Svet

ŠTA KRIJE NOVI PROGRAM VLADE SRBIJE ZA BORBU PROTIV KRIMINALA

Razgovarala: Suzana Miličić

DOBRIVOJE RADOVANOVIĆ. direktor instlluta za Krimlnološka Istraživanja govori za ~S vel, , o tome šla krije novi progiam Vlade Srbije za borbu protiv krimlnala koji još nije obelodanjen ali se o njemu mriogo govorit

Privatne TV-slanice će bili kažnjavane zbocg nekih svoiih emisija kejfe propagirafu kriminal!

ada je u svojoj precUzbornoj kampanji Socijalistička partija Srbije gromoglasno najavila i borbu protiv kiiminala u svom političkom programu, bilo je to prvi put da vladajuća uomenklatura prizna da smo se, kao društvo, suočili sa pošasti podivljalog kriminala. Jeste se bojažljivo pričalo, upučivalo, upozoravalo, ali tek, kad je predsednik Republike "nesumnjivo" jasno istakao tri cilja SPS-a - borbu za mir - za privredni prosperitet - i borbu protiv kriminala - moglo je slobodnije da se priča o tom problemu. I da se, možda, krene u rešavanje istog... Nedavno je "procurela" vest da republičko Ministarstvo pravde'priprema državni program borbe protiv kriminala u saradnji sa Ministarstvom unutrašujili poslova. Program bi trebalo da se zove "Projekat sprečavanja i suzbijauja krimiualiteta u Srbiji" i trebalo bi da unese bitne novine u oblasti krivičnog zakonodavstva, ali i u praktičnoj borbi protiv kriminala. O tome koliko je Srbija 1995. ođmakla od Srbije 1990. kada je krirainal u pitanju, o načinima borbe protiv njega i promenama u društvu koje ona iziskuje, za "Svet" govori Dobrivoje Radovanovič, direktor Instituta za kriminološka istraž.ivanja. • I >a li je postojao ncki konkrctan povml cla država baš sada inicira sfvaranjc programa borbe protiv krnninala? Sta čete konkretnije od toga da je borba proib kriiniuala u programima svih političkih partija, pa i one vladajuče. Cak je i sam predsednik to tražio... Nije ta borba, doduše, slavljena ua prvo mesto ali ni to uije zgodno, jer bi to zitačilo da sttto svi kriminalci. Polreba za pokretahjem borbc protiv kriminala je posledica enonuue količine uasilja, korupcije i privrednog kriminaliteta koji omogučavaju sadašnja zakonska rešenja. Na primer, vodeča garoitura u nekoj maloj društvenoj firmi, dovede finnu do kolapsa i onda je otkupi za sitne pare. Kud čete veči krimiual od tog koji omogučava sadašnje nerešeno stanje oko prelaska društvene u privatnu svojinu! • Pitain Vas fo zato što je do sada biio mnogo povoda da se krenc u organizovanu borbu protiv kriininala... Zašto Je ona toliko odlagana? Vladin program stoji več nekoliko meseci bez nekog vidnog razloga. Možda je razlog to što ta borba zahteva velika sredstva i bitne zakonske promene, a ideje za te promene nisu do кгаја raščiščene. Moje lično mišljenje je da je jedan od razloga i taj što večina političkih partija ima za svoje sponzore Ijude koji se bave bizuisom na granici legalnosti i stoga niko nije oduševljen idejom da se кгепе u organizovanu borbu, jer bi ih to uskratilo za mnoga sredstva, • Da li sc zna šta taj program sadrži? Osnovno je da sadrži sliku kriminaliteta u Srbiji, u smislu evidentiranog broja krivičnih dela i njihovih učinilica, mada je to teško jer je evidencija u ovoj oblasti izuzctno koraplikovana. Osim toga, imate tzv. "tamnu brojku" kriminala, to jest skriveni ili neprijavljeni kriminal, kojl je u odnosu ua raniji period veči od 30 do 50 (Klsto. Godišnje se u Srbiji izvrši 240.000 krivičnih dela (podatak za 1994). Od toga je übistava i pokušaja übistava jer je u psihološkom smislu to isto, bilo oko 750 do 800. Oiio šlo je najevidetitnije je euonnno povečanje krivičnih dela sa elemcnlima nasilja. Jer. 1990. gođine imali smo 70 sltičajcva ovog krivičnog dela,. a prošle godinc, 4.000 - pedeset puta više. • Možc II sc sada, u uoviin uslovima, očckivati pad krimiualitcta? Ne. jcr kriminal uije posleclica sarno rata i saukcija. Rat jcste situacioni uslov po'iodan porastu kriininala, ali nije jcdiiti.

Stvorena je kod nas atmosfera koja je pogodna za nasilje, Recimo, stravičan rast privatnog biznisa koji je uvek na granici sa legalnošću, što je njegova opšta karakteristika, dovodi do teških međuljudskih lomova koji se rešavaju razbojuištvom. Osmi toga, rasl privatuog biznisa odraziće se na klasičan kriminal, jer će lopovi imati šta da kradu. Generalno, kriminal neće pasti više od 20 odsto, i to saiuo privremeno. pa će se ponovo vratiti na stari nivo. Postoji istraživanje koje je radio ovaj iustitut za potrebe Ujedinjenih nacija, koje kaže da kako vant zemlja ekonomski napreduje tako kriminal raste. Л obrnuta srazmera važi za kulturu to jesl, kako raste kulturni nivo, tako kriminal opada. No, kod nas je u toku kontraproces, jer sc kulturui nivo našeg uaroda koneentrisao u 20 odsto stanovništva, dok su ostali okrenuti kiču i šundu. Uzmite samo medije koji su vrlo važni zbog svog uticaja na nilade, pa ćete videti koliko ua neknn TV stanicama dominira konlrakultura, koja je indirektaii u/.rok porasta kriminala. • Koje sn tclcvi/.ije "najvcći krivci"? Na prvom mestu TV "Pink", koja ima niz. eniisija prokriminalnog sadržaja. Cak i u dečijim einisijania oni prika/uju slupićli iosl i i propagiraju nasiljc. U/niite

samo eiuisije "Nećemo uamore" ili "Vic nedelje", pa "Zašto-zato". Onda uezaobilazna je i TV "Pakna". BK telckom ima aajviši kulturni nivo, inada je ujiliova emisija "Biseri" primer konfra-kulture i prokriminalnog programa. • l)a li bi program sadržao i nekc "kaznc" za ovakve TV stanice? Mislim da bi program morao da uključi i oduzrmanje liceuci pojedinim televizijama za prikazivanje emisija koje propagiraju kič i šund. • Da sc vratimo na program... lako je u izradi i još nije video svetlost dana, zna li se kakve novosti bi trebalo da uvcde u praksu? Treba poći od uzroka porasta kriminaliteta, a oni su mnogobrojni, nagli ulazak društva u ekonomsku i političku krizu, rat i sankcije, promena vrednosnog sistenm i pad moralnih kriterijuma, nedograden politički sistem i siromaštvo koje omogućava korupciju, materijalna nemotivisanost onih koji su nadležni da sprovode tu borbu, postojanje uporišta kriminalne moći u privredi i politici, nekritičko veličanje "heroja" podzemlja u medijima, izgubljeno poverenje u "poštenje" političkih partija, nasilje u porodici... Program bi morao da sadrži dva načina sprećavanja kriminaliteta u Srbiji a to su, prevencija i represija, s tim što i jedua i druga oblast moraju da pretrpe niz promeaa. Preveucijaje u svakom slučaju uajbitnija, јег jc ona odraz dugoročnog plana, a represija je ncsto što se primenjuje kasnije, kad je krivičuo delo već izvršeno. • Kojc su fo nove merc na plaiiu prevencije? Generalno gledano, to je otklanjanjc ekonomske krize kao faktora kriminaliteta. resocijalizacija povratnika iz rata, snianjeuje uezaposlenosti, jačanje stabilnosti porddice, zaštita od grabeži društvene svojine, podizanje poverenja građaua u efikašiiost države na plauu zastite od kriminala i uasilja. Mislim da je neopltdćliio da se podigne bezbeđuosni nivo kulturc građaua, ua plauu zaštitc njihove ličnosti I imovine, njihovog oduosa ргеша vatrcuom oružju, njihovc saradnje sa policijom. • Kacl je ii pitanju reprcsija, gnvuri se cla će jeclna nd mera lug famoznng prngrama liiti i pocli/anje minimuma

zaprećcuih kazni za krivicna clcla u porastu? Iskustva zapadnih zeinalja koja su sc suočila sa probieiuoiu porasta kninmalilcta pokazuju da je neophocino podiči minimum zaprećenih kazni. lako naš zakon gornjom graniconi kazni predviđa visok stepen reprcsije, u našoj sudskoj praksi je uobičajeno izricanje najuižih i, naročito za privredne prestupe, usiovnih osuda, što često niože da izazove kontraefekat i da stimulativuo deluje ua učiuioce krivičnih dela. U našem slučaju podizanje miuimuma zaprećeuih kazni, moralo hi se odnositi pre svega na pnvredni kriminal, razbojničke krađe, teška übistva, silovanja, cxluzimanje vozila, promet droga, jer su to sve krivičua dela koja su zabeležiia porast. Ali, mora se, naravno voditi računa o tome da se izabere ueophodna i opravdana vrsta i mera kazne. • U poslednje vremc dosta se goc ori o torne kako jc naše krivično zakonoclavsfvo, i inaterijalno i procesno, prilično zastarelo i nekompletno. Ima h u toine razloga za porasf kriminalifeta? Ako bi se krenulo u renoviranje normativnog sistema, onda bi se moralo ići u pravcu kompletiranja zakona i u pravcu osavremenjavanja. Neophodno je da se ofonni jedinstveni Krivični zakonik koji bi se primenjivao ua celokupnoj teritoriji naše savezne države i koji bi svtikako sadržao i one krivično-pravne odredbe koje su do sada bile razbacane u razhčitim nekrivičnim zakonima. Kad je u pitanju procesno krivično zakonodavstvo onda bi svakako, trebalo promeuiti položaj javnog tužioca, odnosno ojačati njegovu ulogu u krivičnom postupku. Zatim neophodno je preispitati način naplate novčane kazne, analizirati saradnju suda i tužilaštva, skratiti rokove. Ali, osim u krivičuim zakonima reforme bi trebalo sprovesti i u vankrivičuim zakonima. • U kojim, na primcr? Prvo u Zakonu o oružju i municiji, gde bi najbolje biio razdvojiti čin posedovanja oružja od nošenja oružja, odnosno da se sadašnje dozvole za posedovanje pretvore li dozvole za držanje. a da se strogo zabrani nošcnje oružja, sem u slučajeviina

Svet 25.12.1995.

11