Svet

14. 10. 1996. Svet WEENLY WORLD>

Čude u Vajomingu: Leš Ešli Vistal koja |e izvršila sumoubisfvo 1914. - ostao nerespcadnuži

Spasavajući – amoubicu, poli ~ "o ri : j|

v

n RL

Amerikanci su. a ko bi drugi, oduvek bili skloni da kroz statističke brojke izražavaju fenomene iz raznih oblasti ljudskog života. Cak ı one najintinije i najsuptilnije, što po mnogla spadaju u sferu umetnosti. na američkom tlu su češće prikazane procentima ı nerazumljivim gra{ikonima. Svoje neiživljene emocije, nezadovoljenu iskonsku potrebu za toplinom doma ı iskrenim međuljudskim odnosima zato najčešće nalazimo u produkcijama američke kinematografije. Tako kondenzovane. patetične i neretko prenaglašene filmske emocije konzumiraju se mnogo brže ı bezbolnije. Uostalom dinamika življenja, imperativ mladolikosti, lepote i materijalnog bogatstva kao ı šarolikost rasa, kultura a iznad svega jezika nameću potrebu za brojkama i slikama kao najboljem sredstvu sporazumevanja.

Ipak, da ne bismo bili odviše isključivi. iz ove naše evropske perspektive, moramo priznati da cifre ponekad i kaZuju više od reči.

Poslednjih nekoliko istraživanja sprovedenih na američkom tlu dali su sledeće rezultate. Brojevi su tu, vi ili samo protumačite! O) Ž

KAKO NAJLAKSE STEĆI BOGATSTVO? – Sedam od deset ispitanih Amerikanaca smatra da je najbolji način za to: udaja ıli ženidba za bogatog izabranika-cu. Od 2.000 anketiranih žena ı muškaraca širom Amerike 1.359 ili 60% Je bez ustezanja stavilo ovaj način na prvo mesto.

Skromnih 30% ispitanika se izjasnilo za staromodan metod — zaradivanje novca samo sopstvenim radom.

Ostatak anketiranih dopunilo je listu sledećim sugestijama: kockanje, krađa, nasledivanje novca ili dobra procena i kupovina deonica uspešnjh kompanija.

KAKO SE RAZRAČĆUNATI SA PROVALNICIMA? - Sudeći barem po rezultatima ovog istraživanja, američki zakon će pretrpeti izvesne promene. Prosečan Amerikanac želi da, kada je sigurnost njeeovog doma u pitanju, pravdu uzme u svoje ruke. Tako čak 9 od 10 punoletnih Ameri-

Ta. Ž-sprašnice!

sto se suočavaju: sa duboko

Većina Amerikancica vodi ljubav u 22,54 h, smatra dua je najlakše obogatiti se udajom ili ženidbom, a oni koji se češće smeju žive 31% duže od ostalih!

VAJOMING, SAD - Misterije

čitavih 82 podine bez ijednog znaka raspadarija.

baba-tetke.

kanaca veruje da ima apsolutno pravo da puca i ubije provalnika bez ikakvog straha od naknadnih zakonskih gonJenja ı kazni.

Kao dopuna tome kako i koliko Amerikanci razmišljaju o pravdi ı važećem zakonu koji je obezbeđuje, stiže ı od zvanične strane. Grupa konzervativnih zakonodavaca iz Kalifornije predlaže da za svaki počinjen zločin. bez obzira na vrstu ı težinu. jedina kazna bude smrtna. O

U KOJE DOBA DANA AMERIKANCI NAJČEŠĆE VODE LJUBAV? — Ljudska seksualnost jc, bez dileme. najčešće ı najpodrobnije ispitivana oblast. Rasprave o tome da |i je seks primarni instinkt, samo fiziološka potreba ili je isključivo psihološka kategorija i dalje ne jenjavaju. Ovo istraživanje je bilo ipak manje ambiciozno i zadatak mu je bio da utvrdi kada američki parovi najčešće razmenjuju nežnosti.

Anketom su obuhvaćene sve američke države i intervjuisano je više od 5.000 parova svih uzrasta (jasno, seksualno aktivnih). Sociolozi su došli do podatka da se 93% seksualnih činova odigravaju u rasponu od 18-24 h. Kao posebno stimulativno vreme za vođenje ljubavi pokazalo se da je tačno u 22.54 h. Devedeset odsto Amerikanaca se voli baš u taj sitni sat. Ono što je mnogo zanimljivije od konkretnog podatka. njegovo objašnjenje, istraživači su prepustili nama.

Komipjuterskom obradom došlo se takođe ı do podatka da mlađi parovi vode češće ljubav od starijih. U proseku Jedan 23-godišnjak voli svoju dragu 14,8 puta mesečno, dok za jednog 47-godišnjaka mesečni prosek iznosi 5,9 puta.

Tretiranjem ove, za mnoge još uvek škakljive teme, nije se došlo ni do kakve nove istine. Brojkama je samo izraženo ono Što Je većina ı sama pretpostavljala. Jedino ostaje nada da će Još biti onih sramežljivih koji neće pristati da ini neko zaviruje u intimni Svet niti će im u trenucima najvcće strasli

pogled odlutati do kazaljki časovnika.

korišćene neke druge metode zasmejavanja.

ljudskog organizma su bezbrojne i često toliko fantastične da prevazilaze moć ljudskoe razuma da pruži ikakvo racionalno objašnjenje. '"Trenumo, stručnjaci u američkoj državi Vajominp

pokušavaju da odgonetnu kako je leš mlade žene "preživeo"

Koža Ešli Vistal je nepromenjene boje, baš onakva kakva Je bila samo nekoliko trenutaka pre no što će unesrećena devojka izvršiti samoubistvo. Beživotno telo će više od osam decenija, sve do jula ove godine, nastaviti da "Živi" zaključano u gostinskoj sobi porodične kuće.

Te daleke 1914. godine, ostavljena od strane SVOE verenika, Ešli Vistal (tada 24-godišnjakinja) jednim će bicem kroz srce oduzeti sebi život. Ovim činom Ešli Je predupredila javnu sramotu i nepodnošljiv bol zbog raskinutihi zaruka. Oslobodivši se sopstvenih ovozemaljskih muka, ostaviće u amanet roditeljima da se, pored lične tragedije, suoče ı sa reakcijom ondašnje konzervativne sredine. -

Raskid veridbe i čin samoubistva su za američko društvo sa početka ovog veka značili potpunu društvenu i finansijsku degradaciju porodice. Zarad spasenja porodičnog obraza, Ešlin otac će se zato odlučiti za krajnje neobičan čin. Pištolj je uklonjen iz devojčine ruke, soba zaključana, a prijatelji ı poznanici obavešteni da je Ešli napustila grad. Naredne tri generacije Vistalovi nastavljaju da žive u istoj

= kući čuvajući majstrašniju tajnu pod svojim krovom. = Promena socijalne klime i narastao pritisak mračne atmosfere u domu Vistalovih _ napnaće, konačno, Ešlinog praunuka Rodžera Vistala (25) da prijavi smrt svoje

"Uz sve razumevanje razloga koji su nagnali moju baba-tetku na

samoubistvo a potom i njenog oca da nastavi život sa fakvim

_ duševnim teretom, ja ipak nisam mogao da živim i dalje znajući da

moja rođaka nije sahrranjena.", kaže Rodžer.

Nijedan živi član porodice Vistal ne može da objasni kako se mrtvotelo održalo u stanju koje se kosi sa svim zakonima biohemije.

Ništa manje nisu zbunjeni ni univerzitetski stručnjaci koji. za sada,

bezuspešno pokušavaju naučnim metodama da pruže objašnjenje. Dr

Frank Sombreta biohemičar čija je uža specijalnost odumiranje

aumanilh ćelija kaže: "Rigor morfis – ukočcenost celokupne

muskulature – nastupa u rasponu od 10 minuta do 2 sata nakon

smrti. U sledećih 24 sata kiselina i bakterije počinju proces razgradnje tkiva.”

"S obzirom da telo Ešli Vistal nije zasigurno balsamovano

niti zaštićeno od propadanja ni na koji način, neverovatno

Je da se nijedan od tipičnih znakova smrfi u biohemijskom smislu nije pojavio kod fizički mrtvc osobe". obeshrabreno izjavljuje dr Sombreta.

ZALI KAD PADNE MRAK: Većina Amerikanaca radi "one stvari" u 22,54 sati

DA LI SMEH UTIČE NA DUŽINU ŽIVOTA? __ Grupa američkih psihologa je smehu, kao ozbiljnom feno- | menu, posvetila čitavih 15 godina u toku kojih je praćen |. život 461 ispitanika. Utvrdila je da su omi koji su se nasme- |. Jali više od 50 puta dnevno živeli 31% duže od onih koji su bili manje smešljive prirode. e

Ipak psiholozi nisu bili sasvim odredeni šta se sve pod smejanjem podrazumeva. Samo osmeh, pakostan ili blagonaklon, grleno smejanje što izaziva potoke suza, zlobno”

· podsmevanje, konvencionalno i izveštačeno osmehivanje...

Osim toga, ostali smo uskraćeni za podrobnije objašnjenje samih metoda ı tehnika korišćenih pri istraživanju. Ne znamo, tako, da li su ispitanici živeli u svojim prirodnim | okruženjima., ili su boravili u istraživačkoj ustanovi gde su bili izlagani golicanjima, prikazivane im komedije ili su

y

Mk aadyaacied aca a aA BB ww