Svet
ao u kakVO avan-– turIstičkom filmu: devedesetogoxliš-
dve žene, nja Verona Petreš, amputirane noge ı narušenog zdravlja, ı pedesetogodišnja Terezija Takač, napravile su plan bega ız subotičkog Geronto-
loškog centra. Trebalo je nadmudriti obezbeđenje i ne malo osoblje i umaći sa šestog sprata, koji je, po Vero-
minim „rečima, svojevrsna tamnica u Gerontološkom centru.
Odlučile su da plan sprovedu u delo u ponedeljak, 10. juna, baš u 14.30 sati. Po Veroninoj proceni, tada je najmanja gužva na hodnicima, a ı vreme kada se smenjuju prva i druga smena.
Zbog čega je potrebno bežati iz uslanove gde je boravak isključivo sivar ızbo ra?
"Kada sam se u oktobru 1994. godine operisala, činilo mi se da je najbolje da odem u Gerontološki centar, gde se brinu o starim ljudima". priča Verona Petreš, penzionerka.. Nemam dece, nifi bližih rođaka. Jedno vreme se o meni brinula Stojka Latinović, nazoviprijateljica, koja mi Je naplaćivala sve, od kupanja do kuvanja kafe i polako mi muzla' ušteđevinu. Nisam imala para za nešto bolje pa sam se odlučila za Gerontološki centar. Moja penzija i malo ušteđevine koja je preostala trebalo je da podmire sve troškove. Kako sam 15 godina pre Drugog svetskog rata radila kao služavka kod Lili Grim, Jevrejke, nekad Subotičanke, a danas žiteljke Tel Aviva, ona mi je iz Izracla poslala novac da platim prvih pola godine boravka u Centru. Dakle, nakon operacije, kada mi je zbog visokog šećera ampufirana noga, smestila sam se u pomcenufu ustanovu. U početku je bilo sve u redu.
Sestre su bile ljubaznc, zdravlje mi je redovno kontrolisano, i nisam „zaista
mogla da nađem nikakvu grešku u njihovom radu. Iz zahvalnosti zaveštala sam kuću ovoj ustanovi verujući da činim ispravmu stvar."
A onda se sve promcnilo, tvrdi gospoda Petreš. Smesuli su je na šesti sprat zgrade
gdc su nepokrcum luuari
Gerontološkog centra.
La ZU u ŠTRAJK COL
"Ja uz pomoć štaka mogu da hodam i nisam želela da budem među nepokretnima. Kada sam htela da se prošetam, nisu mi dozyvoljavali. Dane i dane sam provodila u krevetu. Bilo je to užasno vreme za mene. Plakala sam i molila Boga za pomoć. Iz protesta što me ne puštaju van sobe,stupila sam u štrajk glađu. Rezulfati mog devctodnevnog štrajka bio je samo podsmešljiv izraz lica nekoliko, nazovinegovafteljica."
Terezija Takač, nekadašnja komšinica Petrešove, Jednog vikenda dolazi u posetu bivšoj susetki.
"Bio je to 28. ili 27. maj, nc mogu tačno da sc setim. Veronu nisam vidcla skoro dve godine još od kada je operisala nogu. Svratila sam skoro slučajno, bez naJave, ı zaprepastila sam se kada sam videla u kakvom je stanju", povori Takačeva. "Noga ju je bolela, rana nije čišćena, na leđima je imala alcrgiju zbog ncadekvatnog kupanja i krvarila Jc. Preklinjala je da je vodim kući."
Takačeva je tražila prijem kod direktora Gerontološkog centra Ilije Burzana i odmah zatražila da odvede Petreševu. Direktor se, tvrdi Takačeva, veoma ljutio, bio
sobu!
Onda sam
Ju ueljubazan ı uije dozvolio da Petreševa izađe. Po rečima Takačeve, u razgovoru sa socijalnim radnikom Cenira Draganom Milošević bilo je tvrdnji da je Petreševa
Veronci Petreš (90): Amputirali su mi nosu i drzali mezeafvoremu sugestibilna. Nlišljenja «manu da je i poslovna i testatorska sposobnost očuvana”. Uverenje Je potpisao ugledni dr Ištvan Sič, neuropsihijatar u subotičkoj bolnici.
"TO JE OVO a || - KAUBOJŠTINA". KAŽE DIREKTOR BURZAN: |S Verone Petreš, vredna 12.000 DEM koja će dl:
bifi zaveštana Terezi
luda i da se sa njom ne može. Dve žene kuju plan bega iz Centra i pošto ga sprovode u delo odmah odlaze do neuropsihijatra.
"Hteli smo da imamo papir o Veroninoj uračunljivosti", objašnjava Takačeva. U uverenju broj 29/96. od 13. juna 1996. godine piše da je "Petreš Verona i pored poodmakle dobi mentalno očuvana, svesna, ispravno orijemfisana, kohcrcntnog izlaganja, nc pokazuje duševne izmcnjcnosti. Samokritična je i nije
Petreševa je posle bega iz Gerontološkog angažovala subotičkog advokata Belu Ivkovića da sudskim putem poništi ugovor izmedu nje i pomenute ustanove. kao ı da povrati novac koji su joj za vreme boravka na šestom spratu oduzeli. Radi se o 700 nemačkih maraka ı 620 američkih dolara.
MIT: IT POSLE SVEGA al a
Šta na, sve ovo kažu. u
Gerontološkoni centru?
14. 10.1996. Svet
(out O i njena prijateljica NOVA ROTO
”IFvrdim da sui to netstine i štitim stručni rad mcdicinskih sestara i negovateljica, Kao i ostalih zaposlenih u ovoj ustanovi, koji svoj posao obavljaju na
briljantan način, sa svim eventualnim greškama", kategorično kaže Ilija Burzan, direktor Gerontološkog centra ı nastavlja: " Nemamo ništa protiv da se ugovor raskine, ali na legalan način. Njena kuća nam ne treba kao ni novac koji smo joj zapisnički oduzeli jer ga je bacala po sobi, stavljala u dušek pa čak i u posudu sa izmetom. Novac se nalazi u sefu i vratićemo joj, ali lično. Takačeva joj nije nikakva rođakinja niti zakonska starateljka, pa njoj novac nc možemo dati"
izmurzan tvrdi da jc do promene u ponašanju Petrešove došlo kada je njena nekadašnja negovateljica Stojka Latinović prestala da je obilazi.
"Nije mogla racionalno da rasuđuje, nije odgovarala na pitanja. U takvoj fazi narušenog zdravlja, što je zaključio i ordinirajući lekar, dolazi Terezija, dušebrižnik i čovekoljubac'. Terezija Takač je ta koja želi kuću Verone Petreš i zato pokreće čitavu akciju da dođe do starice, što je bezobrazluk i kaubojština”. ljutito govori direktor Burzan. pitajući se koja je to potreba Tereze za medijima kada je starica kod nje ı kada je golovo sigurno da će njoj zaveštati kuću i raskinuti ugovor sa Gerontološkim.
Po mišljenju direktora Burzana, njegova kuća je sve obaveze iz ugovora iZvršila, što će naravno ı sud potvrditi.
"I mi ćemo potražiti pravdu na sudu i nećemo dozvoliti da se ova ustanova pljuje i blati. Najžalosnije od svega je da će Verona Petreš, ipak, na kraju završiti u Gerontološkom. Znate zbog čega? Kada je svi dušebrižnici i čovekoljupci izmuzu do poslednje pare, neće imati kud. Mi
ćemo je, naravno, primiti Jer smo pre svega humanitarna ustanova, a Veroma Petreš će se svega ovoga stidefi", zaključuje Burzan. +