Svet

ka ravnoteža kad Je muzi ponuda u pitanju. Treba napraviti izbor, pa tek onda iZvesti šta se traži. Ne znam šta se dešava sa našom pop ı rok muzikom: da su oni produktivni, drugačije bi stajale stvari. Ako bi se opet ustalili neki standardi, sigurno se VIše ne bi mogao švercovafi aktuelni talas potpuno nedefinisan u muzičkom smislu. A priča da je to nova JugOslovenska muzika, čista je podvala. Najgore je Što Oni sebe svrstavaju ı u folk. Pa, šta sam onda Ja? Ponekad mi zaigra u želucu što sam u potpunoj defanziv1.

+ Kako objašnjavate da pod parolom — narod to voli i traži prolazi i najveći šund?

Ima tu jedna zabuna. U proteklih nekoliko godina ozbiljni ljudi su bili preopte-

rećeni egzistencijalnim Dra

blemima. Pored sve bede, si gurno nisu stizali da razniiš ljaju ı o stanju u našoj mu Zici. Inicijativa je bila prepuštena niladima koji su ZaiHlercsovani Za sVe Što je HOvo. Oni su prihvatili: niodernizovanje muZikc, mada primećujem da Je došlo do izvesnogs zasićenja. Kada se Tatimo Hormalnoin ŽIVOlU, sigurno Će se Iskristalisatı ı ponuda u našoj Iu71cı!.

* Kako stc doživcii po ko zaa koji put prokiumovanu borbu profiv kiča i šupdna u kojoj ste upravo yi

narodnjaci apostrofirami kao glavni zagađivači našc kulture?

Ja sam protiv takvih dekreta. Oni koji su ih predložili i usvojili, razmi millistrl 1 iltelektualci, prvo bi trebalo da se pozabave stanjem duha i kulture celog naroda, a posic da cenzurišu nas pevače. Naime, duhonn stasao narod sa bogatom kulturnom tradicijom ne bi smeo da dozvoli da mu se dekreuma propisuje koju će muziku da sluša.

+ Povika na vas narodnjakc Je krenula upravo od Vas i Lepe Brene što Je danas čudno, jer ste pravi evergrin u odnosu na današ-

nji turbo-folk. Kako se ne bih sećao početka osamdesetih godma

kada smo Brena ı ja bili fenomeni ı proglašeni za ekscesne pojave u narodnoj Imuzici. Uvaženi sociolozi kulture su se bavili nama. ali naopako. Po njima smo mi bili uzrok svega lošeg. Klanjam se njihovom intelektu ı diplomama. ah um ı protivurečim. Naunc, mu možemo da budemo tretirani samo kao posledica kompletne Oovdašnje kulturne klime. Jesam li ja kriv što ljudi pljuju dok idu ulicom. što psuju ı prelaze ulicu na crveno svello? Te koji su se na taj način bavili nama smalram Veći krivcima uego sebe ı Brenu. Om ı danas sede u svojun kabinetima ı razmleću sc svojim obrazovalijeln UNICSto da izadu u narod ı probaju istiiski Život. Kad su videli

da je vras odnco šalu. ya

cili su loptu na narodujake. To ljudima samo baca prašinu u Oči i sve Više udaljava od sušunskog rešavanja problema. + Zar sc Vi uimalo nc osećate krivim?

Ne osećam se krivim. To ne znači da bih danas stao iza svega što sam uradio otkako sam na estradi; ina pesama koje sad ne bih otpevao. Pošto Je više onog: dobrog, ne vidim zašto sam ja kriv?

+ Zašto ste se svojevremeno svrstali u SPS? Cak ste bili i kandidat na njihovoj izbornoj listi.

Da smo mi do tada znali šta Je to demokratija ı život u višestranačkom sistemu, moje političko angažovanje ne bi bilo iznenađenje, miti bi to vas sada interesovalo. Skoro pedeset godina smo imali jednu partiju, što baš ı nije neki izbor. Onda Je došlo vreme oslobađanja od Jednoumilja, mogli smo da biramo ı jaVnO iZnOsHo SVOJE političke stavove. A mene Je politika oduvek interesovala. Hoću da osetim puls yremena u kome živim, zanima me šta se dešava ı kao ı svaki čovek posredno ıli neposrcdHO U SVeIHU IOine | UČeSIVUjem. Na prvim višesitranač kuu izboruna 1991. bio sam vanstranački kandidat na lisu SPS-a. Požurio sam tada da pošteno ı Iskreno iznescun svoje stavove, da Jjskažemi svoj odnos prema -doPadaju ČIJU sau>+_bio sve-

dok. Hrabro sami postupio. Jer sam tako ohrabrio i CL

ljude da Javno kažu Šta Iis[E + Da li ste tada nameravali da se uključite u aktivan politički život?

Nijednog trenutka nisam poželeo da se profesionalno bavim politikom, pa čak mi da se učlanjujem u bilo koju stranku. lako sam bio na listi SPS-a, nastupao sam kao vanstranački kandidat. Medutim, ne smeta mi kad me ı danas vezuju za vladajuću stranku. Ne idem od čoveka do čoveka da bih mu objašnjavao svoja politička uverenja. Moje političke simpatije su tu negde, usmerene prema Socijalističkoj partiji.

+ I danas?

Naravno. Na mojim putovanjima kroz zemlje sa dugom parlamentarnom tradicijom stekao sam afinitet prema partijama koje u sebi sadrže predznak tradicionalnog. I danas sam romantično vezan za SPS ı to otvoreno priznajem, bez obzira što se to mnogima neće svideti.

Jvek navijam za humane ı poštene pokrete.

+ Kad poštenju, što niste kod Đinđića? Partija u kojoj bih voleo da budem ne postoji na našoj političkoj sceni. Ona bi morala da budc beralna ı demokratska. • Jestc li razmišljali o zangažmanu za sledeće izboEG: Ni kada sam bio na listi SPS-a. nisam razmušljao unapred. kao Što must razinišljao o profilu i prograinu ic stranke. SPS sam podržavao

Musistiratc ma

19. 2. 1996. dd

samo zbog predsednika Miloševića. • Šta danas predsedniku?

Moje simpatije su ı dalje na njegovoj strani. mače, vIše nemam nameru da se kandidujem na izborima. lako sam politićki nepismen, u principu sam protiv svake vlasti. U slučaju postojanja loše opozicije, vlast se osili. Užasava me isključivost. Meni, koji sam Jednom, na laički način, zakoračio u politiku, zbog toga su se dogodile tolike nevolje da bih mogao o njima knjigu da napišem. Na probleme sam bio spreman, oni me nisu iZIenadili. lako su me mnogi odvraćali, ne kajem se zbog svoje odluke.

+ Kako su Vaši zemljaci u NMrčajevcima prihvatili Vaše podržavanje socijalističke partije?

Sta bi mi rekli? Ja sam stalno na proveri, u Mrčajevcima, Kruševcu, Užicu. svugde... Zašto bi mi neko zamerio Što javno Iskazujem svoje mušljenje? Za tun smo čeznuli pola veka. Ja sada otvoreno mogu da priznati da sam Srbin iznad svega, iznad podele na demokrate, radikale. socijaliste.

+ Kao Srbin išli ste da pevate u Banjaluku, a ne u Sloveniju?

Zašto me to OCP

+ Zato što ncki drugi pevači mnogo radije idu u Sloveniju a rado bi ı u Hrvatsku, kad bi ili tamo primili. Išao sam u Banjaluku, uiedu __! narod. Volim sve

mislite o

ljude, ali ne toliko da bih mogao izmiriti neke stvar koje su nam se dogadale poslednjih godina. Slovenci su najveći krivci za razbijanje Jugoslavije. Razumem

da s njima uspostavljamo. · ekonomske veze, ah nikad

neću ići da tamo pevam. Moja nostalgija ne ide dotle da želim povampirenje države u kojoj bih opet morao da živim sa Slovencima. Hrvati ı muslimani su ipak.,. nešto drugo.

+ Znači li to da biste išli u Hrvatsku da pevate?

Naravno da ne bih išao kod Hrvata, ali ipak ih ne mogu izjednačiti sa Slovencima, koji su sve Ovo Zakuvali, pa se diskretno izvukli. Ne želim da generalizujem cele narode, ali ne dozvoljavam ni da neko meni određuje hoću li ı kakav ću biti Srbin. Kao što su hrvatski pevači stali uz Svoj narod, normalno je da ja stanem uz svoj. Hrvatske ı muslimanske kolege koje misu uprljale obraz ı dalje će mi ostati u lepom sećanju. U sećanju će mi ostati ı mnoge moje kolege koje su išle ili sa mnom ıli samostalno da ohrabre naš narod u Republici Srpskdj. Susret sa invalidima, sa beskućnicina i Žrtvama OVOP rata vclika Je pouka za sve nas. Nadam se da će nas ova opomena izleči od teških nnostalgičarskih boljki kojuna smo skloni.

OE O

li nezavisnost za Bosnu, ja ću morati odgovoriti — da”. Ali je bio potpuno svestan šta taj odgovor znači. Ne tvrdim da građanski rat u Bosni ne bi nastupio ı bez toga alı je potpuno Jasno da je on podstaknut odlukom Evropske unije da prizna Hrvatsku ı Sloveniju, po mom mišljenju apsolutno prerano.

+ U avgustu 1991. Momčilo Krajišnik koji je tada bio predsednik bosanskog parlamenta u jednom intervjuu jasno kaže da će doći do "nemira velikih razmera" ako se bude ignorisalo pravo bosanskih Srba da učestvuju n odlučivanju o sudbini Bosne. To je bilo osam meseci prce početka rata u Bosni. Je li moguće da Eyropska unija nije znala šta će se dogoditi ako sc Bosna prizna bez sporazuma tri konstitutivna naroda? Ja sam im rekao Jasno šta će se dogoditi. Treba pitati druge zašto me misu slušali.

+ Kakav ste sporazum imali u planu kad ste tražili da Evropska umija odloži priznanje? Sta je bilo najbolje moguće rešenje za srpsko hrvatske odnose u Hrvatskoj?

Cujte, Ja sam dobio saglasnost i Miloševića i Tudmana da se Srbima u Krajini da poluautonomnini status. Druga stvar Je da li su oni io stvarno ı mislili kad su sc sa innom složih, jer nikad mnisam mogao bit siguran šta

ko misli kad uešto kaže. Ali, oni su izražavali spreninost da to prihvate. Srbi su trebali da imaju svoju policiju. simbole ı druge elemente autonomije. Ako bi se to dogodilo, ı ako bi se postigao sporazum o vrlo labavom federativnom aranžmanu u kome bi bila sačuvana infrastruktura kao što su željeznica ı tržište, ı u kojoj bi one republike koje su to želele kao recimo Bosna na prvom mestu, alı ı Crna Gora ı verovatno Makedonija – mogle biti ı više uključene. onda bismo imali celovito rešenje te krize. Hrvatska ı Slovenija bi mogle imati vrlo labave veze s tom grupom država, mogle bi prihvatiti one federalne funkcije koje bi im odgovarale, a u svemu ostalom bit: potpuno samostalne. U tom biste okviru imali neku poluautonomnu Krajinu. No, tu bismo zapravo verovalno došli na početak razgovora, Jer bi se moralo postaviti pitanje Kosova, a to pitanje sve do sada inje JOš ni postavljeno. To Još uvek ostaje problem koji nije rešen.

+ U to doba Je bilo dosta razgovora između Miloševića ı Tuđmana...

Da, our su odlučili da raskomadaju Bosuu ızmeđu sebe. Obojica su ti to pojcdinačno rekli – ı Milošević ı Tuđman. Rekli su mi da su se dogovorili kako da razdele Bosnu. I to će se ua kraju ı dogoditi.

+ Jeste li sigurni?

Kad Amorikanci ı NATO odu – ako Milošević želi da se to dogodi, ako on želi da uzme bosanske Srbe pod svoje. Io će se ı dogoditi.

On možda neće želeti to ali ako poželi, to će se ı dogoditi. I da budem potpuno Jasan — za mene lično nema dileme da li će Tuđman uzeti pod svoje bosanske Hrvate. Znate, Ja sam u tom smislu jeretik, koji veruje da bi bilo mnogo bolje da se me-

đunarodna zajednica uopšte

timc ne bavi. Jer, mislim da bavljenje Bosnom na pogrešan način dovodi međunarodnu zajednicu na po7ZIciju onoga ko uzrokuje daleko više smrti, Više etničkog ČIŠćenja ı više bede za svakoga, nego što bi Je bilo da Je ona ostala van svega toga. Napokon, šta bi se dogodilo da je svet ostao po strani? Isto ono što će se dogoditi na kraju i u ovom slučaju.

+ Je li iko u međunarodnoj zajednici delio to Vaše mišljenje 1991. i 1992.

godine? | Nisam siguran da sam tad bio takvog mišljenja.

Tad sam Još uvek tražio neku vrstu rešenja, neku vrstu ustavnog sporazuma među stranama u Bosni. No, iskreio rečeno, moje su iluzije da Je moguće naći takav sporaZum raspršene kad je Evropska zajednica potpuno 191Orisala moj savet povodom priznanja Hrvatske ı Slovenije. Smisao UO UpOZOrCnja je bio — sačuvati Bosnu. Ja sam mn, ZapraVO, OIVOreno rekao: "Ako to napravite, zapalićete ı uništiti Bosnu". Kad su to iguorisali, Ja sam učinio JOŠ samo edni, korak

zajedno sa IHose Kuuljerom: sam napravio mapu admunistralivnos rešemja za Bosnu s kamomuna. Ti kautoni misu bili potputio cinič-

ki, ali su bili višc etnički, nego neetnički. Mi smo predlagali da Bosna bude federacija, ali sa značajuomni autonomijom tih regija. Uspeli smo da dobijemo prilično vIsoku saglasnost sve Iri strane. plus Hrvatsku ı Srbiju za taj projekat, ali je onda neko bacio bombu na ljude koji su čekali da kupe hleb u Sarajevu. Izetbegović se smesta povukao ız tih pregovora. Sad, da li je to bilo zbog bombe ili zato Što nije mogao da proda takav sporazum svom narodu — mne znam, ali se on svakao povukao. Mi smo ı dalje nastojali da postignemo sporazum, ı mislim da smo tad bili vrlo blizu. Ali, onda su došh Amerikanci, koji nisu bili spremni mi na Šta drugo u tom trenutku, nego samo na mnogo priče. Da se razumemo, reč je o Bušovoj administraciji, a ne O OVOJ. Amerikanci su tada osudi taj plan. Njihova kritika se odnosila na to da bismo time izazvali novo etničko ČIŠĆenje ı da bismo priznali vojne

obede. To. naravno, ulje bia istina. Uostalom, sve bi to ı dalje ostala Bosna, samo bi sad bila federacija tri naroda ı devet područja ~ prema tome nikakvi vojni dobici ne bi bili priznati. A do čega smo došli na kraju priče? Da su Evropljani odbacili plan koji je bio neuporcdivo bolji od onog koji sad Amerikanci nastoje da ostvare u Bosmi. Naš plan bi sačuvao Bosnu kao državu, a fo Je mogo bolje od onoga što Je Dejtonski sporazum predvidco. Osim toga. unutrašnje uredenje bi bilo mnogo bolje uceo

što je ovo sad — devet regija ı Sarajevo -- to bi značilo daleko manje priznanje vojnih pobeda nego što te vojne rezultate priznaje sadašnja podela Bosne na dva dela. Napokon, ne treba posebno sovoriti koliko je ljudi u tri godine između tog prvog ı ovog drugog plana, stradalo na ovaj ili onaj način. Kad su odbacili taj plan, Ja sam rekao: "Sad mi je dosta toga!".

+ Da li je moguć bilo kakav sporazum Hrvata i Srba, a da se istovremeno ne dovede u pitanje opstanak Bosne i Hercegovine?

Mislim da je moj ı Kutiljerov plan bio povoljan za bosanske Muslimane. Iskreno rečeno, muslim da se ı Dejvid Oven veoma trsio da i njesov plan ne bude "unfair" za Muslimane ı za Bosnu. Ali — gledajmo ma to ovako: ko je najveći gubituik ovog rata? Muslimani. A ko je najveći dobitnik? Hrvati. ] možda, do ueke mere

Srbi, ako se ostvarı OlO ŠIO ja predviđam da bi se moglo

dogoditi kad dejtonske trupe napuste Bosnu. Možda ı ne – to zavisi od Miloševića. Ali, Hrvati su u svakom slučaju pobednici.

* Kakvo je Vaše mišljenje o Titu?

Tito je bio harizmatiča osoba ı pragmatični lider, koji je okrutnošću držao Jugoslaviju na okupu. Kao Hrvat, lukavo je igrao srpskohrvatsku igru. No. kao što se gotovo uvek događa kad imate tako dominirajuću figuru, nasleđivanje je gotovo nemoguće. Sistem koji je on ostavio bio Je gotovo nemoguć. Sve te stvari:s rolrajućim predsednicima, io nije nikako moglo da funkcioniše. Da bi sve to funkcionisalo, morao je postojati neko kao Tito. Ja bih še više čudio da je sve to opstalo nakon ujegove smrti, nego Što se čudim da se sve raspalo.

+ Verujete li da je- obnova Jugoslavije moguća?

Ne verujem.

+ A obnova Bosne?

Mislim da je problem sporazuma iz Dejtona da on

veruje da Je posle ovakvog

rata moguće obnoviti federalnu strukturu u Bosni. Mislim da to mije moguće, nakon svega što se tamo dogodilo. Možda za dvadeset. trideset godina, alt sad — to izgleda nezamislivo. Ne samo da su tamo jedni druge ubijali, nego su lizvodili sve vrste trikova kako bi jedni druge okrivili za to. Ja znam da su svi to radili — o tome nema nikakve dileme.

Servis "Arkzin"

» * x |