Svet
Sre ke 9
Svet 18.3.1996.
pravu
je MAJDAN: kad kaže da 9: mart podseća na demonstracije". Ovyogodišnje svetkovanje najvećeg praznika nove srpske opozicije (opozicioni 29. novembar, kako reče Vojislav Koštunica), samo podseća na onaj. nikad prežaljeni, 9. mart. Ove demonstracije samo podsećaju na one, prave demonstracije. Međutim, sećanje budi setu za vremenima kad je izgledalo da šanse "Za promene" ipak postoje. Sad je sve drugačije, osim datuma.
Magijsko prizivanje sila koje su se Jednom, baš na određeni datum, iskazale na beogradskim ulicama, komplikovan je i rizičan eksperiment za koji nije dovoljno tek uzgred obaviti nekoliko ritualnih radnji. Nije dovoljno izabrati isto mesto ı Isto vreme događaja, sebe, istog onog „Vuka Draškovića predstaviti rodonačelnikom ı jedinim verodostojnimn naslednikom najvećeg praznika. Osetljiva politička alhemija zahteva ı munopo više: tek
sjedinjejje isti energija, IS-
uh ljudi, pod istim Zzastavama. sa istun Željama ı nadama. sa istiin uspomenala ı iskustvma. sa ISLI Drolivnicima ı iek'sa Još Iiloso ČIMic ISiini IIOŽE da STVOrI USlovce da eksperinent, eventualto. da Željene rezultate.
Od svili ul: uslova samo Je Vuk Drašković ostao Vuk Drašković, bar fizički. (Nedavna Sešeljeva konstatacija da Je Vuk odavno "lud. pa kad bi sad poludeo, to se ne bi ni primetilo”, ovog puta nam mije interesantna.) Sto Je bilo do Vuka – on je iŠĐumio. Na vreme se pojavio na starom zbormomi mestu. Ali, šta Je ı koga Je tu zatekao. to Je problematično (problematično za uspeh rečenog ekspermenta). Isam Drašković je oštrim okom primetio da ovog 9. marta nema mnogih ız prvih redova 9. marta 1991. godine. Nema Giške, Belog, Gorana Vukovića, Kostadina Dimića ı mnogih njihovih ortaka. Nema ni zastava pod kojima su oni stajali. Nema m pomena onih ideja u koje su oni verovali ı zbog kojih su uopšte, uzeli učešće u onom, pravom 9. martu.
Pred ovakvim Vukom Draškovićem, pred Vesnom Pešić ı Zoranom Đinđićem, pod modrim zastavama Evropske zajednice, Giška, Beli ı Kole teško da bi stajali i naricali nad' svojom sudbinom. Oni su verovali Vuku kakav je nekada bio, bez Pešićeve ı Đinđića. Umesto plavih zastava sa 12 zvezdica, borci iz Srpske Garde su preferirali crne četničke barJake sa mrtvačkim lobanjama ı koskama ispod kojih je pisalo: Sloboda ili smrt – sa verom u Boga za kralja i otadžbinu. (Partizani svoj 29. novembar još uvek dočekuju sa petokrakama ı pričom o tekovinama NOB-e bratstvu i jedinstvu ı ostalim ne baš evropskim tradicijama.) Umesto toga, tek da se Vlasi nc dosete, orpanizatorı Oovop, 9. marta praznikovanje otpočešc pimnom "Bože
pravde”.
Vesne Pešić pod četničikom, češmici poč zeastavom Evropske umije
koju ur 2 odsto okupljemii mje znalo da proprati. (Ni nežim glas Vesne Pešić se nije čuo kako slavi "Boga pravde”.)
Rečju: mnoso različitog na istom Ines{u.
KOLIKO SU GUBITNICI DOBILI Uz ukazivanje na gubitak
kontinuiteta ı smisla ovakvog praznikovanja, neophodno Je da se postavi pitanje kome je ı Zašto SVE OVO trebalo. Za Vuka je Jasno, a donekle ı za Vesnu Pešić. Međutim, učešće na ovogodišnjem 9. martu, po svemu sudeći, Zoranu DĐinđiću nije trebalo. Uzalud je traženje alibija u njegovom naprezanju da sličnim postupcima omogući bolje međuopoziciono razumevanje ı stvaranje jedinstvenog saveza Opozicionih stranka. Ovakvim izletima, u ovakvom društvu, Đinđić ništa ne dobija. Naprotiv. Ako niko drugi, s ovim će se složiti novi demokrata Milan Paroški.
I ne samo Paroški. S ovim ocenama se. Još u maju prošle godine, složio ı Zoran Đinđić. U intervjuu u "Dugi" Đinđić je rekao da je 9. mart 1991. godine "dan poraza Opozicije, ali : dan otrežnjeM "TI dalje: "Ja sam 9. marta shvatio da opozicija nema volju. Vuk je čovek koji skupi narod, ali onda ne zna šta da radi sa tim narodom. Shvatio sam da je sve to Jedna magla, jedna prevara. Zoveš ljude kojuna stvoriš utisak da si vođa. a onda ili ostaviš na cedilu. Pustiš ih da ginu, da ih mlatc, da ih izbacuju s posla, a zbop čega? Na kraju sc ispostavi – samo Zbog log pesta protesta, saIo Zalo Što Su, vIČuĆi ıli bacajući kamen, iskazali svoj
gnev. To za mene nije poliučki čin. Tog trenutka mi Je postalo Jasno da taj jedan krak opozicue vodi u ĆOrSOkak ı da treba raditi na drugom.” Prihvatanje i drugog, initugaškog Kraka MDĐinđiću može doneti malo toga dobrog. Ipak. do Vidovdanskog sabora, sledećeg OpozIcIOnog praznovanja, Ima Vremena. Utisci će se, do tada, sabrati, pa će se pokazati koliko Je Demokratska stranka ovom egzibicijom uložila a
· koliko izgubila.
S druge strane, nesumnjivo najveći, ako ne ı Jedini, dobitnik u celoj devetomartovskoj igrici jeste vojvoda Vojislav Šešelj. Njegovo nepristajanje na učešće u ovim demonstracijama, Iako, za razliku od dosadašnje prak-
. iskazano biranim rečnikom, u uslovima opšteprihvaćenog zanemarivanja doslednosti predstavlja pest vredan pažnje. Naravno, veliko je pitanje koliko bi Sešelj istrajavao u ovoj vrsti doslednosti (praksa kaže da u mnogrim drugima mije) da ga je kum pozvao u goste. Ovako, opet zahvaljujući kumu, ŠSešelj Je dobio priliku da odsustvovanjem dobije poleki politički poen. Pošteno.
KO SE BOJI VUKA JOS?
Ko se boji Vuka još? Verovatno, ni Bora Jović. Da Bora ije isterično IZJUTIO tenkove na ulice verovatno ni onaj, pravi 9. mart ne bi bio ništa više od Još Jednog. U ilZu Opozicionih muulingovanja. Ipak, pošto Bora ije tražio zaštitu autorskih prava na stvaranje kulta O. marta, ponuđenog poklona se prilvalio -— ko bi drugi — lider SPO-a, iako mi sam, kako vi-
STRANACKE SCENE SRBIJE
dino. više ne Zna šta s HjIm da radi. Bez Bore me ide. Na ovom 9. martu se Y1delo ko Je dao sinisao ı onom od pre 5 godina. Tran-
sparenti, parole, eovori mıungaša. policijski kordoni ı borna vozila ~ sve je dečja igrarija bez Dore Jovića. Bez tenkova sve se pretivorilo u klasičan sindikalni kuliurnoumetnički program. Bilo ı prošlo. Ostaće upamćerie samo poneke reči vodećih "Ždralića".
Vuk Je, naravno, bio najduhovitiji ı najiuveutivmiji. Priznao Je da nikada pre nije vikao Slobo-Sadame. ali da će sada reći da Je "Slobodan Milošević gori ı od samog Sadama Huseina". Uz gromoplasno skandiranje "Slobo-Sadame" ı "bando crvena", niko se nije setio da se miting održava upravo u Opštini gde vlast deli koalicija Vukovog Srpskog pokreta obnove ı Slobine Socijalističke partije. Ko mari za sitnice. Pardon, sitnice pamti Zoran Đinđić.
Zapamtio Je ı na mitingu napomenuo da ne smemo pristati sa socijalistima da idemo u novi vek. Socijalisti nam nude duplo više nego što sada imamo. "Pogledajte u svoje džepove, pa vidite koliko mate. Hoće li duplo više biti dovoljno da normalno Živite u novoni veku?"
Sugestivno pitanje Je UrOdilo plodom. Znajući za cCrkavice koje imaju po džepovima, okupljeni su složno odgovorili sa "bando crvena". Niko mije postavio pilanje koliko trio ispod spomenika knezu Mibalu ma u džepovima ı hoće li om biti zadovoljni ako dobiju duplo više. lako takvo pitanje uijc postavila, Vesna Pešić sc is-
kreno zabrinula Za ONO Ma važnije - pare”. lako su pare izuzetno značajne Za prosečnog Srbina, usled vlasute prijemčivosti za metafizičke. mitske ambicije, socijalna realnost mije bila dovoljna da bi akumulrala energiju onog. pravog 9. marta. Dubmu opšte propast nade ı vere najbolje je iskaZao primer s početka miutinga. U najavi govormika, sa potrebnim retoričkim naglašavanjem poslednjeg ı majvažnijez, voditelj "programa demonstracija” (?) Je uskliknuo: Vuk Drašković! Kada se stišalo oduševljeno skan-
diranje MNICe | OMUGe 17 vrenja se uzdigao Vapaj "juriš"!
n
To ogoljeno "juriš" i opšti smeh koji ga Je dočekao, pokazao je ı Vuku DraškoViću ı celoj Opoziciji realno stanje svesti najodanijih simpatizera. Parodija, eufemistički rečeno, na Vukovu devetomartovsku komandu najbolje pokazuje da niko od okupljenih ı nije ništa očekivao. Tako bi bilo ı da se okupilo ne "kritičnih" 100.000, već ı pola miliona ljudi.
(Procene broja učesnika ovih demonstracija kreću se od 10.000 do 50.000. U svakom slučaju, bilo ih je nminogo, mnogo Više nego letos na mitinzima Srpske radikalne stranke. Kako reče Aleksandar Filipović, da ih je ovoliko došlo kod radikala, Seščlj bi pričao kako ima naJmanje 800.000 demonstranata.) ALEKSANDAR VUČIĆ PRISTUPIO GRAĐANSKOM
|__SAVBZU Medu demonstrantima |c primećen ı mladi radikalski poslanik Aleksandar Vučić.
Vučić, judan od Šešeljevih najpouzdainjih ljudi, uskoro može Oi status "bivšeg radikala”. Naime. prema 1zJavi dr Vojisl ava Sešelja, na redovnoj kounfercnciji za štampu 7. marta, pojava svakog radikala na nutingu "značiće njegovo pristupanje nekoj od stranaka koje organizuju mitinp".
Tako Je to malo ko mogao očekivati, Vučićevo napuštanje Srpske radikalne stranke nije naišlo na velike odjeke. Pošto Je poznata Vučićeva nenaklonost SPO-u ı DS, može se očekivati da veliki radikalski politički talenat uskoro ozvaniči svoj prelazak u GSS.
Ih je, Sešelj, samo trenirao strogoću?
MILANOVIĆEVA
ŠETNJA BEZ TENKOVA
U post-kongresovskom raspoloženju, socijalisti su mogli s mirom da odgledaju šta se događa na Trgu Republike (il: Trgu Slobode, u SPO – varijanti). I oni potvrđuju neuspeh pokušaja oživljavanja uspomena na onaj, pravi 9. mart. Umesto da poput Mitevića, uzbuđen ı uznemiren, sedi u Takovskoj 10. okružen tenkovima ı transporterima, sadašnji direktor. RTS-a, Dragoljub Milanović je sebi dozvolio prijatnu podnevnu šetnju Knez-Mihailovom, tek da lično oslušne šta govore okupljeni opozicionari. Pošto nije ništa alarmantno čuo (valjda zbog slabog ozvučenja), Milanović je mogao mirno da nastavi šetnju, Zadubljen u razmišljanja hoće li mitingu "Za promene” dati dva ıli dva ipo minuta u drugoni Dnevniku.