko ocl njih nc može sada da паш kaže za šta smo ratovali. Malo koja žena ovde nije u cmini. Dok su naša deca ginula Miloševlč je ovde menjao rukovodstva i svaki put je nalazio sve grđe Ijude. Sa njirna trčimo unazad. Neki od njih su jedva i nekakve zanate završili. A olovku su prvi put posle završetka tili malili škola nzcli u ruke kacla su potpisivali razue sporazume, i kada su se dokopali slikauja za televiziju. Kakav lider može da bude policajac koji je nedavTio usnio san da če biti novi Jaser Arafaf? Kakav lider možc cla bude nastavnik flskulture ili daktiiograf? U odnosu na ujili magacioner je cloktor nauka. Za razliku ocl svib pređašnjih osim Babiča barem se ne smejc па telcviziji. Za Milanovića niko nije Cuo clo onda kacla su izbegficc iz zapadne Slavonije krenule u Srbiju, pa im je оп obcčao cla će se smestiti n istočnoj Slavoniji. Da ili tamo čekaju knče sa raznim clrngim ponuciama. Рге rata je bio ophociar (radnik na žcleznici koji svakoga clana šeta ocl v mesta clo mesta i čnka po šinama). Sta ophoclar možc cla z.na o narocln i politici." Kako Milanović pliva u visokoj politici govore i njegovi odgovori па nedavno upriličcnoj kouferciiciji za štampu. Tako jc ua pitauje почшага "Frans presa": Sta će

se dogoditi nakon dve godine kada istekne međunarodna zaštita, s obzirom na to da se nigde u sporazumu ne pominje referendum? Milanović je rekao: "...Tada ćemo videti šta ćemo. Potvrđujem vaše reći (misli se na referendum) da tih reči nema u sporazumu. A to što ih nema nešto znači. A šta znači, videčemo za dve godine". Objašnjavajući dalje kako će se vratiti prognani Hrvati koji to naravno budu želeli i šta će biti sa Srbima koji su sada u njihovim kućama Milauović je rekao da je to "Samo operativni deo posla koji je i najlakši". Ono što su stanovnici Slavonije najviše zamerili Milanoviću je izjava koju je smislio odmah nakon potpisivanja sporazuma da se Srbi nisu odreldi svojih nacionalnih interesa na ovim prostorima. "Za taj nacionalni mteres moj devefnaestogodišnji sin je poginuo 1991. godine, a ovaj drugi je osfao bez šake. Nisam znala da je srpski nacionalni uiteres da prvo pravuno našu državu pa je onda dajemo Hrvatima i sada da živimo zajedno", reći će Mara Bojić iz zapadne Slavonije, koja je svoj novi dom našla u istočnoj Slavoniji u iseljenoj hrvatskoj kući. Da li će rnir na papiru ovde i dalje sanio ostati strana reč ostaje da se vidi. Prema Milanovićevim rečima trebalo bi da i dalje funkcioniše jugoslovenski dinar, savez opština i da u miru ojača ekonomija. Sve će to zaživeti kada se uspostavi prelazna uprava. SVAŠTA SMO RADILI PRVIM KOMŠIJAMA, A I ONI NAMA! Prvog dana decembra u Erdutu su Se po ko zna koji put saslali pregoVarači srpskog tima sa Piterom Galbrajtoni, ambasadoroni SAD u Zagrebu. Galbrajt je

istakao da je važno da se na ovom području uspostavi prelazna uprava uajdalje za 45 dana. Galbrajt je posebno insistirao na činjenici da se na predstojećoj mirovnoj konferenciji u Parizu neče raspravljati o Sremsko-baranjaskoj oblasti, več če se ova pitanja rešavati rezolucijom Saveta bezbednosti a najviše međusobnim kontaktima dve strane. Po mirovnom sporazumu u ovom području bi trebalo da postoje tri tima. Prvi če sačinjavati predstavnici koje če odrediti Savet bezbednosti, drugi hrvatska vlada a u trečem če sedeti Srbi, Ono na čemu če se dosta raditi u narednih 45 dana kada stiče produženi mandat UN je i pronalaženje najpogodnije hčnosti za administratora ove oblasti, kao i određivanje sastava mirovnih snaga koje če pratiti ponašanje Srba i Plrvata na ovom prostoru. Ipak, ratom iscrpljeno stanovništvo čini se da ne veruje u bilo kakav zajednički život sa svima onima koji se krste drugačije. "Mnogo zla je bilo sa obe strane. Svašfa smo radili prvun komšijama, kao i oni nama. Ljudi su se dosfa namrzili za ove cetiri godine. Srbi i Hrvati, Srbi sfarosedeoci, kojili je jako malo,sa Srbbna dosljacima... Kako mogu.da obećavaju Hrvatima da će se ovde vraćafi kada su sve njiliove kuće koje nisu falične useljene. A i sav narod iz zapadne Slavouije koji je došao ovde još uvek uije dobio ono što se sada na granici sa Srbijom obećalo. Možda bi nekom ojief odgovaralo da ргско grobova naše dcce širi brafsfvo i jedinsfvo. Mislim da će u ovom miru svc biti mnogo tcžc jer se u rafu nLsmo dobro razdelili", kaže Мага Bojic'.

NESUĐENI DRŽAVNIK: Goran Hadžić je uvek znao da posluša svog beogradskog gazdu

Svet 11.12.1995.

13