Svet

Svet

a intervju sa Nenadom StefaHOVI- GI, O urednikom Duge, nepotreban je neki poseban razlog. Kontroverzni mag pisane reči, pored dragocenih novinarskih iskustava kao malo ko može da ponudi ı brojna specifična svedočanstva o prvoj etapi srpskog višestranačja kao ı o "tintilinćima" Koji čoveka nagone da postane romanopisac, pa makar ı neuspešan. Pored tih retkih dragocenosti, Nenad Stefanović vlada ı ekskluzivnim jezikom, prepumm nezaboravnih sintagmi, kojuna je obogaćen ı ovaj razgovor. Sledstveno tome. sa dužnim poštovanjem. bilo je normalno da priču otvorimo upravo pitanjem vezanim Za recept kako se postaje – Nenad StefaBOVIĆ. + Ko Je zaslužan što stc postali prvo pero srpskog novinarstva, "Komedijant slučaj Koji Je svojim repom

Ika

IS. 4. IS55.

telefonom i i za etio:" "

lorida me je pozvao

epeti!!!' ·

zamutio i u čanku vaše sudbine" ili neki "duende"?

Prvo, hvala vam za taj kompliment da sam prvo peTo srpskog novinarstva.

+ To nije kompliment već moje mišljenje.

Dobro... Ali, ja ne držim do novinarstva. Meni novinarstvo uopšte nije bitno. To je kao kad u gimnaziji juriš najbolju ribu u razredu. JuTIŠ, Juriš i ne stižeš. Kad zaboraviš na nju, ona dođe sama. Tako sam ja na sebe uvek gledao kao na pisca. Pre nego što sam ušao u novinarstvo, objavio sam tri knjige koje niko nije primetio. I onda sam slučajno počeo da pišem u Dugi ı od tada se bavim ovom glupošću što se zove novinarstvo. Ono Je glupost Jer u Srbiji ne postoji srpsko novinarstvo.

+ Nego kakvo postoji?

Postoje novinarstva Sorosa, Miloševića, "Lipe", "Sumatovca", ali nc postoji ni senka od, recimo, amcričkog novinarstva. u kome sc dodeljuje Pulicerova nagrada. gde novinarska knjipa

može da dobije tiraž kakav kod nas ima samo knjiga koJa dobije NIN-ovu nagradu. To znači da se ovde novinarstvo ne shvata ozbiljno. Ono Je tek transmisija nečeg drugog, pa samim tim nema cenu ı poštovanje kao nešto ozbiljno ı izvorno. Em što je teško ući u novine ı raditi u njima, em to ne znači ništa.

+ Kako ste, slučajno, ušli u Dugu?

Zene u novinarstvo ulaze

preko kreveta a muškarci

preko politike. Ja sam ušao preko politike. U ono vreme Je bio generalni stav da opozaciju treba pljuvati, a Duga Je tražila nekog ko bi mogao da piše o opoziciji iznutra, Što niko osim mene nije mogao ı znao.

+ Onda ste se prilivatili pljuvanja opozicije iznutra Ne. učimio sam jediu stvar koja mije bila uobičaJena: O OpoZIcCIJI sam pisao nekritički, opisujući mehamizme njenog. delovanja, ne donoseći vrednosne sudovc. Po men, to mije bilo pljuva-

nje. U principu, novinar koji pljuje, pljuje Jer ne zna ı ne razume ono Što pljuje. Najlakše je pljunuti ı zgaziti ono što ne razumemo. Al, ja sam pisao bez vrednosnih sudova, malapartovski. Dugi Je takvo pisanje trebalo, a niko osim mene nije znao tako da piše.

+ Ipak nijedan opozicioni političar nije pošteđen vašeg prepoznatljivog cinizma. Postoje dve stvari. Prvo, kad su opozicionarı izgubili izbore, odnosno kad su sami sebe pobedili, dali su mi povod ı pravo Za iromiju na jihov račun. Da su se ujedmili ı dobili izbore, ironija bi bila besmislena. Drugo, posle knjige O OpOoZIcIJI napisao sam ı knjigu o vlasti "Tajni život levice", u kojoj sam pl-

sao ma isti način. S moje strane, nema mnikakve želje da se nekome izrupujemi.

Jednostavno. njihove biografije se same njima iZrupuju. Na kraju, isti Je svel u OpoZiciji ı na vjasu. Ja taj SvčI opisujemi jedini očima, kao

"Nije fačmo da mi |e odskočme deska u movimcirsivu bilo to što sam me prijemime moslio pepeljare za predsednikom Miloševićem!"

ROTE ZO IP a EEE UA SKINI

pijacu da gledam. Oni koji prodaju kajmak (opozicija) malo su čistiji od onih koji prodaju meso (režim). U svemu ostalom su isti. Na novinarima Je samo da konstatuju 1e razlike. Ništa drugo. uostalom, ı ne mogu da urade. Bez moći ı uticaja, kod nas su novinarı intelektualci trećeg reda.

+ Nije li, možda, razlog tome Što ticki novinari, poput vas. iako su čak ı urednici, nmcmaju fakultetsko obrazovanje?

Pa, niko u Dugi nema fakultet, izuzev Rapajića, koji ı nije novinar. Vanja Bulić ı Bogavac imaju po jednu godinu medicine, Marić je išao na fakultet samo da bi sreo Dušku... Niko nema fakultet. Možda su žene nešto pozavršavale, ali fakultet je Čist gubitak.

* Vi ste to mladi shvatili, pa digli ruke od školovanija? Da, Ja sam rano ZavIŠIO sa svetskom književnošću. Kad sam položio kolokvijum ız antičke književnosti, shvatio sam da Je tu sve stalo. Tamo se izučavao ep o Gilgamešu, Biblija. Homer ı tragičari. To mu je bilo dovoljno. Sve ostalo je samo ponavljanje. I Sekspir je ponavljanje. Zato sam odlučio da se manem pluposti koja se zove fakultet. Tako je došlo do toga da ız moje pgeneracije koja Je završavala fakultete ja budem prvi prinlljen u Udruženje književnika. To ne znači ništa, alı memi je značilo. Svi koji su završili svetsku književnost su

propali. Znači da sam dobru odluku napravio. Fakultet je bezveze stvar, pogotovo kad vidiš ko ga sve završava ı ko postaje doktor nauka ı akademik. Mi nismo civilno društvo, u tome Je problem. Ovde ni Petar Handke, najveći nemački pisac, ne bi završio fakultet.

+ Jeste li zadovoljni time Što ste postigli do sada?

Od novinarstva misam želeo ništa više nego da imam da izdržavam porodicu. S obzirom da sam to uspeo da obezbedim, zadovoljan sam.

+ Kako, tako zadovoljmi, prvi među noyvinarim:, uspevate da ukrotite svoju sujetu?

Da vam kažem, baš pre neki dan sam razgovarao sa mojim prijateljem Marićem ı on mi Je rekao: Ako ti ı ja ostanemo novinarı ı kad napunimo 45 godina, značiće da smo propali u životu. Os-

tati dugo novinar, znači da

e