Svet

Fabijunom ovagovićem!

ka to uzbuđenje ostane za mene zauvek.

Bio bih sretan kad bih se ponovo povezao sa ljudima s kojima sam drugovao. S Dvornikom. recimo. koji je na mene ostavio velik uti-

'sak, sa Sovagovićem „koji je

divna glumačka ličnost. S njime sam deho ı dobro ı zlo našeg zanata, sve brige koje su nas tištale. Jednom rečju, ne želim ı ne mogu pobeći od činjenice da sam s tim ljudima zajednički tragao za umetnošću ı glumom.

+ Očito je da iskreno Želite sačuvati ta stara prijateljstva. Stoga ne mogu a da vas ne pitam kako gledate na Žestoki medijski obračun „kolega Borisa Dvornika i Bate Zivojinovića? To Je njihov trenutak slabosti, ali ı mnfantilnosti. Ne znam jesu li uopšte svesni šta su učinili. Imali su štošta zajedničko: zbhžavali ih je pozorišna škola koju su oboJica završili u Novom Sadu i Nišu, alı ı snimanja. Imali su biografije vredne poštovanja, a tom su prilikom ocrnili svoje prijateljstvo 1 razočarali Javnost. Verujte, unutrašnji nur Zavisi od pameti i dostojanstva.

+ Neke vaše kolege akfivno sudjeluju u politici. Ni vi niste ostali "imuni"

na nju. U jednom ste tre- ,

nutku kao zastupnik ušli u srpski parlament, ali ubrzo i izašli. Napustili ste ga nakon pokušaja da u jednom nastupu uvjerife poziciju da je prijeko potrebno činiti ustupke opoziciji, u inftceresu demokracije u Srbiji. Sad niste član nijednc stranke i čini se da vas polifika više uopće ne zanima. linate dobro pamćenje. U srpskom sam parlamentu bio

samo godinu dana, 1989. uoči raspada Jugoslavije i pojave višestranačja, ali mi Je to bilo dovoljno da spoznam ı otkrijem sve zakomitosti ı moralne norme bavljenja politikom. Shvatio sam da s motom ”T u gori istinu zbori” ne mogu dugo opstati u politici, bez obzira na to ko je vodi.

Mislio sam, ı danas mislim, da ama ı socijalizma, ı komunizma, ı kapitalizma, verovao sam ı verujem da misli pokreću, da Je sloboda duha temelj svake civilizacije. Stoga, ako nema razvijene svesti o slobodi građana, o buntu protiv nepravdi, O vrednostima, o pravu na drugi glas, bez obzira na to u čijim je rukama vlast, moje je ljudsko ı civilizacijsko pravo da se prema njoj odnosim kritički. Upravo zbog toga u politici sam "igrao" vrlo kratko. A slobodu govora, ni pre ni sada, u mojoj mi zemlji niko ne može uzeti ili OSPoriti.

+ Smatrate li se anacionalnom osobom?

Ne, Ja sam Srbin, niti želim niti mogu pobeći od tog osećaja. Niko ne sme bežati od onoga što jeste. Smatram ı da Je moj život vezan uz sudbinu svih ljudi na ovoj planeti. Hoću da živim u Evropi. Ne želim da prihvatim nikakav sudar severa ı juga. Želim da budem deo Evrope, koja Je za mene lepša ı civilizacijski bogatija od drugih kontinenata na Zemlji. Moja Je životna koncepcija stoga protivratna. Ne mogu reći da me ne Žždere osećaj da su iskopaue ralne sekire. Zato ne bežim od toga da sad, u ovom slučaju kao producent, progovorimDn O tim Za mas kobiim frenuci-

ma. Kao umetnik, a ne kao čovek kojem su politika ı nacionalni naboj životni kredo, u svakom čoveku najpre Vidim čoveka, bez obzira na nacionalnost.

+ Verujete li da će neki vaš film, ili film srpske produkcije, uskoro stići u hrvatska kina i obratno?

Ne mogu biti prorok, to više što ne znam kakvo je u Hrvatskoj danas raspoloženje prema Srbima. Znam samo da je na političkom pla-

- nu situacija sve "mekša": us-

postavljene su telekomunikacijske veze, obnavlja se promet:::: Zpači, nešto sc kreće, grade se mostovi... Ne zaboravimo, to su ipak dve susedne države, moraju Živeti oslonjene jedna na drugu. Lično mislim da ćemo brzo shvatiti zablude, ı Jedni ı drugi, te nesnošljivost zameniti saradnjom. Moramo se što pre osloboditi nesnošljivosti, pogotovu mi umetnici. Možda ie za početak tek dobro krenuti najbezazlenijim koracima, koji nisu u službi dnev-

ne politike. Verujem da bi Jedna bezazlena tv-serija, reCImo

"Vruć vetar", mogla proći na Hrvatskoj televiziji, a siguran sam da bi neka slična prošla u Srbiji.

Jednu stvar, međutim, mogu zasigurno reći. Oliver Dragojević danas bi bez problema nekoliko puta napunio Dom sindikata u Begradu. Evo, ja ga pozivam da dođe u Beograd, s Doris Dragović, ı lično ću mu Oorgamizovati najmanje čeliri koncerta. Takođe, verujem) da bi u Zagrebu dobro prošli neki srpski pevači.

To bi bili prvi toliko potrebni mostovi, bez obzira Ha O _S(O le TeCCJ JcROIIG

možda zvuče kao propaganda. + Jeste li čuli za odluku da se na HTV-nu više ne prikazuju filmovi u kojima glume srpski glumci, bez obzira na to što su hrvatske produkcije? Mnogi su vaši kolege burno reagirali izjavama u beogradskim medijima. Nisam pročitao vaš stav?

Jao, strašno! Tu besmislicu ne mogu komentarisati. Kako se može suditi ı presuđivati naivnoj igri umetnika? Pa zar su ti umetnici sami birali uloge ı reditelje? Neko ih je iz Hrvatske zvao. Ne mogu i ne želim verovati da se film "Hamlet iz Mrduše Donje" ı serija "Kuda ıdu divlje svinje" neće reprizirati u Hrvatskoj samo zato što Ja glumim u njima..

+ Na kraju vas moram pitati nešto o Titu. Bili ste među rijetkim osobama ko-

je su ga redovito posjećivale. Vas nekoliko bili ste mu čak ljubimci. Sjećate li se i danas rado tih susreta? Naravno. Bio sam među retkim sretnicima koji su ga viđali bar dvaput godišnje. Jedan susret posebno pamtim. Bili smo pozvani na Vangu, nas nekoliko glumaca ı filmskih autora. Ne krijem radost zbog tog susreta, pogotovo što smo znali da je neizmerno voleo film. Jednom nam je, naime, priznao da je godišnje gledao stotinjak filmova. Uglavnom vesterne, jer kako je objasnio, "u njima pobeđuje pravda". Na pulskom molu sam trebao biti u 16.30 časova ı razmišljao sam kako da se obučem, Jer Je temperatura u hladu bila tridesetak stepen. Bilo je yrlo sparno. Odlučio sam se za belu košulju, bele pantalone ı bele cipele. Tako neslužbeno obučen pridružio

sam se koleginicama ı kolegama u "paradnoj" odeći.

Ukrcali smo se na barku i krenuli na Vangu. Nisam obraćao pažnju na poglede, čuđenje i pitanja: "Kako se to Smoki obukao za posetu Titu?". Kada smo stigh, ugledao sam predsednika u slavoluku od cveća, na vrinoj kapiji u svetloplavom odelu s kravatom. Priznajem, bilo me je sramota, ali iz svoje kože nisam mogao. Zeleo sam da se pozdravim među poslednjima, verujući da ću tako biti manje primećen.

Kad sam, međutim, došao do Tita, on me pažljivo

gledao i rekao: "Zdravo, Ljubiša, al' je danas vruće!" Zanemeo sam. Tito je skinuo sako 1 kravatu te meni, ali i sebi, veče učinio vrlo prijatnim.

"TV Best"

995 68 12 434 995 69 12 439