Svet
Svet 29.4.1996.
OV OPA |E: ke id č a _ Stikovac
rom Jugoslavije lagano su počela pristizati prva "izbegla ı prognana lica sa teritorija bivših jugoslovenskih republika” sa namerom da popune ponuđene formulare i time "ispune svoju građansku dužnost". Upitate li ne-
Repgvrter "Sveta" posetio je prošle nedelje krajiške izbeglice nastanjene m "kolektivnom smeštaju" u ograđenom delu Osnovne škole u Crvenki. Kako gledaju ma svoju sudbinu, koliko ce ih se vratiti u Hrvafsku. zašto
"uporno odbijaju da se presele ma Hosovo i šta očekuju od ompezmo najavliivamog ' liga izbeglih sa teritorije bivših _j lovenskih republika"?
kog od njih kakvu će korist imati od popisa i čemu, uopšte, služi popis, na ta pitanja niko od njih ne zna odgovor. : Bratislava Buba Morina, republički komesar za izbeglice, izjavila je da cilj ovog popisa nije revizija izbegličkih prava, već određivanje stvarnog broja izbeglih i prognanih lica. Dakle, potrebno Je da se sakupi oko 700 hiljada izbeglica (što svakako nije nerealno), a time bismo pokazali da nas Srba sada ima "toliko ı toliko” na ovim "naglo skučenim" prostorima. Međutim, tek pošto
Je zaživela ova misao u na--
rodu, da je cilj popisa samo utrđivanje stvarnog broja izbeglog stanovništva na prostorima sadašnje Jugoslavije, gprađanstvu se obratio gospodin Aleksandar Radovanović ı izneo nove pojedinosti vezane uz sam cilj izvršenja popisa. On tvrdi da je cilj popisa davanje svih vrsta pomoći ı rešavanje statusa izbeglica. ZASTO NECE NA KOSOVO
Tim povodom zaputili smo se u Crvenku gde u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić” postoji "kolektivni smeštaj za izbegla lica". U razgovoru sa izbeplicama želeli smo da saznamo koliko su oni upoznati sa samoni svrhom popisa, odnosno šta očekuju od njega i kakva su im sve rešenja predlagana ne bi li se rešio njihoy status.
- JC preora-
} Jednomi
:lu nalaze se deca koja po hadaju osniogodišnju školu, a u drueolni delu u ne UČIOIICA SINCŠIĆ
belih lica. ve
duna ı Banije koji su u Crvenku pristigli nakon pada Krajine. Kada pogledate školu, odmah vam za oko zapadne prizor hrane koja stoji napolju po propozorima 1 tako se čuva od propadanja. U svakoj učinioci uz zidove, po podu, poređane su strunjače. U sredini se nalazi sto sa pet stolica. Svuda po sobi su kutije sa raznom humanitarnom pomoći i kaputi uredno složeni na vešalici. lako u toj učionici boravi oko tridesetak ljudi, stvara se utisak da se svaki član te velike porodice striktno pridržava pravila života u takvim nesvakidašnjim uslovima. Razgovaramo sa njihovim predstavnikom, tj. predsednikom Odbora Stevanom Rogom (59) ı Rankom Vukadinovićem (32). Dok mi sedamo za sto, žene se trude da zategnu posteljinu na krevetu, uz izvinjenje za mali nered. Oko nas se odmah skupila ı grupica radoznalih posmatrača. Povremeno su se ubacivali i u razgovor, ne bi hh nam pobliže opisali stvarno tužnu situaciju u koJoj se nalaze, a njihov izraz lica Je samo potvrđivao koliko su zabrinuti za svoju dalju sudbinu.
U razgovoru sa Rogom ı Vukadinovićem doznali smo da su oni u Crvenku stigli sredinom avpusta 1995. podine, ı odmah su kolektivno smešteni u Osnovnu školu "Vuk Karadžić”. Samo tri porodice vratile su se u Hrvatsku na vlastifu OdpovOrnost. a šta se sa njima zbilo ilikom povratka nemaju
vu informaciju.” Zado-
O su
su načinom kak
Starosedclaca,
:ompletnom. pomoći
ža. Iranu do dncvno, }
paju se jedanput nedeljno, imaju besplatne zdravstvene usluge ı uglavnom su zadovoljni tretmanom koji im se pruža. Sve bi to izgledalo koliko-toliko lepo da nisu saznali da 30. Juna moraju napustiti školu. Alternativa koja m je ponuđena je Kosovo. Kada je njihova delegacija otišla na Kosovo, u toku pregovora ponuđeno im Je sledeće: dva hektara obradive zemlje, pola hektara vinograda, zaposlenje jednog člana porodice ı kolektivni smeštaj ı ishrana. Takođe im Je ponuđena ı ova mogućnost: posle dve godine rada porodice bi mogle biti smeštene po sistemu Jedna porodica jedna prostorija ili, eventualno, dve porodice jedna prostorija. Predlog Vlade Republike Srbije nije im ulivao neko poverenje i kažu: "da idemo iz jednog zla u još gore zlo, nije nam potrebno."
"NEMA MI DRUGE, NEGO DA SE VRATIM U HRVATSKU!"
Kada ih upitate šta znaju o popisu izbeglica, šta im je rečeno da će dobiti tim popisom, odgovaraju: "Rečeno nam je da svi frebamo izaći na popis da bi se odredilo pravo stanje, tj. pravi broj izbjeglih osoba" priča predsednik Odbora gospodin Rogo..· "Rečeno nam je da će se nakon popisa regulisati i naš status. Kada smo upitali gospodma Vasilja Sajina (Komesara Crvenog krsta Opšti la) kako će
tine Ku biti regulisan naš status i da li ćemo biti vraćeni u Hrvatsku, oi pijc iniao Odgovora mift na jedne Mašc i Mi ćemo svi izaći da nnša
pitanje. na popis iako sunutjatr
Će SC MjIMIC rijcŠifi
sudbina. Više niušta ne vjerujemo. Kada me pitate da li bih se vratio u Hrvatsku, moram vam odmah reći da ne bih. Meni je u Petrinji sigurnost garantovala Vlada Republike Srpske Krajine, Ujedinjene nacije i Vens-Ovenov plan, pa sami morao pobjeći glavom bez obzira ne bih li sačuvao tu istu glavu, a meni da sada ti isti Hrvati garantuju nekakvu sigurnost, to je totalni apsurd. Niko od nas
mlađih neće se vraćati. Ja-
imam dvije kćeri koje još nisu punoljetne, ı da ja nji} odvedem matrag u HryvatsKu,te da ili tamo ncki ustaša silujc, ja sebi to ne bil mogao oprostiti za cio Život. Ko god da sc vrafi, mora bifi svjestan da je u Hrvatskoj za Srbe duga noć. Svi mi objekfivno ra; ljamo i pitamo sc zašto nama Hrvati garantovali sigurnost. Takođe smo ;vjesni činjenicc da jedino i mi 107 ı da je to jedina rca
SCDI
na opcija za našu budućnost." Pričajući sa njima, nikako se ne možete oteti utisku da su ti ljudi u velikoj nedoumici te da bi pristali na one najminimalnije uslove ljudske egzistencije, samo kada bi im to neko bio u stanju da ponudi. "Da sam bar osjetio da mi neko želi trajnije pomoći, da vidim nekakay tračak nade, sigurno bih ostao. Ovako, osjećam se kao Srbin u nečijoj tuđoj Srbiji. Nema mi druge, nego da se vratim u Hryvatsku" opravdava svoju odluku dedica.
ČEKAJUĆI 30. JUN
1 lisi } je pod velikim: zi
da im niko ništa ne govori šta će biti sa njima, a 30. jun se bliži. Culi su glasine da će se graditi montažne kućice i da će tu biti smešteni, ali i izgradnja se planira tek za dve godine. Poslove su dobijal ali samo sezonske jer stalan posao ne mogu dobiti.
Ranko Vukadinović kaže: "Ne možemo dobiti nekakav stali posao jer i mnogo domaćeg stanovništva nema stalno zaposlenje, pa da se neko od nas zaposli, onda bi oni pričali gle, izbjeglica se zaposlio a nama domaćima ne daju posla. Kada negdje upitamo za posao, kažu nam da ne možemo da radimo jer smo stranci."
Tužne priče sustižu jedna drugu, vreme leti i mi Žurimo dalje, opraštamo se od naših domaćina i krećemo na zakazani sastanak sa gospođom Aleksandrom Ivanović (sekretarom Crvenog krsta Opštine Kula), ne bismo li, možda, od nje saznali nešto više o sudbini izbeglica u Crvenki. Na sva naša pitanja: Koji kriterijum važi prilikom raspodele pomoći, kako će im se posle popisa pomagati, kako će im se regulisati status, gde će se smestiti, ko će im garantovati prava prilikom povratka u Hrvatsku, kao i na mnoga druga pitanja, ostali smo bez ijednogs konkretnog od-
govora. Njihova
sudbina mnogih
beglihi proSsnarı
nja. D.