Svet
kolega i prijatelj, cenjen i poštovan saradnik. Pre tri meseca postavljen je za direktora proizvodnje Fabrike šinskih vozila u 'Goši',
ali, eto... Kažem vam, nestala jc jedna čestita porodica...
Steta, zaista Je prava šteta, jer tako divni ljudi, na žalost, Kao po nekom pravilu tako završavaju – tragično, pre vremena. Očekujem zvaničan izveštaj istražnog sudije, jer ne možemo da shvatimo kako se dogodila nesreća" — rekao Je na kraju gospodin Milovanović. Ništa manje potresena tragedijom ı sahranom svoje koleginice Svetlane TripkovIĆ, njenog suprugai njene dve devojčice, bila je ı Vera Đorđević — Barbu, glavna medicinska sestra Patronažne službe Doma zdravlja u Smederevskoj Palanci, koja je smogla snage da kaže za "Svet": "Teško je pričati o sahrani, bilo je strašno. ja sam bila Svetlani njena glavna sestra, imala sam tu čast da sam je ja edukovala, uvodila u posao kada je došla kod nas da radi. Svoj posao Je obavljala savesno i pošteno; bila je divan čovek, divan drug, divna koleginica... Na sahrani je bilo najteže. Gledajući njene roditelje, braću... steglo se srce. Soba u Zminjaku ispunjena sa četiri kovčega, nikada mi se neće izbrisati iz sećanja". kaže vidno potrešena Vera Đorđević — Barbu, ı nastavlja: "Selo, lepo, mačvansko; kolone ljudi i ispred svojih kapija, nemi, povorka putem kojim se Kreće... ne znam šta da vam kažem, teško mi je bilo. Bila je društvena, imala je dosta prijatelja u. Palanci i pored toga što nije bila Palančanka. Volela je svoje rodifelje, išla } je veoma često kod njih i u Zminjak, kod majke sv og supruga,sa kojim j Je lepo živela. Bili su srećni, puni života" — rekla je na kraju gospođa Đorđević-Barbu, ı dodala: "Pišite
o našoj koleginici lepo!".
Pitomu Sumadiju i ravnu Mačvu pritisla tuga. U Brezovcu kod Aranđelovca, u kućr roditelja pokojne Syetlane, žalost velika. Majka Milanka samo plače, a otac Radovan Strainović (67) kae: "Ove godine se na moju kuću sručila teška nesreća. Pčetkom februara mi je umro otac, desetak dana kasnije i majka, a sad moe zadesila ova ftragedija...'
U kući ŽZivoslavljeve majke Vidosave Tripković (60), u Zminjaku kod Šapca, tuga iočaj. Pre osam godina je sahranila muža Živadina, a sada ı sina Mićka, snahu Cecu ı najmilije unuke Sla· vicu ı Maricu. "Tužan je moj Život. Nema više mojih najmilijih, moje sreće. Kako ću da živim bez mojih zlatnih unučica, srce mi se kida", ponavlja "stalno baka Vidosava i ne prestaje da plače. Njena jetrva Ljubinka Tripković (Živoslayljeva strina) mi kaže da je u sobi poređala slike sina, snaje ı obe unuke i leži u krevetu sa
njima. +
it-bul terijer, veoma opasna vrsta borbenog. psa koji je po "predanju" nastao za vreme II svetskog rata ukrštanjem najgorih osobina
__ "DOŠAO JE IZNENADA, IZ MRAKA": 5 Marković kome je Bordašov pit-bul rastrgao proteze na nogama SHVATIO – NEMA Z
i odgrizao prst na ruci
više vrsta opasnih pasa. U prvi mah, ne možete prepoznat agresivnu naraV OVOZ psa. Tek kada se malo bolje zagledate, shvatićete da njegoya ogromna glava nije nimalo srazmerna sa telom, a tek njegovi zubi i vrat potpuno odaju pravi smisao njezovog postojanja. Dakako, reč je o isključivo borbenom psu, kome, svakako, nije verovati. Jedan takav pit-bul postao Je prava noćna mora Žiteljima Budisaye, malog prigradskog naselja pokraj Novog Sada. Naime, jedne tople avgustovske noći, oko 23 časa, Desimir „Marković (43), penzionisani invalid, došao je ispred ulaza u svoje dvorište u Ulici Cara Dušana 37. U tom trenutku, dok je otvarao kapiju sa svojom ćerkom Oljom (14), iz komšijskog dvorišta, gde Živi porodica Borbašovih, izleteo je
razjareni "kućni ljubimac” pit-bul terijer:
- "Sa suprugom Bebom i njenom fefkom autom smo stigli kući negde oko 23 ča-
. Otvorio sam kapiju i automobil parkirao u dvorište. Olja je istrčala i pomogla mi da zatvorim kapiju", uzbuđeno priča Desimir. "Iznenada iz mraka se na nas okomio komšijski pit-bul terijer. Uplašio sam
se da će mi napasti dete koje je vrištalo od straha. Četiri puta pas je skakao ma mene pokušavajući da me uhvati za vrat. Ko zna kako bih preživeo da mi u po-
moć mije pritekla žena. Udarila je psa Žželjeznom šipkom i vikala 'Bež" Desimire rastrgnut' će te! Naposletku kada se pas povukao ja sam tek onda shvatio da mi je rastrgao obe proteze i odgrizao prst desne ruke". ai
Invalid Desimir
Slušajući uzbuđenog Desimira neverovatno je kako je uopšte preživeo ovaj na-
pad. U priču se uključuje komšija Srbo Vidaković koji Živi odmah do nesrećnog Desimira. "Mali je sve vreme učio psa kako da napada" — počinje priču Srbo, misleći, pri tom, na Roberta Borbaša (23) vlasnika psa. "Te noći pre nego što je pas napao Desimira, iz njihovog dvorišta de čula Komanda 'Drž' ga!' inače, Robert je stalno gurao drvo u usta svom psu uzvikujući pri tom komandu 'vrat'". Zanimljivo Je napomenuti da porodice Borbašovih i Makvićevih već nekoliko godina ne razgovaraju. Uzrok njihovoj svađi je kuća ı zemlja gde žive Makvići. Tu
Je pre Živeo stariji bračni par”
koje su izdržavali Borbaševi. Međutim, nisu vodili dovoljno računa o njima, pa je izdržavanje dodeljeno Makvićima. Oni su tu porodicu bhramili ı sahranili te tim činom stekli pravo na otkup kuće ı zemljišta. Od tog trenutka dve porodice su u neprestanoj zavadi.
Desimir nastavlja priču: "Njihov sin Robert je od pre poznat zakonu zbog više razbojništava i krađa. U više navrata su mi pretili da će mi zapaliti kuću, jer ja njih navodno špijuniram". U trenutku dok nam se Desimir Jadao, iz Borba-
ševog dvorišta se zaorio du--
boki muški glas. "Šta lažeš kad nemaš pojma o životu, šta lažeš, mater ti bosans-
Ca OM7 «i
2.9.1996. Svet |
"SAKRIO SAM SE U TRAKTORSKU KABINU I ONDA ADNJEG STAKLA: Ištvan Milovanović
pOXOZUj rane oj 1 mu 1 je bit Ol naneo
ku?" — muk i tišina. Oe sleže ramenima kao da nam želi reći da smo upravo sada videli o čemu nam je gOvOTIO. Na kraju naš domaćin nam kaže da će tužiti vlasnika psa, kao ı da će pokušati da proda kuću ne bi li izbegao stalno maltretiranje Borbašovih. e
Pozdravivši se sa Desimirom, kucamo kod optuženih komšija. Otvara nam Eržebet Borbaš, Robertova majka. Govori nam da Robert nije kod kuće, te da je pas sasvim „slučajno napao
komšiju. Žena nije želela da nam se mnogo poverava pa smo se uputili do Ištvana Milovanovića (40) koga je nekoliko dana ranije (7. avgusta) na ulici ujeo Isti pitbul. PAS-UBICA—” TELA | iz ___ZASEDE.
Tog dana Ištvan je O kod Borbaševih, al: domaćin nije bio kod kuće. Dok je na ulici razgovarao sa njegovom suprugom, iznenada je istrčao krvoločni pas ı najpre pošao prema Dejanu, Desimirovom sinu. Dečak je purnuo bicikl na psa ı pobegao. "Skrenuo je pokušavši da me zgrabi za vrat, ja sam se branio tako što sam hteo da
ga odgurnem rukom. Z.era-
bio me o za Ona i počeo da vuče i trza. Osetio sam kako mi kosti pucaju. Uhvatio sam ga za donji deo vilice, pokušavši da izvučem ruku. Kada sam ga izudarao nogom, pustio me je. Otrčao sam u traktor, ali nisam mogao da zatvorim vrata jer je razjareni pas pokušavao da
uđe u kabinu. Uspravio
sam sc i gurao ga, ali me je ugrizao i po telu. Nekako sam zatvorio vrata i mislio sam da je opasnost prošla kada sam shvatio da ma traktoru nemam zadnjeg stakla. Kada sam se okrenuo, video sam psa kako smera baš tu da uskoči u kabinu. Istog trenutka sam izleteo iz traktora i uleteo u kuća. Kada sam zatvorio vrata, za sobom, osetio sam strašan udarac i njega kako se zubima obesio za kvaku pokušavajući da uđe. Posle toga morao sam da odem u bolnicu, a potom u
- SUP da sve prijavim. Cuo
sam da su milicionari tražili Roberta, ali ga nisu našHt Opgorčemi su žitelji Budisave, a pogotovo povređeni Ištvan ı Desimir. Koliko saznajemo, nisu oni Jedine žrtve opakog pit-bula: lista ljudi
koji su pobegli pred njego-
vim maniačkim napadom mnogo je duža. Posle svih ovih učestalih napada na nedužne ljude milicioneri su ipak ustrelili opakog psa. Medutim, porodica Borbaševih nije htela da im otvori kapiju, pa su ga ustrelili sačekavši ga u zasedi pored ograde. Tako je, ipak, likyidiran potencijalni ubica. +
uda Wogekpanad.ajadunakak ale iyhyats