Svet

#

oznavao sam mu Oca, lucidnog filmskog kritičara, Neljn. Znam mu dobro strica, films: kog reditelja, ovenčanog mnogobrojnim nagradama, Nikolu.

A on, Gorčin Stojanović, ima

ime sa stećka. Onog istog kome je Mak Dizdar posvetio slasovitu antctogijsku pesmu Gorčin.

E. sad taj Gorčin Stojanović spimi svoj prvi film, po romanu ı scenariju Slobodana Selenića Ubisfvo s predumišljajem. u produkciji Sınema dizajna Ljubiše ı Dragana Samar -· Film koji Je u duboku senku bacio sve što Je snimljeno u

su 1995. Film artikuhlisarı. bola,

izuzetno uzbudijiv. otvoren. To kako u njemu igra petorka mladih, ih glumaca (Branka Katić. Nebojša Glogovac, Ana SofrenovIĆ, Dragan Mićanović ı Sergej Trifunović) doživljaj Je koji se niKako neće moći zaboraviti.

Najednom je na beogradskoj premijer: Ubistva, u "Sava centru” bilo sve kao nekad, glamurozno, ab dostojanstveno. Ponovo Je bio na okupu filmski svet iz nekolikih seneracija. Mnogo asocijacija ı referenci na prijemu: Branka Katić je možda jedino u Mileni Dravić imala svog pretka. Sergej Trifunović u filmu po mnogo čemu Je nahk na Bobu Selenića..:

Ima u filmu jedna Jejena, i ıma na Jela.

Moja dosećanja u vezi sa hiimistinom, svakako, išla su u pravcu Pakraca: moja baka se zvala Jelena, najbiiža rođaka jednog pakračkog vladike. A ne treba ni pomenut Ko je JeJa. bar za nas, svakako. Z

Ne čude me tapkaroši koji su se u Beogradu pojavili odmah iza pre-

y o . a

aski

SKO1JI mijcre. Tako svakako treba da bude ı ostane.

A Boba Je isto rodou: ız Pakraca HOŠAVA

Kada sam, pre nekoliko goduia, bio u Kastel Feretiju, kraj Ankone.

gde je, sad već daleke 1914. umro slavni naš Dubrovčami. poliglota nad poliglotama, Petar Budmam,. nisam mogao ni da sanjam da će se taj slavni jezikoslovac umešati, ı nehotice, posihumno, u nalete ove naše košave.

Naime. kod njega, u Rječniku hrvatskog ili srpskog jezika (JAZU). u svesci koja je objavljena one fatalne ispisničke godine kada su rođeni Desanka, Rastko, Matić ı Konjović (1898), veoma precizno piše: Ovako se zove neki vjetar u Srbiji, nepoznata postauja... U Srbiji oko Dunava vjetar neki koli odozdo uz Dunav duše.

Ima ı drukčijih tumačenja.

Ipak verujem Budmaniju.

A košava. u ineduvremenu, kanda prestaje.

SBNJA } BUJAC

Ima, na kraju Fetrovaradina, resioran koji se zove Avantura: Ima kanda ozbiljnu ambicuu da okuplja umetnike, pisce, slikare, glumce...

T onde sain, koliko Juče, otvarao izložbu Sanje Mihajlović ı Dušana Todorovića. Izložbu dvoglave naše samoće., kako bi pesnik rekao.

Sanja Mihajlović. u velikoj svojoj reminiscenciji na nemački posštekspresionizanmi. na Noldea svega. oslvaruje svoj potez beznialo savršeno. Neka njena platna, sa

pre

blagom aluzijom na Kokošku. odvajaju nas, načas, od banalnog sveta. Bez senki, kao da je čitala neprestano Bernara Šoa koji je tvrdio kako čovek nikada svoju senku ne može preskočiti, ona se svakako dokazala kao markiza savremenog srpskog slikarstva.

Dušan Todorović, popularni Dujac, najednom je kao slučajno, ostvario segment ıZ SVOg poznatoS projekta. I on se svakako odnosi na one njegove svetlosne mradove, nedodirijive, noćne, moćne. Meni je najednom postalo Jasno baš na toj izložbi da je Dujac, ovde najednom pobratim Vlamenka, sve nas, pa svakako ı ovaj Novi Sad, odozgo, sa Tvrđave, video drukčije, isto iskosa. Gradovi posle kiše, posle košave, preverovski uušani u im našim vetrovitim noćuina.

Jedna markiza, ı Jedan Dujac. Bar za mene, neprikosnoveni.”

M. BR. IVMKOV

Pazite, nije reč o onom Ivkovu, autoru "jezovite" paraliterature, IZ.

Matice srpske.

Reč Je o Jednom od najsvežijih lHrskih glasova koji su se proteklc godine mogli prepoznati u preglasnom Žžagoru svega i svačega, na Slhotvoračkom bazaru taštinc.

U dijalogu sa slavujiin pesničkim precima. od Vinnena do Kavafija,

Mileta Aćimović Ivkov, u knjizi Dno (Prosveta, 1995), svedoči o kraju sveta, o kraju ovog stoleća.

Svet se urušava u sebe, kao kuća.

Laureat Brankove nagrade nesumnjivo pokazuje visoku razinu pesničkog govora, nenatrunjenOy smerno, odano. 3

REČ

Jedan od najviše komentarisanih eseja napisanih u poslednje vreme svakako je onaj koji je napisao Nebojša Vasović, u novembarskoj Reči, napisan povodom Mihizove Autobiografije o drugima JI-IF. Tekst je pisan ozbiljno, oštro, no pravedno. Nije tu Mihiz osobito zanimljiv. U ovom pamf{letski organizovanom tekstu bitnija je velika sumnja bačena na tzv. ODOZICIOnarstvo, uostalom veoma skupo plaćano, u onim socijalističkim vremenima. I na neke od učesnika čuvenog kružoka u Siminoj ulici, od kojih je jedan antišambrirao ı Đilasu, na vlasti, ı Doronjskom, u diktaturı (Miluz), a drugi plovio "Galebom", sa Brozom, vodama Nila, svetim. Š

Nebojša, vrstan pesnik i kritičar, radoznao ı nečpotkupljiv. označio je početak kraja jedne vladavine. Jednop drugog, recHno antidogmatskog Agitpropa.

Samo zamišljam strah, koji se obično javlja u noćima, kod ostahh naših slavnih ı "Slavnih" memoarista, koji i dalje pišu i crtaju svoj strip o dobrim ı lošim ljudima.

DRAŠKO 1 PRIŽBATE IP}

– Zasmvam, s urednom registracijom, fumsku i izdavačku kuću Draško i prijatelji.

- Nije originalno?

U Parizu sam često gledao sjajnu trupu, baletsku dakako, Nurejev

i njegovi prijatelji. Jedan od naših

najboljih rok sastava svih vremena je svakako Bajaga i instruktori. Sve je to tačno. i Ali je manje poznato da se, dok još mogu, a kanda mogu mnogo, pozabavim ı filmskom produkcijom ı izdavaštvom. i Jedno je izvesno: među autori- | ma i saradnicima neće biti ni traga – onim zlosrećnim i nedarovitim di- – letantima kojima sam, komproiisan. dakako, bio prinuđen da ustupam prostor i traku u nestaloj uovosadskoj filmskoj kući. j Imam dug prema darovitima.

MRRO O OAJO af

staje nova.

|

| 22.LI996. Svet

Scš#