Svet
Svet 1.4.1996.
a TOnilačkom Oopremom 1} De7 nje, mnogi : od nas su se e hiljadu a našli ispod površine vode mora, reke ili Jezera, ı osetih koliko zanimljiv ı uzbudljiv može da bude taj tajanstveni podvodmi svet. Veliki broj ljudi osetio Je ı da ova fizička aktivnost može da bude ı te kako opasna, pa je stoga svoje "ronjenje" sveo isključivo na plićake ı male dubine. Priča koja sledi napravljena Je sa čovekom koji Je veliki deo SVOg Života posvetio Ovom dinamičnom i zanimljivom sportu: o romilaštvu kao ŽIvotnom Hhobiju, sekundarnom zammanju 1 SVOJOJ velikoj ljubavi, za "Svet" govori Mnodrag Baičetić (35), Jedan od osmvača ı članova ronilačkog kluba "Danubius spasilac" iz Novog Sada.
* Na Koji način si odlučio da se baviš ovim neuobičajenim sportom i zanimanjem? Meram da napomenem da sam znao da plivam maltene Još kao beba. Ne pitaj me kako. Jednostavno sam umeo da se održavam na VOdi! Kao klinac sam obožavao ı da rom. ı VIŠE saml bio ispod vode uego ma III.
IL. kako sam rastao, tako je u meni sve više raslo i inferesovanje Za ronilaštvom. Na moje opredeljenje uticalo je 1 to Što sam kao trinaestogodišnji klinac zbog neke besmislene opklade uspeo da zaronim na dubinu od 28 m samo na dah, bez ikakvih predznanja i priprema. Tom prilikom sam mogao da izgubim život, tako da je to zaista bilo vatreno krštenje!
Posle sam, sticajem okolnosti, na Građevinskom fakultetu u Novom Sadu tokom studija upoznao Milicu Miković, ćerku našeg poznatog ronioca, Miodraga Mikovića iz Bara, koja je i sama bila mlađi ronilac. I, čim sam saznao čime se bav1, nagovorio sam je da povede i mene u svoj ronilački klub. Posle je sve bilo stvar Jake želje, upornosti, iskustva i vremena.
+ Koji jc najncobičniji posao Koji si kao romilac obavio?
U principu meni više nije ništa neobično, ali, ako to već Iražiš od mene, izdvojio bih posao koji sam obavljao za nekoliko firmi: radi se o tomc da sani u SVOI Životu očistio oko 350 metara cevovoda!!! Sve vrenie sam bio pod vodom i ČISUO cev Za
"U luci Beir u blizimi bredčie "Dew", koji je prepum climcearmižea pošenue ješ 1914, grade
se rezervecri zci mefžu?ž"
BEO a IT E RH O OUR
usis od rashladnog sistema. Pošto se u toj cevi nakupi kojekakva prljavština, mulj ı školjke, moj posao je bio da se pod vodom zavučem u nju ı da je čistim metar po metar. Ovaj posao sam okarakterisao kao specifičan zato Što ulaziš u zatvoren prostor pod vodom u kotnie možeš da se krećeš samo napred-nazad, duž cevi. Dešavalo se da nekad u toku dana provedem i po 14 sati u cevi. To je zaista bilo neobično!
+ Spomenuo si da sc baviš i spasavanjem davljenika? Da, zimi na zatvorenim bazenima Spcusa, a leti saradujem sa novosadskim Gradskum zelenilom. pa taj po-
sao obavljam na Strandu. Međutim, za to smo vrlo slabo plaćeni: primera radi, prethodno leto na Štrandu su” nas plaćali svega 2 dinara na sat, što je zaista ponižavajuće s obzirom pa ozbiljnost posla koji obavljamo. U svakom slučaju smatram da bi grad trebalo da se pobrine da ima kKvalitetnu spasilačku službu! Pretprošle godine samo za jednu sezonu bilo je čak 98 slučajeya spasavanja davljenika na Strandu, a dešavalo se da se neoprezni kupači ı udave. Najčešće je do davljenja dolazilo kad su naši sugrađani pokušavali da preplivaju Dunav sa Ribarca na Strand. Nekoliko puta sino spasavali ı ljude koji su skakali sa mosta, jer su pri sudaru sa vodom ·jednostavno gubili dah ı padali u nesvest. Ponekad smo tražili i tela utopljemih kupača...
TRAŽENJE 1 VAĐENJE TELA UTOPLJENIKA
+ Da sc zaustavimo ma tomc. Kakva jc procedura prilikom vađenja leševa iz vodc?
To je zaista težak posao, naročito ako se radi O ulopljenoj deci. Pronalažeunje ı
"Breičmi pet se šešao pe Oficirsikoj plaži; u jecdlmemi frenužku se odromio peščeami sprue ispod mjihevih nenu, i emi su upeli u vodu duboku 3 m. Tu se u bilizimi mešeo meki čevek koji je odmel skočio u vodu i uspee de spesi žemu, dok se mjen muž, me žcilost, udavio. Nes su pezvali tek posle pež dame... Leš je izaledao zaista sireivično: bio je sav naduvem i plav, od bubuljica ili opekožime odi sunce čoveku su se sžvorile rame pe leđima, pe su ribe počele najpre u dea ga jedu. Ribe su mu izgrizle i mekani deo ušiju, očne kepke i gornju usnu. Kala smo telo izvukli na površinu, zcapcahnue mas je neopisivi smrc, pe sme mcehinmaino ustuknwuli"
vađenje tela utopljenog petogodišnjeg dečaka je ı najtužnija ı najružnija uspomena koja me veže Za Ovaj posao. Ako se utopi pijan odrastao čovek, to je njegova krivica, na takve stvari sam već ı oguglao. Ali petogodišnje dete... Lo Je strašno!
Sto se tiče same procedure, sve zavisi od mnoštva činilaca: kakvi su vremenski uslovi, koje Je doba godine, dana, kakva Je temperatura vode, na kom mestu se čovek udavio. šta Je od odeće imao na sebi, pa čak i šta Je Jeo tog dana. Naime, ako Je uzimao hranu koja nadima (npr. pasulj, kupus, pivo gazirana pića), dolazi do bržeg delovanja gasova u Organizmu, pa telo takvog utopljenika pre ispliva na povrŠınu. Najvažnije Je da se zna mesto davljenja, Jer Je u suprotnom veoma teško tražiti vidljivost u Dunavu Je Jako mala, kreće se negde između 20 ı 45 cm. pa se leš traži tako što se rukama prepipava dno, pedalj po pedalj. Nekad rone po dva čoveka između kojih je Jedno uže, pa se na njega zakači sve Što promakne rukama ronilaca.
(7