Svet

U MU ŽHNHHH

6 Dumeiveu: šrojice Fušožence pofemulc zajedno sti Četutce n?

prešrpemim ulerečlemimt clprvBnea!

unav, miran, tih ı pitom. Voda koja se tromo ka Crnom moru ı po svojoj tromosti naizgled ne bi mogla bilo koga ozbiljnije upTOZITI. Žitelji podunavskih naselja odvajkada koriste reku što zbog ribe ı vode za navodnjavanje što zbog drva za ogrey ıZ topolovih ı vrbovih šuma koje rastu uz obalu. vuče

Vest koja je ovih dana uznemirila građane ne ide baš u prilog mirnoći ı pitomosti naše najveće reke. Krađa drva iz državne šume ı njihov preyoz preko reke Je tako reći normalna pojava. Baš jedna takva bezazlena krađa ı prevoz tih istih drva pretvorila se u kompletnu tragediju za: Beronju Milorada, Mrkajić Dušana. Nikolić Tomislava ı njihove porodice. Name, posle nekoliko bezbedno prevezenih tura drva sa Jedne od pošumljenih dunavskih ada ı posle dosta žestokog pića (rakija proizvedena u domaćoj režŽIji) prevozeći poslednji planirani tovar u pretrpanom čamcu ručne izrade, na desnoj polovini reke, malo društvo je odlučilo da okuša sreću u

borbi sa talasima koji su dolazili od šlepera u njihovoj blizini. Ljudima ı drvima pretovaren čamac mije iZdržao bliski susret ı više uzastopnih udara talasa koji su ga, jednostavno. izvrnuli. U šoku od januarski hladne vode, toplo obučem u tešku zimsku garderobu, polupijani ı umorni od celodnevnog rada u šumi, trojica preVOZnika nisu mali puno šansi da prežive.

Posle kratke agonije njihovi životi su zauvek otplovili rekom bez povratka. Prema zvaničnom saopštenju vlasti, svedoka ove tra· gedije izazvane nizom nesretnih okolnosti nema ili bar milicija ne zna Za njih.

Do nesreće je došlo ili zbog preterane samouverenosti ili zbog nedostatka iskustva pri upravljanju ovom vrstom plovila. Čak i mnogo iskusniji vozači čamaca IZbegavaju bliske susrete sa brodovima ı šleperima koji redovno saobraćaju Dunavom. Čamac postradalih je nađen nekoliko dana kasnije kako prevrnut pluta negde kod Petrovaradinske tvrđave. Kako saznajemo, do nesreće je došlo u kasnim popodnevnim časovima, negde između 18 ı [9 sati.

Prema nekim nezvaničnim tvrdnjama, posle prolaska šlepera začuli su se pucnjevi, najverovatnije IZ -lovačke puške koju su nastradali nosili sa sobom što dodatno komplikuje ceo slučaj.

Tela nastradalih još nisu pronađena, pa se ne loŽe sa

sigurnošću tvrdit da su se utopili. Čest Je slačaj da se tela ljudi koji su se utopili u Ziniskim mesecima na povIšini pojave tek početkom proleća.

Milicija ima sličan stav o celoj stvari. Kako-oniı kažu, čovek obučen u zimsku garderobu u vodi "tone kao džak peska". Nastradali su proglašeni nestalim dok se tela ne pronađu. Možda da ih oni ne bi tražih.

Ipak, porodica ı prijatelji su organizovali kakvu-takvu potragu, ali je ona obustavyljena zbog teških vremenskih uslova. Kako smo obavešteni, postoji ı velika mogućnost da su se tela utopljenika upetljala u granje ili panjeve kojih ima dosta po dnu dunavskog korita, što bi značilo da je moguće da nikada ne budu nađena. lako sve činjenice idu u prilog OVOJ tragediji, neki se još uvek nadaju da epilog mije tako katastrofalan. Dokazi za to su veoma slabi ı blede kako vreme odmiče. Potraga će se nastaviti čim vremenske prilike to omoguće.

Ovakve i slične nesreće odnesu svake godine bar desetak života previše samouverenih ı neopreznih. Najčešće stradaju kupači, obično mladići a često ı deca: Dunav je izdašna reka, mnopo daje ali ı uzima kad sod za to ima priliku. Životi Beronje Milorada, Mrkajić Dušana ı Nikolić Tomislava ovu tvrdnju mogu samo da potkrepe.

lučaj koji se nedav- no desio u Obrenovcu može poslužiti kao podloga za scenario nekog mini-horora, al ·ı upozorenje u kakvim vremenima Živimo. No, krenimo redom. Nekolicina očigledno "profesionalnih" provalnika odlučila se. nakon podužeg merkanja, da pohara butike "Trend" ı "Globus" u centru Obrenovca. Na butike se oslanjala poveća kuća u kojoj, kako su provalnici saznali, već duže vreme nije niko živeo — svetla se nisu palila, računi za struju ı komunalije gomilali su se pred vratima. Vlasnik kuće Ljubiša

Bugarski, penzionisani in--

ženjer. već poduže ne stanuje u njoj — otišao je u Norvešku na lečenje, pošto ima bolesnu bešiku. tvrdile su komšije. Provalnicima je to bilo dovoljno da skuju plan — do "Trenda" i "Globusa" je najbezbednije doći preko puste Ljubišine kuće. Olakšavajuća okolnost bila Je ı ta da kuću Bugarskog niko nije pazio, ni obilazio. jer Je, kako su komšije pričale. reč o osobenjaku koji ni sa kim u kraju nije komunicirao.

LEŠ U FOTELJI

Pod okriljem noći, lopovi tiho provaljuju u kuću Bugarskog, prolaze kroz dnevnu sobu, penju se .na tavan ı odatle upadaju” u: bauk" “Prendž Vazduh u Ljubišinoj kući bio je zagušljiv. ali, to Je ı normalno. s obzirom da niko već mesecima nije otvarao Vrata i PproZore, mislili su on. Pošto su u "Trendu" vredniju robu. mahom trenerke ı ostalu sportsku opremu, potrpali u vreće, provalnici su se vratili na tavan ı onda Je nekom od njih sinula ideja da usput poharaju malo ı samu kuću. misleći da je moguće da ı u njoj ima nešto vredno.

Baterijska lampa paralaje gusti mrak po sobi na ormarima su bile neke porculanske figurice, na komodi u uglu prljav veš, paučina... Ništa vredno... A onda su u jednoj od fotelja ugledali poluraspadnut leš, sotovo kostur sedamdesetogodišnjeg starca, kako mirno sedi poput mumificirane majke u prvom delu Hičkokovog "Psiha". Panika i užas koji su u tom momentu spopali lopove verovatno se teško mogu ı opisati. Tek. u

”

19. 2. 1996. SVE!

ČL LOL LO noći nakon provale u bušiku "Trend" u ceniru · Obrenovca, LO nepoznati lopovi 1. vrećame punim pokredene OOU opreme prolazili OS susednu kuću UCI. O II CO J, za koju su

verovali

ajeveć

· mesecime prcizmne, (o |O · gazda na lečenju u Norveškoj, ı ugledoali O Ia OČE: sledile krv u žilemci = bacili su KOMU aa 50] i ee A A dd

strahu su sve što su u "Trendu" pokrali — pustili iz ruku i pobegli iz "kuće užasa" glavom bez obzira.

KAKO LI JE TEK : BILO POD BATERIJSKOM LAMPOM...

Kada je sutradan ujutro do kuće Bugarskog došao |Drasan Vićentić, vlasnik "pošteđenog" butika "Globus". imao Je šta da vidi — u sobi Je sa Somilom porazbacanih trenerki u fotelji ı dalje mir-

no sedeo Ljubišin kostur. "Prizor je bio jeziv i prL

dnevnom svetlu, kako li. su se tek mogli osećati lopovi u mrklom mraku”

kada se snop svetla njihove baterijske lampe zaustavio na sasušenoj lobanji starca", priča Vićentić. Priča: je poučna kako za ČL namćore koji ni sa kim iz komšiluka ne” govore, tako ı za potencijalne buduće lopove "mrtva. straža". to nekad može biti i u bukvalnom smislu te reči. |

i

&

eyaf:rybei