Svet

Novinarka

"Sveta" u Finsa Prihvaftrtort gornfru za

prounanike iz Mrajine u poseti porodici Badanevic koja je poslednjih nedelja u žiži interesovamja javnesti zahvaljujuci njihovoj RkReruši Memi koja je prevalivši put od 500 kmi

preko cele Bosne - došla

u Srbiju i pronašla svsje vlasmike

uma. ŽPartzanska ulica broj 41, ı u njoj oronulo zdanje Prihvatnog centra za prognamike ız Republike Srpske Krajine. Život u njemu najbolje oslikava Tolstojeva misao da su "sve sre"ne porodice slične jedna drugoj. a svaka nesrećna, nesrećna Je na Svoj način”.

Na prvom spratu nalazi se "stan" porodice Radanović. Oni dele sudbinu hiljade ljudi prognanih sa svojih ognjišta. Ah, zahvaljujući nesvakidašnjem događaju. njihova životna priča dobija nov nagoveštaj sreće ı neobičan obrt.

Njihova keruša Dena, izgubljena u vihoru rata, posle 4 meseca iscrpljujućee lutanja ı pređenih 500 kilometara našla je put do svojil vlasnika.

O vernosti pasa, kao ı ljubavi između čoveka ı psa. ispričane su mnoge priče, od Pompeja pa do današnjih dana, ali ovaj slučaj, po mišljenju kinologa. jedinstven je u zemlji a. možda, ı u svetu.

Kerušu Denu Radanovići su dobili marta 1991. eodine od konišije koji se bavio uzgojem pasa.

Od tog tremutka ovaj prelepi mešanac postaje nerazdvojni pratilac ukućana ı ljubimac njihove deJES Međutim, ove ratne godine surovo iskušavaju ovu porodicu.

Otac Milan, inače vozač petrinjskog "Slavijatransa" odlazi na ratište. Majka Dušanka ostaje u kući sa ćerkom Tatjanom ı sinom Goranom. Poslednje dve godine rata Dena je provela na ratištu verno čuvajući svog gospodara ı postala miljenik čitavog pešadijskog bataljona. "Znala je prepoznavati naše vojnike" govori gospodin Milan "ali

o

kada bi vidjela kola predstavnika ·

Ujedinjenih nacija, stala bi na sred puta ne dozvoljavajući im da prođu". Bila Je motiv za šalu, opšti ljubimac ı maza. Kao ı mnogima, sudbina nije bila naklonjena porodici Radanović ni ovog:puta: kada su počele da se šire glasine o bonibardovanju Petrinje, ı oni napuštaju svoje ognjište ı priključuju se nepreglednoj kolomi izbeglica na putu za Banjaluku.

"Bio je četvrti avgust". seća se gospođa Dušanka "bili smo zbunjeni i u panici. Gledali smo da izvučemo Živu glavu iznevši najnužnije. Dena je tada bila sa nama ı za razliku od nas kao da je znala da gleda svoj dom poslednji put. Ostala je."

"U noći petog avgusta" nastavlja priču Milan "vraćajući se sa raf{išta, nalazim praznu kuću, narod u zbegu. Uzco sam autobus i

22.1.1996. Svet

krenuo prema Banjaluci, kuda je krenula i moja porodica. Nisam se setio Dene. Iz Banjaluke krenuli smo prema Srbiji i, igrom slučaja, obreli se u Rumi." Psa Dene prva su se setila deca. Nadala su se da će se ona ipak Jednog dana pojaviti.

"Na desetak dana pre nego li će se Dena pojaviti" priča gospoda Dušanka "Tatjana ju jc nacrtala, neprestano je ponavljala da će Dena doći."

Dečije sanje ı želje bile su usiišene. Prošlo je 140 dana ı ovaj verni pas se pojavio ispred Prihvatnos centra.

"Bila Je iznemogla i mršava, šape su Joj bile bolne i izranjavaue, pisam je odmah prepoznao”

kaže mali: Goran. "Tek kada je prišla i skočila mi u naručje, prepoznao sam svoju Denu.”

Posle ukazane joj prve pomoći Dena se uspešno oporavlja u okrilju ove divne ı plemenite porodice koja ı nakon pretrpljenih užasa nalazi snage za lepu reč i topao osmeh. Po mišljenju SOKO. najmanje 9 meseci biće potrebno da se

- Dena potpuno oporavi. Ovu lepu i

iznad svega neobičnu priču završila bih rečima poznatog američkog pisca M. Tvena "Nijedna životinja nikada ne učini nešto svirepo, to jc monopol onih sa osećaujeni mora–

"

Ta:

ČE LO [u NL

na, svako zna šta treba da radi. Ne praktikujem nikakve kaznene korake ı moji saradDici IO poštuju ı ne prave mi probleme.

• Kakve kontakte si imao sa Vučelićem?

Dogovarao sam se i sarađivao sa Draganom Karadžićem ı Markom Markovićem. Milorada Vučelića sam sreo nekoliko puta dok je bio direktor RTS, a samo Jednom sam bio u ekipi koja je išla da mu predstavi naše projekte. Čoveka sam znao odraniJe ı verovatno ga zato nisam doživljavao kao velikog direktora. Mislim da smo mu mi IZ sportske redakcije bili simpatični, znao je ı da nas pohvali.

ejJesu li te pogodili skandali vezani za velike malverzacije u i oko sporta u koje su umešane i neke tvoje starije kolege?

Svašta se priča i piše o tome. Vidim da mnogi danas optužuju posebno Marka Markovića za sve 1 svašta. Može se sve najgore Čuti o njemu kao čoveku ı profesionalcu. Pitam se gde su ti kritičari do sada bili, što su ćutali dok je on bio u RTSu? Za mene on ostaje veliko ime sportskog novinarstva, mislim da je dobro radio Svoj posao. U vreme dok je on bio urednik sporta, svi zaJedno smo preživljayvali teške trenutke, cela nacija je bila u apatiji. Mi iz sportskih redakcija smo održavali neki opumizam ı zato mislim da su uJepove naicre bile čas-

ne. Sve drugo doživljavanı kao tračeve.

e Ipak su to ljudi od koJih si zanat učio.

Srećom. to nije tačno. Ne želim da zazvuči prepotentno. alı ni od koga ovde ništa nisam naučio, ni za koga ne bih mogao da kažem da mi Je uzor. Moje kolege i Ja sa Trećeg kanala sami smo se brusili, znamo ı danas da pogrešimo, ali smo izgradili prepoznatijiv stil. Vodih su nas snažna volja ı velike ambicije. Priznajem da nikada starije kolege ni za šta nisam ni pitao.

• Kome od njili želiš što brži odlazak u penziju?

Znam zašto me to pitaš. Jedno je kad te ljude slušaš ili gledaš na televiziji, a drugo “kad ih upoznaš. Mnogi od njih su zaista promašili profesiju, a privatno su sjajne ličnosti. Ima ı onih sujetnih ı zlonamernih. Nije reč o tome da se nekom od njih ne zamerim, već neću da ih imenujem iz poštovanja prema njihovim godinama. A kad sam samo obični gledalac, ı te kako se sablažnjavam na njihov stil ı komentare. • Imaju li oni toliko obzira prema tebi?

Najviše me osporavaju najbliži, uvek ima onih koji zavide ili su se nameračili na moje mesto. To je u ljudskoj prirodi, sigurno je slično ı u drugim profesijama. Do sada sam na SVOJ račun CUO ı pohvale ı najogavnije laži. Nikada ne reagujem. niti tome pridajem značaja. Iza mene i moje redakcije stoje rezuluaau. Ljudi pamte da sio intervjuisali Bekera dok se skri-

vao od celog sveta pošto je morao da pobegene iz Nemačke zbog braka sa mulatkinjom. Pa razgovor sa roditeljima Momnike Seleš posle incidenta u Hamburgu ı intervjua sa muogim zvezdama svetskog fudbala.

* Govoriš u množini iako si sve to fi uradio. Zlobmnici bi dodali da si to učinio zahvaljujući poznatom oci koji fi je otvorio mnoga vrata.

Verovalno se tako priča iza mojih leđa, jer mi tako nešto niko u OČI ne POVOTI. Možda će čudno zvučati. ali otac ı Ja uopšte ne pratimo šta radi onaj drugi. U porodici me inače sabotiraju, nema šanse da neko odgleda moju emisiju. Voleo bih da sam od oca nasledio noyvinarski dar, ali zaboli kad čujem da Je meni lako pored oca. Ne vidim kakve veze, recimo, on Ima sa flim Što sam drug sa Savom Miloševićem, Što sam snimao u svlačionici Aston Vile pde kamere uopšte ne mogu da uđu. SvoJ posao radim krajnje ozbiljno ı otac ne može umesto mete da sye ZavIŠI. Mislim da se njemu sve češće dešava da ga prepoznaju kao oca Igora 'Miklje na što Ja u šali dodajem da moram ı Ja njemu nešto u životu da sredini.

•eO tvom prijafcljstvu sa fudbalerom Savom Milošcvićem i o fome kako ste osvajali Englesku, mogla bi sc knjiga napisati.

Savi je posle prelaska u Aston Vilu bio potreban prevodilac ı neko ko će bit uz njega u prvo vreme. Mesec dana koje sam proveo u Bir-

mingemu bili su kao iz drugog Života ı filma. Prošao sam pripreme kao da sam fudbaler ı vrlo ozbiljno sam trenirao. Imao sam kompletnu opremu i zaista mi je dobro išlo. Pošto Je za to vreme tim putovao po celoj Engleskoj, bilo je smešnih situacija. Sıt sam se nadelio autograma ı u svoje ı u Savino ime. Jednom su ljudi nekog od njihovih fudbalera pitali koji sam Ja ı dobili odgovor — Piksi. Drugi put sam uzalud pokušavao deci da objasnim da Ja nisam Savo, na što se njihova učiteljica nasmeJala ı zaključila da sam strašno duhovit što tvrdim da nisam Savo ı da Je to dokaz da sam dobro naučio jezik. Zbog strogih klupskih propisa dobio sam ı funkciju trenera za strance da bih mogao na utakmicama da sedim na klupi za rezervne igrače. Tako sam ni kriv ni dužan mesec dana živeo kao profesionalni fudbaler.

e Da ti se nije desilo da

_ se toliko uživiš u ulogu i da

umesto Mliloševića istrčiš na teren?

Vukla me je ı ta želja. Zamislite tu ludačku atınos-

feru dok vam publika buk- ·

valno dahće za vratom, jer iza klupe za igrače nema atletske staze. I sada sam član Aston Vile ı kad odem, dočekuju me kao najbližeg priJatelja. • Kako jc bilo van tercna? „Jesu li Englezi postupili kao pravi džentlimeni i nisu mešali sport i politiku?

Ma, kakvi. Tvrdim da su Srbi medijski najsorc bili predstavljen: u Engleskoj. Medijska lajka ı ofanziva Je

kulmimirrala u vreme Savinog iransfera. jer su bili izirilirani time što Je on kao Srbin ız Bosne najskuplji stranac.

• Kako ste se vas dvojica držali?

Zbog jezičke barijere u

prvo vreme sam Ja odgova-

rao ı u njegovo me. Bilo Je ı najprovokautivnijih političkih pitanja iako sam ja u startu naglasio da mi nećemo mišta SOVOTIH . protiv svog naroda. Sto smo god izjavili, objavljeno je na prvim stranama, iako smo znali da budemo prilično bezobZirni ı agresivm. Mislim da smo bili Jedini Srbi koji su to sebi mogli da dozvole. Naša priča je imala neverovatan efekat, ljudi su nam govorili da tako treba ı da je to sjaJno. Zbog jasnih principa i čvrstih stavova Savu izuzetno cene ı poštuju ı kao čoveka. Recimo, počnu sa konstatacijom da su naše granate toga dana ubile petoro dece u Sarajevu, na Što smo mi odgovorili da njima dobro ide ı bez rata, baš tih dana su psihopate ubijale decu po Engleskoj. Ne daj Bože da smo ćutali na njihove provo-

kacije.

• Zašto naši sportisti inače izigravaju velike kosmopolite? Treba da učimo od Hrvata. Njihovi sportsti su fantastične stvari uradili za svoju zemlju. Na svu sreću, Savo ı ja smo ma vreme shvanh, da se u ovakvom svelu sport ı poliuka prepliću ı da se uloga sportista ne završava na terenu. Recuno, Goran Ivanišević je svojvremeno iZJavljivao da bi reket

rado zamenio puškom. Zbog takvih reči postao je naCIOnalni junak. Nije se ustručavao da najružnijim rečima

udarı po Bobi Zivojinoviću, -

dok danas priča kako se više ne ljuu. To je ı razumljivo. Zašto bi se ljuto kad je dobio svoju nacionalnu državu. Slično su se poneli hrvatski košarkaši u Atini, a neki su se ovde više bavili tim njihovim potezom neso našom pobedom. Dakle, sve smo pogrešno radi.

• Jesi li tako oštar pošto si, odlazeći kao prevodilac na ratišta, video više nego fvoje kolege?

Dobro govorim engleski

_1 Italijanski ı jedno vreme

sam radio kao prevodilac u MPC-u. Pošto sam ı te kako političan, nisam mogao da ostanem gluv i nem na ono što se dešava mom narodu. Sa ekipama stranih novinara prošao sam brojna ratišta. Uradio sam što sam mogao da bih mm razbio najčudnovatije predrasude sa kojima su dolazili kod nas. Radeći taj posao, ı sam sam počeo mnogo Jasnije da razumevam ovo što nam se događa. Uspeo sam da srpstvom inficiram jednog Japanca koji je kasnije pustio bradu. Hrvati su sa prozvali "Micubišičetnik”. Posle druženja sa muom ı Jedan Belgijanac je u potpunosti odbacio predubeđenja sa kojma Je došao na ratište. Nažalost, sa Srbima taj posao Kle mnogo, imnogo teže.

3 ž Š Š 33 e