Svet

mlada za tako nešto. Imala sam samo 17 godina!"

Do petka se nisu videli, ali je Zvonko svakih petnaestak minuta proveravao da li Je kod kuće. šta radi ı krivio je zbog onog što je učinila.

"U petak ujutru čuli smo se telefonom i on Je bio sasvim normalan, sasvim O.K. je govorio. Rekao je dobro, šta si uradila uradila si, i složio se, činilo mi se. Tada sam otišla kod njega. On je bio mršav, lice mu jc cronulo, užastio je izgledao. Danima je pio i ništa nije okusio od hrane. Gledao me je i ćutao. Na moje ubeđivanje smo porazgovarali o svemir i dogovorili se da u ponedeljak odemo na more u Bar gde mi je rekao da ima kuću. Pričala sam mu da ćemo se tamo veriti, a kad dođe vreme i vcnčati, pa samim fim i dobiti decu. I u petak i u subotu je bio normalan, jedino je malo više konzumirao alkohol... Došla je subota naveče. Popio je 'bensedine? što sam primetila po očima i njegovom ponašanju. Mieni je rekao kako ništa nije uzeo. Međutim, posle njegove smrti čula sam od određenih ljudi da Je non-stop mešao alkohol i te lekove."

Pokojni Medenica Je poslednjih mesec dana pred smrt bio u stanu "svog klinca" ız ekipe Marka Petera u Ulici Emilije Jakšić u naselju "Galenika". Uglavnom nije izlazio gledajući da se suviše ne kreće po gradu. jer Je za njim bila raspisana centralna policijska poternica. Verovatno ga je ı to mučilo.

"Nedelja ujutro. Sećam se da smo ustali i on je htco da ode kako bi uzeo ncki novac. Ja sam svela za sto i počela da računa koliko će nam trebati za morc, Koliko za stan kada sc vratimo. Bilo jc sve u redu dok nisam odlučila da odcmi do svoje kuće ı uzmem nekc stvari. Kod kuće sam napravila haos, jer me roditelji nisu puštali, ali Kad nckog voliš, ne može ni Bog-otac da fi zabrani. Uzela sam prcostale stvari i vrattia se kod njega. Počeo jc čudno da se poliaša, pričao jc neke ncbuloze. Nikad ga nisam videla takvog, bilo mi je strašno teško, jer je preda mnom bio čovek koga ja,u stvari, nc poznajem. Tačnije, takvog ga nisam poznayala.”.

U međuvremenu zajedno odlaze u stan jedne žene u Zemunu, koju je Zvonko mnogo voleo ı bila mu Je maltene druga majka. Već je bilo šest popodne.

"Još kod te žene počeo je da diže frku. Ubila sam mu defe, ne volim ga i ostalo. Pričao je stvari bez veze s mozgom i fu mc je prvi put udario, i to nekoliko puta. Bila sam zbunjena, čas je govorio jedno, čas drugo. Raspamećena sam bila u tim trenucima! Potom je pozvao tog svog klinca Marka i ovaj je došao kolima po nas.”".

TUKAO ME JE KAO ŠTO NI U MILICIJI NE TUKU! ·

Autom su brzo stigli od Zemuna do Glenike. Videvši da nešto nije u redu, sa njima je pošla ı pomenuta žena, ali ih je ispratila samo do ulaza. Olja se prva popela do stana, dok su Zvonko ı Marko ostali još desetak minuta napolju a zatim pošli gore.

"Zvonko je odmah počeo da me bije, čim je ušao. Maltretirao me je, a onda jc izvadio i pištolj. To je bilo strašno. Tako ni u miliciji ne tuku kako jc on mene tukao. K'o da sam osoba koju najviše mrzi na svetu. Non-stop je govorio — nc voliš me, ubila si mi dete. I Marka je počeo da tuče. Umislio je da me gleda pa Je vikao: nemoj da mi gledaš ženu, ubićute zbog nje. Udarao ga je iz čista mira. I pištoljem nas je tukao, totalno je bio poludeo. Ja mu ni u jednom frenutku nisam rekla: Zvonko, prestani, boli me?, već: "Zvonko, prestani, komšije će zvati muriju, imaš poternicu”. To je trajalo nuegdc petnaestak minuta (do 21 30). Petnaest minufa ludila. Onda mc je gurnuo na krcyet gde se nalazio pištolj... .Ja sam ga uzcla u ruku i kada je krenuo ka meni kao da sem videla đavola pred soboni... Bila sam uplašcna, potrescma i zbunjena u tom frenufku i jednostavno

nisam mogla da se kontrolišem... Sećam se samo da sam ispnlila jedan hitac u njega. Ostalog sc nc sećam...”

Kad Je Zvonko Medenica pao na pod. iz fotelje u kojoj Je sve vrcine sedeo ı nije smeo da se umeša ustao Je Marko Peter i uhvauo Oliveru za ruke. Rekao Joj Je da baci pištolj. To Je ı učunla. Otišli su kod komšinice ı pozvali miliciju koja je stigla za neput minut. Uzeli su otiske, parafinske rukavice ı rekonstruisali događaj. "Dala sam izjavu o onome čega sam tad bila svesna. ! dan-danas mcni su neke stvari mutne, ali mi Je ta slika pred očima. Kad jc krenuo prema meni i kada je pao. Možda ću fo jednog dana i zaboraviti, ali njegov pogled u tom trenutku nikad neću. To je pogled kao kad je čovck na samrti i kad traži istinu. Samo što nije rekao: 'Zašto ti kad te volim'."

· AKO SI GA UBILA, BIO · _____JEĐUBRE" Policija nakon ubistva odvodi Oliveru u Urgentni centar na rendgensko snimanje, kako bi se utvrdilo da nešto nije slomljeno s obzirom da je imala puno krvnih podliva po telu. Sve je bilo u redu. "I dan-danas se čudim na kojuw-foru mi ništa nije slomio" – kaže smeškajući se pomalo gorko. Prvu noć u prostorijama beogradske policije nije mogla da spava. "Kada su mc doveli u SUP, sedela sam na onoj odvratnoj drvenoj klupi i popušila paklu cigareta za pola sata. Da me tad čovek pitao o čemu razmišljam, ne bih bila u stanju da mu kažem. Sve mi se vrtelo u glavi i ništa mi nije bilo jasno. Oka nisam mogla da sklopim. Dremala sam dvadesetak minuta od fizičkc iscrpljcnosti. Policajci su bili korektni, nisu ton povisili. Ja znam zašto. Da sam ubila poštenog čovcka, drugačije bi postupali. Ovako mi Je Jedan inspektor, nije bitno koji, čak rekao: AKo si ga ubila, bio je đubre”. Unela sam mu se u licc: "Izvinite, ali u mom prisustvu neću ružnu reč o njemu da čujem”. Verovatno sam im skinula teret pošto sam ubila kriminalca... Normalno da im je s jednc strance bilo drago."

Juiro poslc ubistva. u ponedeljak izjutra. Olhvera je predata istražuom sudiji Zoranu Tataloviću, a potom prcbačeia u Ceutralni zatvor. "Prvu noć, u samici,

haos mc Jjc uhvatio. Preplakala sam do jutra. Nisam znala šta osećam, šta da mislim, šta da radim. Padale su mi razne ideje na pamet, pa ı samoubistvo. Izdržala sam nekako i u utorak ujutru prebačena sam iz samice u grupnu sobu u ženski blok zatvora. U sobi imaš tri kreveta, WC, i pregradicu za stvari. Sa mnom su bile dye žene. Jedna za prevaru, druga za krađu – ja sam jedina odgovarala za ubistvo. U tom ženskom bloku ima 11 soba, i bilo nas je 25-26 žena. Mislim da je još jedna odgovarala za ubistvo muža. Ja sam, naravno, bila najmlađa. Zene su me gofivile? jer sam bila klinka. Prvih nedelju dana bile su malo na distanci dok me nisu upoznale...

_ _A ja sam se grozno osećala. Navikla sam

na izlaske, na druženje... Ubijalo me to što po ceo dan sedimo, jedemo, kupamo se i spavamo u istoj sobi. To ti je kao u vojsci. U pola šest ustajanje, potom nadzornik obilazi sobe. Kreveti moraju biti zategnufi, a soba čista. U sedam je doručak. Oko deset se ide u šetnju. Sctalište je grozno. Covek gleda kocku neba i šeta u krug kao životinja. Tokom dana čitala sam knjige, trenirala, samo da bih zaboravila šta mi se desilo. U sobi sam radila vežbice, trbušnjake, sklekove... Pa pošto WC nije sagrađen do plafona, pcntrala sam se gore i skakala, izvodila akrobacijc. Takođe, igrali smo karte, me ljuti se čoveče”, ali je najteže bilo uveče. Posle večere i kupanja u sedam, nisam znala šta da radim. Ležala sam obično na krevetu, gledala u jednu tačku i razmišljala. Dešavalo se da nekako baš u vreme ubistva počnem da pričam o njemu..."

IIVATNIV O 0 BEOGRADSKOG GANGA

Najteže su Joj padale posete, ı trenutak kada bi roditelji odlazili, a ona ostajala. Tešilo je ipak to što su maloletnici mali posete Jedanpud nedeljno, pa Je brata. majku ı oca često vidala. Drugovi ı drugarice su Joj redovno pisali, ı 1io Joj je činilo radost.

Za četiri ı po meseca u Centralnom zatvoru Olji Vujčić Je tri puta odlagano sudvuje zbog nedolaska svedoka (Marka Petera). Sve do I0. novembra, kida Je ujen advokat zatražio ukidanje pritvora šLo jo

SPAS ZA OBOLELE OD KIČME

Miletić Mile – hiropraktičar iz Beograda – Naselje Mirijevo preko dve decenije pomaže bolesnicima od kičme koji su vec ostali bez nade.

Kod njega uglavnom dolaze bolesnici koji su obišli sve medicinske ustanove. Lečenje Je trajalo godinama ali bez uspeha. Najčešći su mu pacijenti koji boluju od LUMBOIŠIJALGIJE, odnosno bolova u nozi. koji su po jačini bola nemerivi.

Takođe gospodin Miletić leći obolele od DISKOPATIJE, DISKUSHERNIJE, LUMBAGO,

SPONDILOTICNE MIGRENE (ko|a se manifestuje

kao glavobolja ili kao bol kroz ruku).

BROJ TERAPIJA ZAVISI OD STEPENA BOLESTI PACIJENTA.

Miletić Mile prima pacijente uz najavu na telefon 011/28-30-051,

svakog dana sem nedelje od 9-16,

Ulica Pupinova 3 (kod Mirijevske pijac

22.7.I996. Svet

e).

F2S8 o 1

sud usvojio. "Svanulo mi Je. Nisam mogla da verujem da idem kući. Ofišla sam po stvari u zatvor, na razduženje. Pozdravila sam se i sa Komandiricama i sa zafvorenicama. Bilo mi je, ipak, žao njih koji ostaju. Neke žene su plakale. Ispred kapije čekali su me keva i ćale. U tom trenutku napolje je kroz kapiju, sećam se, istrčao neki pas. Znam da sam dobacila čuvaru: ,Komandire, pobeže vam robijaš„ Bila sam presrećna. Pre toga mi je padalo na pamet da svetlost dana nikad više neću videti. Kada sam izašla iz zatvora, oko mene su bili roditelji i moja najbolja drugarica. Nerazdyvojne smo bile. Između mene i nje se desilo nešto ružno, o čemu neću da pričam za novine. Nikad neću oprostiti to što sam povredila osobu Koja to nije zaslužila, koju sam volela i verovala joj."

Zatvor Je od nje napravio mnogo zreliju osobu. I sama tvrdi da je ranije gledala količinu ljudi, a sada vrednost. Nije član, priča, nijednog podzeunog ganga, ne smatra sebe "žestokom devojkom” ı ne misli da Je kriminalac. "Meni se desilo nešto što se može dogoditi svakom. Dosta ljudi u gradu želi ime i slavu bilo da su to neke budale, bilo da su to klinci 'sezonci' ili vrhunski kriminalci. Ali, takvi ljudi ne žive dugo. Meni slava, ime, a naročito kriminal uopšte ne trebaju. Da sam muško, pa "ajde, i da krenem tim putem. Ali ja sam žensko i nisam za to. Zelim samo da onima Koji misle da sam luda, pokažem da sam normalna. U nekim momentima osećam grižu_ savesti, ali šta imam ja od tog kajanja. Šta je bilo, bilo je — život teče dalje. Mislim da ova moja ispovest nikog nećc povrediti. Ja o Zyvonku nemam ništa ružno da kažem. Njega sam volela i uvek ću ga voleti. On je za” mnoge mrfav, ali sa jedne strane, on je za menc Živ. Jednostavno, za Olju Vujčić on nikad neće biti mrtav. Jednom se iskreno voli u životu. Ja sam yolcla Zvonka Mledenicu."

Dvadesct prvog juna Olivera Vujičić osudena je na šest meseci do iri godine boravka u vaspitno-popravnoj uslanovi zbog ubistva na mah u samoodbrani. Biće na slobodi do pravosuažnosti presude.