Svet

predviđenim zakonom, da se uvedu zakonske obaveze obuke u rukovanju oružjem i prethodnog psihofizičkog pregleda, zatim obaveze čuvanja posebno zaključanog praznog omžja i zaključane municije i 'slično. • Morali bi se onda menjati i irmogi zakoni koji regulišu poslovanje u privredi, pošto ste napomenuli da je privredni kriminalitet u porastu... Naravno... Ima niz stvari koje bi trebalo promeniti u raznim zakonima koji tretiraju ovu oblast, a koji su, zbog svoje nesavršenosti omogućavali velike pljačke. Zakon o privrednim prestupima, bi trebalo da se menja u pravcu pojačanja odgovomosti za privredni prestup u pojedinim oblastima, kao i na planu suzbijanja sive ekonomije. Neophodno je izvršiti promene u Zakonu o računovodstvu radi strožijeg kažnjavanja onih postupaka koji prouzrokuju veliku štetu. Na primer, da se svako nevođenje poslovnih knjiga, davanje lažnih podataka kažnjava kao knvično delo uz zabranu rada nesolidne firme. Zatim, treba dati veća ovlašćenja Službi za platni promft. • Cmi se, da se kod nas najviše "zaradiio" na osnivanju fiktivnih privatnih preduzeća, upravo zbog nekili zakonskib rešenja... Mislim da bi u promene Zakona o preduzeđima i Zakona o ličnom radu, ako do njih, naravno dođe, trebalo uvrstiti i odredbu da jedan osnivač ne može osnovati više preduzeća u privatnoj svojini i trebalo bi propisati veći osuivački ulog kao i obavezu da vlasnik za obaveze prema poveriocima ne odgovara samo imovinom preduzeća već i sopstvenom. • Ono što je uvek najbitcresantnije kad se priča o državnom programu borl>e protiv krimbiala, jeste povećanje ovlašćenja policije. Imamo li razloga za strali? Mogućnost otkrivanja kriminaliteta u SrhijL je vrlo mala, tačnije 1:100. To

ohrabruje učinioce krivičnog dela da ponovo izvrše krivično delo ili da oni koji to uisu radili, sađa to pokušaju. Ja sam oduvek, bio zagovomik povećanja ovlašćenja policije i njihove bolje kadrovske i materijalne opremljenosti. Ali, s druge strane policiju treba obavezati na striktno poštovanje procedure i stvoriti veće poverenje između policije i građana. To bi se najbolje učinilo kroz instituciju tzv. "policajca iz kraja" ili čuvenih "bobija". Ali, moramo imati u vidu da veća ovlašćenja data policiji, zahtevaju i rigorozniju kontrolu nad njom. • U slučaju da policija dobije veća ovlašćenja, moglo bi se ponovo desiti nešto slično kao ncdamo u Kaluđerici, kad je jedan policajae pretukao sedmogodišnju devojčicu... Taj događaj nije posledica povećanog ovlašćenja nase policije, već čist primer agresije... Kad bi naša policija imala veća ovlašćenja mogla bi, recimo, da u susretu sa kriminalcem koristi oružje, bez opasnosti da krivično odgovara. Sada mogu da koriste omžje tek, kad druga strana jx)čne da puca... Sa dmge strane, ako bi se policiji povećala ovlašćenja, to bi moralo da znači i strogu selekciju policajaca, kako bi se sprečilo da se u njihovim redovima nađu agresivci, Moje lično mišljenje je da bi u cilju efektivnije zaštite građana, trebalo i njima zakonski omogučiti da koriste oružje kad je njihov život ili njihova imovina u opasnosti. • Kako motivisati druge nadležne organe, recbno pravosudne, da se aktivn-aju u zajedničkoj borbi protiv krimmaia i onemogučiti korupciju u njihovim redoviina, koja je često, navođena kao uzrok porasta nekili krivičnih deia ? Moralo bi im se pomoći na vrlo konkretaa naćin. Zuači, ponuditi im brzo rešenje stambenog pitanja, pristojnu platu i ostalo, kako ih primamljiva svota namenjena za korupciju ne bi pokolebala. Ali, da se, sa druge strane, oni. ua priiuer. obavežu na desetogodišnji rad u određenoj instituciji koja im nudi te privilegije. Možda ne bi bilo loše da se ornogući

nezavisno finansiranje pravosuđa od organa izvršne vlasti, kao i pravljenje bitnih razlika u platama između opštinskili, okružnih i republičkih sudova. Na kraju, zašto ne, u svetu je poznata praksa da učinioci krivičnog dela sami plaćaju troškove otkrivanja, gonjenja i sudskog postupka. • Ono sa čim se takođe, suočavamo u poslednje vxeme je porast maloletničkog krbninala. Podaci Gradskog centra za socijalni rad kažu da su petinu übistava u Beogradu, tokom prošle godine, izvršib maloletnici...

Ima i ovde niz uzroka koji bi mogli biti označeni kao značajui krivci za ovakvo ponašanje maloletnika i porast delinkvencije nieđu mladima tog uzrasta. Stabilnost porodiceje narušena, standard je opao, školstvo ne funkcioniše... Mislira da bi trebalo povecati zakousku odgovornost porodice, tj. roditelja, za propuštitnje obaveza koje itnaju prema deci ili državi. Neophodne su refonne u skolskom sisterau, promene ua planu socijalne zaštite, kako bi se ranije otkrili pojediuci

sa devijantnim ponašanjem. dok ne bude kasno, dok se ne regrutuju u red "pravili" kriininalaea. Mislim da je problem maloletničke delinkvencije jedan od našilt ozbiljnijili problema, sa kojim ćemo se tek sresti, • Postoji li danas u Srbiji klasičan organizovani kriminal, koji, po definiciji, zaliteva direktnu vezu izineđu politike, policije i privrede, takozvanog "svetog trojstva organizovanog kriminala''? Kriminal u Srbiji nije definitivno struktuiran kao u svetu, ali je prilično uznapredovao u organizaciji. Još uvek su kod nas u pitanju rasparčane ulične bande, bez jedinstvenog centra iz kog se upravlja i to je dobro, jer ako se jednom suočimo sa tim zlom, onda ćemo se wlo teško izvući. Ono što se u javnosti tretira kao pojava organizovanog kriminala, neki pojedinačni kriminalci sa svojim bandama, nisu ni blizu tome. Bojim se da postoje organizacije za koje ni ne slutimo da su u kolu organizovanog kriminala... Znate, organizovani kriminal jednostavno ne može da funkcioniše bez pomoći države. • Kažu da je zanimanje - policajac, jedno od najnepoželjnijih u Beogradu. Neki policajci dolaze čak iz Niša ili Novog Sada u glavui grad na posao, a Beograđani se ne javljaju... Policajci su kod nas izuzetno slabo plaćeni, ne uspevaju dugo da reše stambeni problem, a posao je vrlo rizičan. Osim toga, posao je takav da vrlo često morate da udete u konflikt sa svojim poznanicima, komšijama. prijateljima... Beograd je grad priličuo slobodarskog duha i civilizacijski nivo ovog grada je takav da se njegovi stanovnici ne mire sa zabranama i problemima koje ovaj posao uosi sam po sebi. • Hoće ii i naši poiicajci u skorije vreme imati činove, kao što se priča? To je proceduralna stvar i ništa bitno neće promeuiti. Mislim da je krajuje vreme da se promene ti idiotski birokratski nazivi q i titulc, kao Sto je načelnik odeljeuja i slično. Svugde u svetu policajci imaju čiuove - poručuika, potporučnika, kapetana...

Čile na Crvenom trgu?

Piše: Aleksandar Vulin

ima je godišnje doba poznato po ____ krajnjoj neaktivnosti. Zimi se Ijudi kriju po kućama, troše zalihe i čekaju da prođe. Svugde je tako, osim u jednoj zemlji. Svatda osim u Rusiji. Samo tamo zima budi i trezni. Tako je bilo oduvek. Pre i posle Napoleona i Hitlera ruska zima je zaustavljala i pobeđivala. Svi oni su je krivili i mrzeli, samo su Rusi i često mi, znali da je volimo i nadamo se u nju. Tako bi i ove zime. NeshvatIjivo brzo, snažno prosto neverovatrre zima je opet, rnzbudila Rusiju. Opet je digla na noge i pokazala put. L’zmicanja i poniže-

nja više nema. Prosto mi je žao dopisnika CNN-a, šta sad da pričaju. Kako sad upakovati lepe pričice o "konačnom kraju", "narodnom oduševljenju".

"pobedi civilizacije". Teško. zaista. Pa oni se bar кшш u pravo naroda da na izborima odluči o svojoj vlasti, Bojim se da če ovaj put zakletva biti pogažena. Rusi su se usudili da izabem svoj put. Očigledno rešeni da kad već

biraju boju - ona bude сгvena. Mada, iskreno da kažem, koliko se radovao i ponosan bio, strah me je. Strah da ponovo tenkovi ne krenu na Parlament, da

PROKLETA MOGUCNOST IZBORA MORA DA POSTOJI B.DŽ. ŠTULIC

krenu dekreti i zabrane. Strah da se ne ponovi Ciie, Da se opet, ne pojave "čuvari demokratije", i da Salvador Aljende, opet ne bude übijen. Na žalost, svi mi znamo koliko teško je iči svojim putem. Zima je opet promenila lice sveta.

12

"ŠTA КВИЕ NOUI РВОСВДМIИЛВЕ SRBIIE Zfl BORBU PROTIV KBIMINfILfIb,

25.12.1995. Svet

и f (ж()IИ\А TKADICIJI Poslastlčarnlca Carigrad HULIiVAR MIHAJLA PUPINA 11 \OVI SAI)