Svet

oaze

Ubijen 1986.

piše: 3 LOME O DREAK—a

ela Jedna generacija momaka koji su postali simboli života Srbije devedesetih godina danas počiva na beogradskim grobljima. Iza njih su = ostale unesrećene devojke, ucveljene porodice, gomila "do groba” zakletih drugova i legende, koje ız dana u dan izgovorene od znanih ı neznanih postaju deo velegradskog mita o "vitezovima beogradskog asfalta”.

Tako su hodočašća ı klanjanje senima poznatih mahera u poslovima s one strane zakona postala u svetu uobičajena turistička atrakcija, u Srbiji se takvi "običaji" ne praktikuju. U ovo smo se uverili proteklih dana obilazeći grobove onih čija su imena, bar za širi krug ljudi, postala samo podsećanja na davno iščitane stupce novinskih "crnih hronika".

Aleja srpskih "žestokih momaka”, u svakom slučaju, počinje u Zemunu, gde na lokalnom groblju već deset godina počiva čuveni Ljuba Zemunac. "Kralj evropskog podzemija” ili "maneken smrti" kako ga Je krstila štampa... Spomenik Ljubi Zemuncu primećuje se iz okolnih ulica koje vode prema groblju.

Na mermernoj ploči ispred spomenika red natpisa "Ljubomir Magaš-Zemunac 1948—1986" ispisana je i pesma: "Toplo je

srce imao, u svet nepravde nosio mač ljuti, kažnjavao je nezasite ale, Robinu Hudu vodili ga puti. Spasavao Je kome beše teško, rođen je za vođu ostao je prvi. Kukavice je tvrdo prezirao, znao je fajnu koja ljude, veže u Nemačkoj zamkom izrešetarn pao, u svoju zemlju dostojanstveno leže". Nekoliko stručaka svežeg cveća potvrđuju priču da na Magašev grob ı danas. pored prijatclja. sina i majke. dolaze mnogi zemunski klinci čiji je Ljuba idol.

Hroničari gradskog života kažu da je jedina sahrana koja se bar približno mogla meriti sa Zemuučevomi bila ona iz decembra 94. kada je na Topčiderskoni groblju sahranjen čovek koji je ubio

LJUBOMIR MAGAŠ – ZEMUNAC:

Dragoljub Petrović

Magaša – Goran Vuković. Preko hiljadu ljudi, među njima i mnogo poznatili likova iz Javnog života (radikal Draško Marković, bivši članovi SPO Mihajlo Marković ı Vladimir Gajić...) došli su tada da odaju poslednju poštu lideru čuvenog, "voždovačkog ganga”.

Slika koju smo prošlog petka zatekli na Vukovićevom grobu, međutim. odudarala je umnogome od tadašnje. U vazama je stajalo nekoliko karanfila koji su počeli da venu, a groblje Je bilo pusto.

BOJAN BANOVIĆ – BOKI: Ubijen 1994.

GIŠKA: Poginuo 1991.

Sa leve i desne strane Vukovićevog groba počivaju dvojica momaka ız njegove ekipe, Romeo Savić ~ Roki ı Bojan Banović – Boki. Obojica su izgubili život 1994. godine — prvi se po zvaničnoj ı dosta "labavoj" verziji predozirao kokatnom, a drugi je ubijen u revolveraškom obračunu na savskom splavu "Lukas".

Na Banovićevom grobu prikačena je mašna sa natpisom "Boki" i nekoliko svežih cvetova, dok je Savićev grob prepun cveća, a na žičanoj ogradi iza nadgrobne ploče zavezano je bezbroj

29.4.1996. Svet

šarenih mašnica kakvim se obično vezuju buketi.

Šetajući dalje stazom, nailazimo na grob jednos od momaka ız starije generacije — Slavka Bikića – Jogija. a nedaleko odatle ı na "večuo konačište” legendarnog Aleksandra Kneževića Kneleta, momka koji je stvorio imidž čitave generacije današnjih klinaca. Crna mermerna ploča bukvalno je zatrpana vaznama i saksijama sa cvećem, a prilaz je prekriven itisonom.

KIĆ – JOGI: Ubijen 1994.

·