Svet
gromno Je iZgubio svak onaj koji mje, i na teleyviZiJskom programu #lđakođe, slušao ı gledao Dragana Jedinstvenog,
Mal
ća Tapija.
našeg slikara.
___Zna se da je najpre krenulo sa Zan Zak Rusoom, u Ispovestima. Onde se čovek razgolitto veoma.
Z
otkrivajući ı pubertetske maštarije, ı onanističke seanse. ı rane ı pozne zaljubljenosti.
Tapi govori isto ležerio, s OSmehom tako karakterističnim, kako je pravio budalama, a usput čineći se nevešt. tolike naše rovinjske intelektualce ı mahnite pokeraše, kako Je godmama izdavao. na svom šalteru. neistinite karte za međunarodice železničke linije. kako je pomagao. ne tek kumovina, kako Je reinmkarnaciju shvalio kao još Jednu šansu neprevrelog ı ostvarenog svakako. talenta.
Tap: je poželeo da me slika: rmisku togu, s obaveznom fibulom. kreira Ana Marija Mihajlović, Dragan Kurucić će načimiti fotografiju, a Ja ću se, tako je Tapi poželeo, zagledati u svoju nOgU, DpreZrIVO, na latinskom mrmijajući kako se čudim u šta sam sve ZagaZio.
Toga neće biti nalik na Pogorelićevu čipku pred kompozicijama Mersadđa Berbera.
Tapi Je neponovljiv, a nabori one rimske tkanine zacelo će biti uverljiviji od nje same. Tapi se no-
Mi keo Uh Kan
Na nepostavljeno pitanje šta se nosi u džepovima ı ženskim torbama, svakako bi se moglo odgovoritt ı sa pomislima na sasvim naročitu, svetu knjigu najčitaniju Mirona Kanjuha, drugim imenom Mi Leo Uh Kan (Zajednica krišćanskog naroda, 1995). Zanrovski raznorodna, knjiga svedoči o izuzetnoj razmišljenosti novosadskog pisca. I, isto tako, o logici izlaza. Za razliku od danteoyvskih situacija pakla, ovde se omih pet famoznih krugova nahodi kao mogućnost uspeha, svetlosti, novog. života. Ima ovde fragmenata nežno islikanih, postavljenh u svet detinjstva. I ima, isto tako, traktata o tome da svako valja, za sebe, da otvori vrata. Knjga je u velikom, nepreglednom dijalogu sa ranijim religijama, znanostima, pa svakako ı sa Andre Zidom koji nas je poučavao da se uticaj ostvaruje tako što ljude valja goniti na njihov, ne na naš put. Ima, isto tako, semantičkih rasprava o našim, slovenskim imenima ı deminutivma, ı ma slika na kojima vojuju, isto bez prekida, ratnici mentalne encrgije. Ovde je u pitanju naseljeni novi svet, a Josip Broz
Tito. ma, kako idu datumi Juhovih kujiga. sve više grehova. Lucidno tumačeći fenomen prostora ı vremena, Kanjuh Je bojama, poput Remboa. darovao simboliku magije, čula, odrešitosti.
A pošto Je isto kraj veka, citira ćemo, s pomislima na Gustava Klimta, nenadmašnog., dve opaske koje se odnose na zelenu ı ljubičastu boju. :
"Zelena boja: Boja Zivota Sveta Biljaka (zelena trava, zumzelene biljke, zelene površine Planete). Simbolizuje Put u večni život ı večnu mladost. Sugeriše životnu ravnotežu ı želju za životom ı mladošću. Ljubičasta boja: Boja polnih organa pri erotskom uzbuđenju. Simbohzuje.fatalnost. Sugeriše želju za parenjem, odnosno seksualnim činom.”
Gle, gle. A Ja sve doskora misho da je ljubičasta boja skroz ı skroz identifikovana sa novosadskim sumrakoim, prolećnim.
Ovih naših neprevrelih godina možda niko sa više nežnosti ı unutrašnje strogosti mije tumačio naš sudbinski fenomen slovenstva kao Miron Kanjuh, Deseti gospodar Sveta, kako za sebe govori.
Kraj veka.
Na belnama ove Jedinstvene sveske ipak sam zabeležio pasus iz kuline knjige Evropa i postevropsko vreme Jana· Patočke (19071977), velikog češkog ı evropskog filozofa, sledbenika Huserla, ı isto tako Jednog od trojice autora Povelje 77: :
"Može li kasnije, sa tog: stanovišta, planetarna epoha da bude nešto drugo nego kraj istorije? Ali, paradoks istorijskog prelaska u neistoričnost ima ı drugu stranu koju treba uzimati u obzir. Prema jednom delotvornom shvatanju ta neobična pojava mogla bi se interpretirati kao nedovoljnost dosadašnje evropske duhovnosti: naša filozofiJa, najznačajniji element našcg tumačenja sveta, ız koga proističu
Kan-
glavne mogućnosti našeg IStOrIJSkog bitisanja, nije adekvatan Istorijskom čoveku -— ne uspeva da ga shvati već insistira na spornom pojmu biće, koji Je moguć samo zahvaljujući tome ako čovek živi iznad nivoa pukog životarenja ı zbog čega Je u stanju da shvati čoveka saino kao živo biće.”
Gana
Pre neki dan moglo se u našem lokalnom listu pročitati kako će, na Tehničkom fakultetu, u Knjiarn "Stilos"”, u Novom Sadu, biti održano književno veče posvećeno Cani Babović! I da će, uz prisustvo autora knjige Pisma majci, rečene Cane, ı Ja govoriti!
Od svega toga malo šta je tačno. Počivša Cana Babović, dakako, nije mogla da prisustvuje toj večeTi, a ı ja zacelo o njeno] knjizi govorio ne bih.
Radi se o nečem sasvim drugom! Spasenija Cana Sladojey Je u svojim bolnim ı neposrednim ep1istolama posvećenim majci, govorila o našim izgužvanim biografijama, o detinjstvu usred onog Žablja koji smo, tako često, pamtili kao prostor stravičnop pogroma, racije iZ. 1942.
Tako se Spasenija Sladojev pridružila onim prvim i potonjim porukama koje su, mahom ız zatvora, slali Havel, Roza Luksemburg...
Svako ima ı Canu kakvu zasluŽuje. A možda u onom listu Još uvek vlada jednoummni daltonizam. [ horski refren na šlagvort Cane: BabovIĆ! Stranci oko nas Priča se istinita zgoda kako je Draganu Velikiću jedan naš kritčar, sve ne gledajući, kao obično. u oči, a Još ı urednik književnog čČasopisa, sirogpo napominjao kako će teško ući u srpsku književnost. Zašto?
errealista Tapi i naičuveniji hrvatski pijanista Pogorelić ispred slike najboljeg muslimanskog slikara Mersada Berbera
1 zato što su mu knjige prepuni evropskih, dakle, reklo bi se, stramih asocijacija. a ı likovi mu često nisu srpskog porekla.
Ne znam šta Je Dragan sve odgovorio. poreklom iz Sopota.
Ali dobro znam kako bi loše. sa negativnom ocenom. ı bez vize za ulazak u srpsku književnost kod OVOE kritičara ušao ı sam Miloš Crnjanski. U Tesli, drami do koje Je toliko držao, ima mnogo Amerikanaca, a u Romanu o Londonu nigde nikoga od našeg roda, ıZ Jugoslovenske i srpske emigracije. A tek Kod Hiperborejaca...
Očevidno, onaj kritičar se ne nosi. Sem, da bog da, u mesto rođenja... Balaševic
Noši se ı ove sezone, veoma dobro ı mondeno, Đorđe Balašević.
Posle onih kultnih ı mnogobrojnih koncerata u "Sava centru”, dobio je prestižnu književnu nagradu "Todor Manojlović” za monderni umetnički senzibilitet.
_ Tako se upisao na listu laureata među kojima su ı Miodrag Pavlović, Milorad Pavić ı Miodrag B. Protić. -
Vidi se: Balašević je poremetio red: njegovi inicijalil msu M ı P.
A možda je poremetio, srećom, još ponešto, unevši toliko svežeg vazduha, duha i proniclijivosti u naš papirnati, literarm svet.
JB s 0...
Još se nosi ove zime:
- Kibic, ispred čijih visokih vrata u IHje Ognjanovića ulici vlada pravi metež automobila, utonulih u prijavi novosadski sneg:
– bar jedan par uskih pantalona (dakako, pantalone će bit, vele kreatori, sve uže);
– Dans. časopis Društva arhitekata Novog Sada, sjajan (urednik dr Svetlana Vuković):
- Ferenc Hodi sa jednom od najprestižnijih ı najneobičmyjih na-
19.2.19968. Svet
i
ših izložbi koju sam otvorio. veli se, pred nekoliko stotina posetilaca, svakako radozualih. u Studiju M:
- Slikarstvo prizora, jedinstvena programska izložba Đorđa Kadijevića u "Cvijeti Zuzorić”: nisam se ni usudio, otvarajući Je, da pomenem svih 32 slikara (velim trideset dvoje, pošto su tu bile ı tri gospođe: JIvanjicki, Nakićenović, Mrkali). Naime, svako ime Je imalo i prezime, značaj, budućnost takođe: Mića Popović, Tapi, Milić od Mačve, Mirski, Vuković, Martinović, Stojkov Mlađi, Paurin, Tucović, Mitrović...;
— prugaste košulje:
— Cetvrtak kod Isidore koji je, zahvaljujući bezmernom entuzijazmu i upornosti Mare Vojinović, od jedne gimnazije načinio prevažni kultarni centar (dakako, ne mislim samo zato što Je onde promovisana i moja Antologija Isidora čiji su prenumeranti, kao u davna Vukova vremena, bili učenici te ugledne škole);
— viski, po mogućnosti burbon koji se već uoči, kako bi Rusi rekli: nakanune, 100. broja Sveta ponegde pije;
— Vidak Radović i njegov Obrat, jedna od naših najummijih knjiga...;
Nikako...
Nikako se ne nose zamke autonomaštva u kulturi; stari Vicevi ı O Lalama: buđavi ostaci baklava ponašanja: mrzovolja neostvarenih
" novinara; vojni i građanski otpad;
ubojite parole o nacionalnom Zavetu ı spasu; neki mrtvaki kojima ni Savićeva knjiga fotografija ne pomaže: maskirne uniforme: č(iDanci u ovom visokom snegu koji nam je do kolena: staro lice nečijih udovica ili mucavil tv žena: paraliteratura nabcdenih palanačkih povtexsa: itd.