Svet
Svet 19.2.1996.
O IC
SVI IiTOVILI doku menti
su na protekle
acija u Sre-
oblasti se
uopšte nije
ui sukob Za-
enjen je pravim-pravcatim gandnim
inenino tra-
avlja. ı pos-
Otpisa politič-
jedne ı dru-
ita, Dejtonu ı
Ul. WInOSO"
rata palo Je
. dok u dru-
ije opasnont,
Ubi se sve VI-
ije i na Jednoj ı na
i drugoj strani- Hrvatska stra-
ua Ima u ovakvom obliku ra-
tovanja, a pokazala je to,
jueli mi to.da prizuamo ili
. prethodno - petogodišnje
KUStVO. InoĐO VIŠCĆ USpC-
n !reuutku Daj-
i TD S-OVC
išc ZaDbrini
strane Dunava. Da otopliaynja odnosa, kako sc to Često u Zvanični krueovinia Kal Hi aclje između THrvatske ı Srbije nema, bar He u reloričkom smišlu, pokaziju atributf koje lirvatska propagandna=mašinerija deli _ stanovnici!m uekadašnje RSK. već izlizanim od upotrebe. ali još. uvck efikasnim kao "velikosrpsko, četničko petogodišiije divljanje”. dok s druge strane lokalni mediji nc ostaju dužu kvalifikacijama kao "okupirane oblasti RSK”. U mnoštvu ovakvih ı sličnih medijskih "bombardovanja” običan narod Sremsko-baranjske oblasti teško može da SE. snade Što Samo produžava agoniju njegovog opstanka na ovim prostorma. Da situacija bude još teža ı konfuznija, nameće ı sama situacija” na terenu, a život, bez obzira koliko bio težak, mora ići svojim tokovima. A ŽIVOUJE 1 SUTOV | nemilosrdan.-Posla je sve manje. plate sumiske, a kupovna moć stanoynika sve je manja. bez, obzira Što su cene. u odnosu na one u SRJ niže ı za 30-40%. Najteže Je ipak onma koji su se posle hrvatskog "Bljeska" ı "Oluje” naselili na Jedino preostalo i slobodno područje nekadašnje Republike Srpske Krajine, a takvih je ovde oko 30.000. Oni koji su ih primili pod>lili su s njima onoliko koliko su imali i mogli. dok s druge Strane zvaničnici koJi rešavaju sudbinu ovili ncsrećnika o njihovom statusu i naseljavanju Još toliko» bro-
ja prognanik:" ız zapadnih
oblasti RSK kažu: "U Baranju treba dase nascli, od ukupnog broja koji će doći u čitavu Sremsko-barannjsku oblast, negde oko 5.000 izbeglica. Ni sio napravili
| Baranji i razgavarao sa gradonačeli ___ Belog Manastira Slobodanom vcem koji ima svoje
Milovcem ko
ŠTA ĆE BIH SA IZBEGLICAMA IZ KNINSKE KRAJINE U ČIJE KUĆE TREBA DA SE VRATE NJIHOVI STARI VLASNICI – HRVATI: Centar Belog Manastira”
jedan plan rada oko naseljavanja izbeglih lica sa prostora zapadnih delova RSK. Hrvatska propaganda ovo Koristi u svoje svrhe tvrdeći kako iz Srbije dolaze ljudi koji naseljavaju ove prostore. Međnfim, to nije tačno. Jeste da oni dolaze iz Srbije, ali su oni stanovnici zapadnih delova RSK koji su našli trenutno utočište u Srbiji. Imamo izvesnih slobodnih stambenih kapaciteta u koje smo spremni primili izvestan broj izbeglica. U tu svrini smo otvorili i prihvatni ccnfar u selu Đatini gde svi zainteresovani mogu doći da se prijavc i obave administrafiviic formalnosti. Posle prijavljivanja omi mogu odmah doći u Sremsko—aranjsku oblast ı tu sc nasoelifti, ili sc mogu vratiti u Srbiju i sačekati da ili o dolasku, smeštaju i svemu 0Stalom obavestimo", kaže prvi čovek belomanastirske opšune Slobodan Milovac u razgovoru za "Svet".
O statusu izbeglih lica Jasno govori nedayno potpisani Erdutski sporazum u tačkama 7, 8, ı 9. u kojima se kaže da izbepliće ız Zapadnih delova RSK wnaju pravo da sc nasele na-preostale 'prostore RSK. ali ısto tako umaju ı pravo povratka
na svoja vekovna občnjišta ili u protivnom, ukoliko Je tako nešto nemoguće, om lHnaju pravo nadoknade za svoju izgubljenu imovinu. Međutim, Erdutski sporazum nikako ne rešava problem samo srpskih izbeglica. Isti uslovi ı obaveze važe ı za prognana lica hrvatske nacionalnosti. Tokom boravka u Baranji saznali smo da još uvek nije zabeležen ni pojedinačni ni masovmiji poOvratak Hrvata u svoj predratrmi zavičaj. Na pitanje o njihovom povratku ı šta im to zvanični srpski organi Ove oblasti nude ukoliko se ueko odluči na ovakav "hrabar" potez, predsednik Skupštine opštine Beli Manastir kaže: "Na naše prostore još se niko od Hryvatskih izbeglica nije vratio, a da je bilo pokušaja imamo prilike jedino da pročitamo u štampi. Potpisani Krdutski sporazum nikomc ne ograničava pravo povratka bez obzira na mpacionalnost i versku pripadnost. Međutim, mi nikako ne možemo prihyatiti činjenicu koju lansira hrvafska propaganda u kojoj se govori samo o hryatskim izbeglicama, a pominjanje srpskih izbeglica ncma. Zaključak je jasan, hrvatskce izbeglice sc nc mogu vrafiti svc dok sc nc reši pi-
zapadnih i južnih delova RSK. Ali, ukoliko se neko i odluči na povratak, on će dobiti sva ona prava Koja mu garantuje Krdutski sporazum. Kako i na koji način će se to sprovodifi za sada ne postoji ufvrđema metodologija, pa čak mi sa međunarodnim faktoruna, a rešavaće se kada to dođe na dnevni red. Ponavljam, Erdutski sporazum je samo okvirno rešenje koje omogućava prestanak sukoba, a sve ostalo ćemo rešavati u ovom prelaznom periodu."
lako bi najznačajniji dokumet koji su Srbi dobili od vremena povlastica austrijskog cara Leopolda 1 ı Josifa IT trebalo da bude korak ka kakvom-takvom "poverenju" između dojučerašnjil komšija, on Je na terenu ı u svakodnevnom političkom tumačenju jedne ili druge strane najveći postratni kamen spoticanja. Svaka strana tumači pa prema svojim budućini političkim potezima, željama ı interesuna, tako da je laj sporazum izazvao sasvim drugačiji cfekat od. na početku, predvidanog. Još jednom: jc, bar za sada, praksa odnela pobedu nad tcorljom. Iz petumh žila hrvatski predstavnici koji ga tunince svom pučanstvu žele da udu
tanje srpskih izbeglica iz
u srž njegovih tačaka pa tako upozoravaju da, ukoliko za mesec dana od postavljanja međunarodnih snaga ne dođe do demilitarizacije, kako u poslednje vreme sve češće vole da kažu, "hrvatskog, Po·dunavlja", iste se povlače, a "Hrvatska rešava problem" na sebi svojstven način, Što ı nije teško odgonetnuti. Ovi "tumači" sve Više priželjkuju upravo takvu sudbinu Erdutskog dokumenta, uyerava-
- jući svoje Još uvek rezervi-
sane gledaoce u "napore" hrvatske Vlade i pozivajući ih da se još "samo strpe godinu dana” koliko, po njihovoj proceni, ima do "mirne rcintegracije”. Srpska strana, pak, tvrdi da se pred narodom jasno odredila o suštini EHrdutskog sporazuma ı da ga je iskreno rastumačila narodu. Pa. neka on odluči. "Celokupan Erdutski sporazum narodu su objasnili predstavnici | prcegovaračkog tima u ličnom kontaktu s narodom. ali i preko sredstava javnog informisanja. Ummožili smo taj sporazum i podelili ga mesnim zajednicama i zainfcresovanim pojedincima" kaže prvi ČOvek Baranje g. Slobodan Milovac. U veoma nezavidnoj poZiciji nalazi sc treća strana u srpsko hrvatskom sukobu -
predstavnici međunarodnih snaga. Ovde se očekuje dolazak još oko 3.400 vojnika i sa kontigentom koji se OVde već nalazi međunarodne snage brojaće 5.000 vojnika koji treba da ispune neZavidan zadatak, da "poprave" ono što je razrušeno u proteklom petogodišnjem sukobu od infrastrukture do najdelikatnijeg zadatka — Uuspostavljanja poverenja Srba i Hrvata. Na pitanje kakva je saradnja i da li ona uopšte u ovoni periodu postoji g. Milovac kaže: "Do sada nismo imali neke velike i korikretne akcije, jedino što svakodnevno dolaze predstavnici g- Žaka Klajna i pripremsju teren za njegov dolazak i uspostavljanje administrativne uprave Ujedinjenih nacija.
Završni komentar za ovu reportažu o Sremsko baraniskoj oblasti posle Erdutskog sporazuma ı kasnijih njemu sličnih, nije potrebno u ovom trenutku davati. Sve komentare daće prelazni period, čije rezultate sadašnji ali i "bivši-budući" Žitelji Baranje sa zebnjom iščvku ju.