Svet

Šema

...y e .

niste mi čuli za Olgu Luković-Pjanović. U posebnoj _ knjizi objaviću tih tridesetak naši}: pisaina. Recimo, intereSantno je ~ Kako” Smo SC upozrnal nas dvoje. e Kako stc se upozmnmah? 1981. godine napisao sam raspravu "Sorabi za dramu Đure Jakšića "Seobu Srbalja” koja se postavljala u Narodnom pozorištu. Angažovali su me da napravim scenografiju, a kad mi Je tadašnji direktor drame Mića Tić rekao da je reč o "gplaynoj" seobi iz sedmog. veka, "kad smo došli na Balkan". Rekao sam mu: Ko vas Je to slagao da smo mi tek tada došli na Balkan? Mi smo ovde autentični ı autohtoni. Znao sam da se "velikom seobom” nazivaju četiri pet preseljenja nekih perifernih 'sorabskih plemena, koji su Još pre 5 ili 6 hiljada godina otišl: odavde. Zato ı Rusija ma takav naziv. "Rasija" 'ko ju Je drugi stvoro do raseJani ljudi? Odakle rasejani? Pa, iz Podunavlja gde Je lepenska civilizacija vcć potvrdila svoje postojanje. Ne mopu da budu rasejam sa drugih strana, gde nikad ništa nije bilo. O tome se radi. Ništa ja nisam izmislio. Mnogi su bili fascinirami takyim mojim stavovima, pa sam ma vlastitu odgovornost napisao taj tekst, koji je deljen na premijeri, ali nije sačinjavao deo zvaničnog, pro. grama. To Je, naravno, 1Zaz' valo bes političara i svih intelektualaca tzy. germanske škole, koja ovde vlada još od - kraja prošlog veka. Da Je tada pobedila slovenska ško!a, onda biste vi učili ovo što ja pričam. Cela priča je u tome.

i vet 27.II99G.

Nije bilo medija koji me nije napao zbop top teksta. Međuum, počeli su da mi sc javljaju naučnici ız Svela, među kojima ı Olga LukoviĆ-Pjanović. Ona Je, kao ı svi drugi, tražila da JOŠ pošaljem svoju raspravu "Sorabi". Tako je došlo do pomemute prepiske. Po datumima ovih pisama, vidim da je prepiska prestala · krajem 1982. godine kad smo se u Parizu upoznali, pa smo mogli kroz razgovore da nadopunjavamo svoja znanja.

o Zmači da nisu tačnc pretpostavke koje Vas predstaviljaju kao plagijatora Oiginih ideja? ;

Naravno da to nije tačno. Moje interesovanje za Sorabe seže u moju ranu mladost. Još kao pimnazijalac čitao sam knjigu Sime Lukin-Lazića "Srbi iz davni-

· na", zagrebačko izdanje ız 1894. godine. Pošto sam yveTrovao u postavke Koje Je 1Znosio Sıma Lukin-Lazić, već tada sam imao ideje kako bi se mogao zvati Jedinstven! jezik za nekadašnji indoevTropski narod. Već tada sam bio uverenja da Je srpski jeZiIK praomajka indoevropskih jezika, što se kasnije potvrdilo. Sada radim na kompjuteru koji će naučno da potvr-

nika će izabrati po deset reči iz šest Živili ı četiri mrtva Jezika, na kojima će na višednevnom simmpozijumu, pred očima javnosti, IZvrŠIti analizu. Obradom tih prvotn:h sto reči ız odabranih deset jezika, kompjuterskim putem će se ustanoviti da je bar 300 – a ja verujem i mnogo više — reči vezano za srpski Jezik. Time će se potvrditi

di te činjenice. Deset nauč-.

-ono što sam ja slutio Još kao

gimnazijalac, čitajući dela Muloša S. Mulojevića, mog. Mačvanina. On Je bio Istoričar koji je studirao u Minhenu ı učestvovao U CČVTOpskoj polemici o tom pitanju. On je zapisao ono što je na

terenu video, bez svojih zak- ,

ljučaka. Posle, kad je pobedila germanska škola, on je poludeo. Vidite, ı Olga Luković-Pjanović je, nažalost. takođe podlegla bolesti. Kad se videlo da će njeni stavovi da pobede, nešto joj se desilo. To je vrlo čudno. I profesor Radivoje Pešić, koji Je u Italiji predavao na tri fakulteta, takođe nije idržao.

e Plašite li se za sebe, da i Vas pamet ne izda?

Ne, ne plašim se. Znate li zašto se meni ništa ne može desiti? Zato što sam — slikar. To Je moja spasonosna terapija. Da sam samo naučnik tog: smera, zaista bi bilo teško pobediti takva iskušenja. Za rad na takvoj temi polreban je ceo tim ljudi, pravi institut, kakav je nameravala da napravi Olga. Ona bi u tome i uspela, samo da je bolest nije sprečila. Ja tačno osećam kad sami na gramici ludila. Kad to osetim, vratim se u slikarstvo, u tO SVOJE korito. Imao sam nekoliko faza koje su opasno pretile da me slome, što bi se ı dogodilo da mi nije slikarstva. Znam i šta sve treba da učinim i koga sve da pobedim moram da se čuvam.

• Koga to morate da pobedite i uništitc?

Recimo — Srpsku akademiiju nauka i umetnosti. NJOme vladaju sledbemici permanske škole koji nemaju niunalo milosti. Srejović jc

otkrio epohalno nalazište. Mozpao bi da se proslavi kao najveći arheolog mc samo ovog veka: međutim, ne sine da napravi zaključak za koji Zua da Je Islimii samo Zalo što je ı on predstavnik germanske škole. On sam obara svoj doktorat. Dakle, to ne može on da učini, ali moći će neko drugi. Ja sam tu. Ja vrim. Stalno podsećam preko svojih slika, tekstova ı izjava. Recimo, Ja čitam sve etrurske tekstove, koje Je prvi uspešno počeo da tumači

"Degevereme.

kola Je objavljena povodomni moje retrospekuvne izložbe u Narodnom muzeju. Ova Je koristila tu kujtpu, prvenstveno mioje slike. Kako |e to radila oma, Inože ı svako drugi ko-to žel.

o Ako na Vas nije uticala Olga Luković-Pjanović, jeste Veselin Savić.

Veselin Savić je bio značajan u vreme pred stvaranje određemh poltičkih sloboda. višestranačja, 1IZbora. To je bio period pojačanih napada na mene ı mnoge

ragararerzi S E O ti

Vidmae se zi dva veka."

Svetislav, Svenson Bilbija, Srbin iz Knina koji je 1942. otišao u Italiju da studira. On je prvi shvatio da Je etrursko pismo zapravo naša ćirilica, samo se piše zdesna nalevo. Sve reči su u potpunosti srpske. Bilbija je Yerovao u moju imaginaciju koja se poklapa sa naučnim dokazom, pa mi Je poslao tri teksta sa slikama. Dakle, sada čitam ctrurske tekstove koje najpozvaniji naučnici sveta ne umeju da rastomače samo zato što ne veruju da je to ćirilica. Ja verujem, pa ih lako čitam.

e Etrursko pismo čifa i Milja Vujanović. Otkud njoj ta znanja?

Milji sam dao svoju veliku knjigu "Od Lepenskog Vira do srpske Vedante",

druge srpske intelektualce. Veselin Savić je, kao veliki mag isceljenja ljudske duše, umeo da okupi sve nas koji se bez njega nikada ne bismo moplh ı umeli okupiti. Recimo, on je znao da pozove mene ı da me tokom razgovora pita: Pa. kako ti sto-

| JIŠ sa Dobricom Ćosićem? A

kako stojiš sa Milovanom Đilasom? Pa, kako sa ovim, sa onim... Cim bih Ja rekao kakav mi je odnos s kim, on bi ih nazvao ı rekao: Majku ti Jebem, dolazi odmah! Svi su dolazili. U to vreme, od 1986. pa nadalje, stvaralo se jezpro oko koga se zaista, okupljala srpska inteligenciJa. e Tamo su dolazili i političari poput Šešelja i Draškovića. Da. svi smo se okup!jali oko Veselina Savića. On je imao delotvornu moć da ljude pomiruje ı nekom svojonj neshvatljivom metodom drži na okupu. Ima jedna pesma našes pesnika Moše Odalovića Čiji jedan stih glasi "Teško meni i Srbiji sa vama takvima”. Oduvek sam govomo da mi Srbi treba da imamo svoju nezavisnu ulogu. U više navrata sam na tome radio ı pripremao materijal. o Jeste li upoznaii sa stavovimn mladog pravoslavnog teologa Đure Veljina, koji smatra da ste Vi najveća opasnost za pravoslavlje? Nešto sam načuo o tome, ali takvim optužbama ne pridajem nikakvu važnost. Taj mladić, kao ı ostah njemu slični, misu shvatih moju upotrebu termina. Kada su čuli da se zalažem za izgradnju srpske Vedante, poyezali su Io sa nekim američkim organizacijama, iako nikakve veze nemaju te dve stvari. Kad ja kažem da "Srpska Vedanta" već u svom fundamentu, na prvom prstenu građevine treba da ima prototipove četiri naša najVažiija manastira, jasno je da nc može biti ni govora O Inom razmimoilaženju sa praVvOslavliem. o Njihova ljutnja idc dotle da Đura Veljin kaže kako nad Vama treba izvršifi egzorcizam.

To je još jedna njegova zloba. Usred mog oslikavanja Voždovačke crkve Jedna grupa mojih pravoslavaca