Svet
hpović. vlasnik "Finiuvesta" ı pilane u Cabru. Za njega u Glamoču pričaju da je u sprezi s lokalnun vlastima.
"Ruka ruku mije", ko„mentariše dobro upućeri novopridošli Glamočanin. Inače. kažu, sadašnji poverenik Vlade HR BH voli da se hvali kako je on "nosio puš-
ku?
"Pa, vi nikada niste rniosili pušku". prigOvVOrTIO je · povereniku Jedan od stanovnika Glamoča. "Nisam puš-
ku, ali jesam pištolj". duho-·
vito je odgovorio poverenik na takvu primedbu. Poverenikoyv ortak Filipović takođe una problema s radnom snagom Jer su ljudi u pilaniı sla_ bo plaćeni. Kapacitet pilane _ Je 2.5 hiljade radnika. a u njoj danas radi jedva stotinjak slabo plaćenih ljudi. "Deder, napišite u noyvinama" EO je vojnik koji jede sendvič ispred zgrade lokalne komande HVO-a,. "nek? nam u Zagrebu kažu za koju smo se državu borili pa da znamo na čemu smo. Mluslimani su, vidife, na onom brdu nedavno postavili svoj repetitor, ne možemo pratiti ništa osim TV BiH, pa onda čujem kako je Hrvatska 'olahko primila gol”, a onda zijanila utakmicu”. Napiši to". nastavio Je vojnik. "kako vojna policija u ovoj Yukojebini ima plaću 1.300 kuna. Deder,stavi na papir i to da jedem Lijanovićevu salamu stariju od 'Oluje'.
kad.od nje napravim sendvič najprije pogledam Tuđmanovu sliku, a on samo
+
#550
OU JU
Svaki puf, jadan nc bio,
malo nakrivi usta u nasmi-
GRAHOVO.
Na severozapadu, stotinjak kilometara dalje je Bosansko Grahovo. Grad je u vojnim operacijama doslovno srušen do temelja. U njemu. osim nekoliko policajaca Herceg-Bosne, koji dolaze ız Livna, zatim desetak sezonskili radnika u pilani, Ante Sarića, radnika na grahovskoj benzinskoj pumpi, koji Je, doduše, rođen u Grahovu ali se pre rata- preselio u Knin. potom ojuika IFOR-a, koji dolaze tenkovima. ı baba Kate, Jedine stalne stanovnice Bosanskog Grahova – nema nikoga.
Mir ovog grada, po čijim
ulicama lutaju podivljali psi, ČIJI su vlasnici pobegli narušio Je zalutali Ilija Kapular iz Zepča. On, zamislite, u Grahovu traži posao.
Današnji privremeni stanovnici Grahovo zovu "Kabriolet grad". Baba Kata Sarić., devojačkog pfezunema Culina. rođena Je u Obljaju. Ni baba Kata se ne bi vratila u Grahovo, ali joj Je pre dve godine umro muž s kojim jc živela u Belilšću. a budući da nema dece. odlučila Je da se vrati: Ne može da se vrati
u Obljaj jer joj je kuća sru--
šena, a hercegbosanske vlasti koje su obećale da će je popraviti to još nisu učimilc.
"Zivim od onoga što mi netko dade, jer mirovinu iz Zagreba i ne šalju, a trebali su”, kaže baba Kata. Na pitanje boji li se da Živi u praznom gradu odgovara: "Kako se nc bih bojala, ali eto, tu Je naša policija, a drago mi jc kad vidim IFOR - onda se nimalo nc bojim."
Baba Kata se žali što Je
ne posećuju članovi humanitarnih organizacija ı SVeŠIenik. a boji se ı za našu dozvolu. Policija, naime, 1OVInarmma bez dozvole ne dopušta da šetaju po Grahovu.
Zanimljivo je, međutim, što će se u septembru ove godine u Grahovu održati ıZ-
bori. Na dva biračka mesta,
treba izabrati 15 odbornika
za Veće grada. No, baba Ka-
tu, jedinu stanovnicu Gralho-
va. nismo pitali za koga će da glasa.
Ante Sarić. radnik na benzinskoj pumpi inostarskop, "lnerpopetrola”", 1Spričao nam je da opštim Gra-
hovo pripada ı selo Uništa blizu Kijeva, a ko želi da poseti Uništa ne može da dođe iz Grahova nego zaobilazno, preko Knina ı Kıjeyva ih preko Livna ı Sinja. U to selo se, navodno, već vratilo petšest starijih osoba kojima je
prošle nedelje stigla humani-
tarna pomoć.”
PRAVOSLAVNA CRKVA SV. SAVE U DRVARU: Jedna od O retkih na ovom pOdruči! koju lu USNU "oslobodioci" nisu oštetili ili srušili
OM.
Iz Grahova smo se uputili u Drvar. S obzirom na žestinu ranili operacija IZenađujuće je koliko Je Drvar
sačuvan — oštećeimi su samo retki objekti na koje su pali topovski projektil. U nedeljno poslepodne na ulice su izašli novi stanovnici Drvara kojih Je, barem tako tvrde u gradu, oko pet biljada. Međutim, taj broj varira iz dana u dan Jer Jedni dolaze a drugi, kojima se ne
sviđa, odlaze. Osmay brojmih vojnika. pripadnika gardijske brigade HVO-a "Ante Bruno Bušić", u Drvaru je najviše izbeglica ız srednje
"Bosne.
Svi odreda tvrde da su u Drvaru privremeno. dok ne dobiju priliku da pođu dalje. Po brojnosti prednjače poro-
dice iz Vareša, Kaknja, Tra-. vnika, Teslića, Visokog, Fojmice, Zavidovića, Busovače, Bugojna, Kreševa... Ima ih iz, ni manje ni više, nego 36 opština.
Od 'Karıtasa" je u Drvaru do sada pomoć dobilo 1.600 porodica. Tako je za-
pisano u beležnici župnika
Kazimira Višatickog, rođenog brata glamočkog župnika Adolfa. Kazimir Višaticki bogosluženje održava u nekadašnjoj košarkaškoj dvyorani, koja Je samo tridesetak metara udaljena od pravoslavne crkve sv. Save, koja je, za divno čudo. za razliku od ostalih pravoslavnih bogomolja na ovim prostorima — ostala gotovo netaknuta. U Drvaru se priča da drvarski Srbi. u želji za povratkomi, stalno vrše pritisak na IFOR. Oni bi. navodno, priz-
nali lokalnu hrvatsku vlast a -
da im se za uzvrat garantuje imovina i lična bezbednost.
Hrvatskoj teritoriji, uz grad Drvar, pripada i Titova pećina, koju novi stanovnici Drvara posećuju ili "iz fore" ili radi velike nužde.
Napustivši Drvar, pošli smo prema planinskom mestu Oštrelj. To mesto, na sredini puta između Drvara ı Bosanskog Petrovca, takode je na hrvatskoj teritoriji. Što zbog vojnih akcija, što zbog divljanja hrvatskih "oslobodilaca” Oštrelj Je gotovo potpuno uništen. Od predraknih stanovnika u Oštrelju je Ostao samo jedan magarac, koji je, u uobičajenoj šetnji mestom, malo zastao ispred uništene oštreljske pošte, a potom se oglasio tako jako da je "odzvanjalo" po okolnim brdima. +