Svet

tranom novinaru željnom "pulicerovske" priče, koji Je na Kosovo krenuo sa zadatkom da zabeleži "početak Još Jednog rata", mora da pomalo razoružavajuće deluju pusti drumovi sa po nekom patrolom saobraćajne milicije. Jedan ubijeni Albanac, pet mrtvih Srba, gomila ranjenih i "poluratno stanje”, kako su situaciju na Kosmetu predstavljali pojedini novinari, nisu, čini se, bili pogodan fitilj za od nekih "dugo iščekivano" otvaranje južnosrbijanskog fronta.

Neljubazni recepcionarı u prištinskom hotelu "Grand" ni približno ne podsećaju na svoje banjalučke kolege koje su tokom bosanskog rata na svaku pojavu novinara reagovali kuknjavom uz pitanje" "Šta li nam se opet sprema". U hotelu su trenutno samo neke novinarske ekipe (Figaro, Rojter., Frans pres, Nova Makedonija...), nekoliko humanitaraca ı sa sto metara prepoznatljivi (demode odela, aktn-tašna ı šalabajzerski humor) učesnici nečega što se "Savetovanje o prostornom planu

ONO STDIJE *;

Na ulicama je uobičajeno. Posmatrajući ljude na korzou, polako menjam svoju šablonsku predstavu o Albancima. Čudno mi Je, zapravo. Nijedan muškarac ne nosi keše, a od dimija ı zabrađenih žena ni traga. Sve podseća na Knez Mihailovu, Jedino što devojke nose mnogo kraće suknje ı govore nekim, meni potpuno stranim jezikom.

Te večeri o sa svojim albanskim prijateljima u, nekada prestižnom, kafiću "Leo". Iako Je tek osam sati, svi okolni kafići su dupke puni. Objašnjavaju mi da Je tako svaki dan u ovom delu grada gde, inače, izlaze samo Albanci. Taj kvart se po ogromnom soliteru popularno naziva "Kičma". Shvatam da me konobar začuđeno gleda kada mu na srpskom naručujem pivo. Moj drugar, Albanac, potvrđuje narudžbu — "bir" (znači, razmišljam, albanski i engleski imaju dodirmh tačaka). Pivo je, naravno, čuveno pećko. Smejemo se kad neko primećuje: "Najbolji su Albanci iz Peći. Al kad se slovo "p" piše malim...".

Na izlozima nekoliko kafića zalepljena Je posmrtnica pokojnog studenta stomatologije, Armenda Dacija, koji je pre tri dana ubijen u prištinskom naselju "Sunčani breg". O tom događaju, pa i o naknadnom napadu na Srbe širom Kosova (pot mrtvih, isto toliko ranjenih) među raladim Prištincima se ne priča. Čujem da dva dana posle tih događaja albanska omladina nije izlazila u grad. Plašili su se, Kažu, policijske represije. Mada je ta navodna represija u poslednjih godinu dana drastično opala (nema više "es-de-beovaca”" u civilu, inspektora i interventnih ekipa milhcije koji upadaju u albanske kafiće, hapseći i bijući koga stignu) Šiptari i dalje izlaze samo do 23 sata. Tada se zatvaraju kafići. Srpska mladež, opet, tek u to vreme kreće "u ZIVOT”:

Poslednjih šest meseci, tvrdi se, došlo Je do naglog otopljavanja među Srbima i Albancima. Led su probili, tvrdi moj prijatelj Sahit, prvo narkomani, zatim umetnici a odmah potom i biznismeni. Sve više izlaze zajedno. Posebno je, bar što se biznismenskog dela ekipe tiče, u modi kafić "Avala".

S druge strane, Joca, rođeni Prištinac opisuje mi konkretne primere "mešanja". "Dešava se, na primer, da se smuvaju naš momak i njihova devojka —i

"Oakor"

obrnuto. Al one – Albanke – imaju mnogo jači pritisak sredine. Roditelji se protive vezi sa Srbima, društvo ih ismejava, ignoriše — i onda se sve, bez obzira na ljubav, završava rastankom."

O tom novom "bratstvu ı Jedinstvu” govore ı neki drugi pokazatelji. Boško Drobnjak, pokrajinski sekretar za informisanje i čovek za koga čaršija priča "da Je napadao Albance kad su bili na vlasti, a sad, kad ih napadaju svi, on im se Javlja na ulici” – kazuje mi da je sve više Sıptara koji se obraćaju državnim institucijama. Dok sedimo u njegovoj kancelariji, nakon što je ispratio Harvija Lija, prvog sekretara Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Drobnjak, prilično iskreno, priča kako su poslednji incidenti nastupili upravo u trenutku kad je animozitet između različitih nacionalnosti gotovo potpuno splasnuo.

"Nas kao državne organe ohrabrio je i stav međunarodne zajednice Koji je jasno replicirao – nema nezavisnog Kosova, nema menjanja granica, Kosmet je unutrašnje pitanje Srbije i Jugoslavije", veli pokrajinski sekretar.

DRUGI NIJE UBIJEN: SNAJPERA! —

ona od visokih srpskih potBara Jada mi se istog dana: "Znaš šta nama ovde na Kosmetu fali. Fale nam misleći ljudi. Jer – šta bi nas koštalo da smo odmah nakon ubistva Armenda Dacija formirali petočlanu delegaciju i otišli da izjavimo saučešće porodici. Mogli su i ovi iz Beograda da pošalju telegram i saopštenje (bar Tanjugu) u kome bi pisalo samo jedno – žao nam je zbog smrti mladog i primernog Albanca".

Mesto gde Je Srbin Zlatko Jovanović ubio Dacija, u prištinskom naselju "Sunčanı breg", danima je služilo raznim albanskim grupacijama za rasprodaju bola. Tu su se prvo okupile Albanke (tamošnja verzija "žena u crnom"), mase su dolazile da zapale sveće ı polože cveće, a onda se

OVDE JE SVE POČELO: Mesto na kome je ubijen student Armend Daci

PLODOVI GNEVA I MRŽNJE: Krvavi tragovi u kafani DRŽAVA UZVRAĆA UDARAC: Mesto gde je policija kopala tražeći oružje u kući POOR “lj u SUIJU

neki "genije" dosetio da se u znak protesta zbog Dacijevog ubistva u 21 sat pogase svetla u stanovima. Po sistemu — da cirkus bude veći, albanska štampa, posebno "Bujku" danima Je potencirala sledeću dezinformaciju — "Daci Je ubijen iz snajpera". Cilj ovakve gluposti bio je proziran — rat u Sarajevu Je počeo snajperskim hicima, pa su Rugovini

mirotvorci valjda želeli da stvore analogiju.

Pouzdan izvor iz SUP Priština smeje se kad mu pominjem taj famozni snajper. "Daci je ubijen iz običnog TT-ejca. Kad je izašao na lice mesta, jedan od naših operativaca uzviknuo je pred okupljenim svetom — al' ga pogodi k'o iz snajpera —i čaršija je počela da bruji. Još gore brujali su i šiptarski mediji, a u nedostatku našeg saopštenja — i srpski."

A čovek koji Je ubio Dacija, ı kome, umalo nije pripala "čast" da uđe u istoriju kao povod za srpsko-albanski rat, ispostavilo se, dokazani je psihopata i potpuno neuračunijiva ličnost. Te večeri, priča nam naš policijski izvor, on Je mogao da ubije bilo koga, a sudbina je htela da taj neko bude Albanac.

"Taj Zlatko Jovanović, koji je ubio mladog Šiptara j je kriv i za jednu srpsku smrt", priča mi Milorad Jevrić, prvi čovek kosovskih radikala ı savezni poslanik. "Njegov sin Je iz nehata istim pištoljem ubio dete jednog našeg radikala Koji je s nama robijao prošle godine u Gnjilanu. Taj čovek je očigledno ekscesna ličnost jer Je zgazio autom, isto tako, pre nekoliko meseci Jedno šiptarsko dete ovde u Prištini. Dakle, taj čovek Koji je problematičnog karaktera kriv je za više smrti. Međutim, u kosovskim okolnostima srpska žrtva se ne računa ako je prouzrokovana od strane Srba. I ovo Što se desilo nakon Dacijevog ubistva, dokaz Je kako krvna osveta prerasta u terorizam."

Verovatno ı zbog krvne osvete porodica Zlatka Jovanovića, kako čujem, sklonjena je na sigurno mesto. Stan im Je prazan. Stojeći na mestu gde Je mladi student pao pokošen smrtonosnim hicem,

Reporter "Sveta" obišag je prošle nedelje Mosovo i posetio sva mesta koja su proteklih dana bila poprište krvavih obračuna albanskih terorista sa Srbima i organima reda. kao i

potonjih policijskih racija po albanskim kućama

i3.5.1996. Svet

ar U AK ~ jaaa

* gledam na šesti sprat odakle je Jovanović

pucao. Stvarno, prolazi mi kroz glavu, kao da je gađao iz snajpera...

Tačno u devet uveče sa prijateljem Albancem sedim u ćevapdžinici. Ispred ulaza čuje se graja. IzZlazmo. Gotovo svi prozori na okolnim soliterima bili su zamračeni. Posle pet minuta svetla se ponovo pale. Tek tada shvatam koliko Je Albanaca u Prištini. ]

UJE ia DI VIII DOTCLTNL :

Sutra ujutru pijuckam kafu u TaaaJa listajući štampu. Iako je tek treći dan od ubistva petoro Srba u terorističkim. akcijama širom Kosmeta, prištinsko "Jedinstvo", najdosadmiji list koji sam ikada čitao posle Brčinove "Borbe", na naslovnu stranu stavilo je neke efemerne vesti tipa: "Lilić naredio počasnu paljbu povodom Dana državnosti”. Albanski dnevnik "Bujku" (u prevodu znači "Poljoprivrednik") ı dalje nabija tenziju. Na naslovnoj strani Je, redovni čitaoci su izbrojali, petnaesti dan za redom slika Ibrahima Rugove. Izgleda da su u pravu oni koji tvrde da između "Bujku"-a ı "Večernjih novosti” ne postoji velika razlika. Prvi huškaju na albanskom, drugi na srpskom. \ Tog dana obilazim Štimlje i Dečane. U Štimljima ispred prodavnice "Mimoza", gde Je poginuo milicioner Milenko Bučić, nema ni cveća, ni sveća. Njegove kolege iz obližnje policijske stanice, prilično pripiti, ljubazno me nude kafom. "Lako je sedeti na Terazijama dok mi ovde krvarimo" dobacuje neko. Unisono demantuje optužbe sa albanske strane da već danima prebijaju sve što "dohvate". U kući Ahmeta Aljiua, jednog od prebijenih, međutim, stvari su razbacane na sve strane. Prethodne noći Jedan policijski odred upao je tražeći oružje. Nije im bilo dovoljnć, tvrde ukućani. što su sve prevrnuli, već je Jedan od "plavaca" : dohvatio kramp i prekopao deo poda, | pošto mu je "nešto bilo sumnjivo”. Aljiua ž

aeskarc ye pda idaliyy