Svet

Svet 11.11.1996.

- amo roditelji koji izgube dete u stanju su da shvate i osete svu težinu stare Jevrejske kletve "Dabogda im'o pa nem'o". Na najsuroviji način ta kletva Je, možda nikad izgovorena, pogodila

bračni par Jelenu ı Josipa.

Majlata, u aprilu ove godine kada su ostali bez svoje starije kćerke Julijane. Ubio ju je Miloš Pešić u Iloku, u stanu doktora Nenada Zurovca,

· sa dva metka ispaljena ız neposredne blizine dok je mirno sedela u fotelji. Zločin je otkriven istoga dana, jer se ubica prijavio bačkopalanačkom SUP-u.

U mrmoj uličici, čija se Jedna strana dvorištima naslanja na pitomi rukavac Dunava, odrasla je Julijana sa mlađom sestrom Danielom, mažena ı voljena. Njeni roditelji Još uvek, iako je prošio šest meseci od Julijanine smrti. ne mogu da se pomire

sa činjenicom da je nema.

Dok pričaju o svojoj meziUCL, retko koriste perfekat, kao da je devojka samo irenutno odsutna ı svakoga časa očekuju da se vrati. "Ona je dobro defe, pravi filantrop. Voli da pomaže ljudima. Od pedeset ikona koje je naslikala samo tri Je prodala, a ostale je ispoklanjala. Dobila je zahvalnicu od dobrotvorncg društva 'Majčino krilo? iz Bačke Palanke, jer im je poklonila nekoliko slika koje su prodate na aukciji, a novac je društvo upotrebilo za zbrinjavanje izbeglica." — priča Jelena Majlat s mukom zadržavajući suze. Duboka crnina ı uredno začešljana tamna kosa uokviruju nezdravo bledilo lica na kome se ističu živahne vlažne oči. Izdajnička suza se otkida iz ugla oka, ali pre nego što ju je njen suprug primetio, uvežbanim pokretom Jelena uklanja srebrnasti trag sa obraza. Supružnici jedno od drugog kriju svoju tugu dok se pred Danielom međusobno hrabre pogledima. Dvadesetogodišnja Dana slika je ı prilika svoje sestre Julijane – visoka, lepa, vitka, ali za razliku od sestre — crnokosa. Sa puno ljubavi priča: "lako sam četiri godine mlađa, Julijana i ja smo odrastale kao bliznakinje. Jako smo vezane. Nikada ništa nije od mene krila, znala sam za sve njene radosti i tuge. Imala je dugogodišnju vezu sa jednim mladićem i niko je drugi niJe interesovao. Miloš je odjednom, dvadesetak dana pre ubistva, počeo da navraća kod nas i da dosađuje Julijani. Doduše, oni su se upoznali pre deset godina, kada se Julijana zabavljala

sa Nliloševim drugom, ali čim se ta veza prekinula, nisu više imali nikakvog kontakta. Pronašao je dobar razlog da se nametne. Stalno je spominjao nekakvu svoju prijateljicu, slikarku iz Hloka koja, eto, želi da upozna moju sestru jer je čula da je dobar

umetnik. Radoznala, Juli--

jana je pristala da ode sa Pešićem u Ilok i tamo je upoznala Zoricu Zivković, nevenčanu Ženu doktora Nenada Zurovca. Zorica se poveravala Julijani, pričajući joj o svojim problemima, između ostalog i o dugogodišnjoj zavisnosti od narkotika. Od prvog susreta mojoj sestri Zurovac sc nije dopao, dok je njegovu ženu sažaljevala i želela da joj pomogne. Ne znam na koji način su iznudili od Julijane obećanje da će im pričuvati stan samo jednu noć dok oni obave neke poslove u Zrenjaninu. lako je rešila da se više ne druži sa njima, održala je reč. Ta lepa crta njenog karaktera ju je ubila." — monotonim, jedva čujnim glasom priča Dana.

OMA ZA. VEŠANJE NA. POKLON!

"Na žalost", nadovezuje se Jelena "Muž i ja nismo imali pojma da je Miloš nedelju dana pre nego što nas je zavio u crmo, poklonio Julijani omču, pravu omču za vešanje od novog debeclog konopca. Devojke su to shvatale kao šalu, kao neku vrstu crnog humora. Tek kada je zapretio Julijani

Dede mi

izmcscikri jednog čove“ | sekirom i |iseckao tje

starim bajonetom koji je

kupljen Kao umetnički predmet da će je preklati, moja kćerka se uplašila i počela da ga izbegava. Od hendikepirane devojke Vesne iz našeg susedstva, koja je dane provodila gle-

Muž i je misme ime pojmaez ele

sičlićea koj ubie mešu Julišjeimi

do pomoći a zatim legla smirujući sama sebe — efo, možda se Zurovci nisu vratili, pa će spavati Još jednu noć. Oka nisam sklopila. U utorak pre podne, kao po zlu, nisam imala auto da odem po nju u Ilok i nešta

je Mileš nedelju dama pre mege šte mes |e zevie u erme, poklenio Julijemi omiču, prev emiču ze vešemje edi neves debelog konepca. Đevejke su šo shvatale kae šalu, keo meku wrESfu cFmes Rhurmere. Tel iceseiet je zapretio Julijemni sterisme bBejonetom koji je kupljen kae ume?mičici prečime*? dle će |e prekleši, moje kćeri se umlašile i počele ada ae izbegava. Od hemdikepirnene devojke Vesme iz mešesj suseetistva, koje je deme provede gledajući Julijanu kako slike, čule sam de je gelim rukama, pelin u šali pole u zbilji, hteo da udavi meje dete" (Jelena Majice)

dajući Julijanu kako slika, čula sam da je golim rukama, pola u šali pola u zbilji, hteo da udavi moje dete. Da smo bar znali šta se dešava, Jole i ja bismo sigurno sve učinili da zaštitimo Julijanu. Kada je u nedelju popodne otišla u Ilok, rekla Je da se vraća sutra, najdalje do uveče. Čekala sam je

pre dvanaest sati javio se Miloš telefonom, raspitujući se da li je Julijana došla kući. Rekla sam mu da nije

i neka čudna uznemirenost .

mi se uvukla u srce. Jedva sam dočekala da Dana dođe s posla i krene po Julijamu. Nije je zatekla živu."

Podsetivši se na najstrašmije trenutke u syom dosa-

dašnjeni životu, Daniela nervoznim pokretima nepotrebno popravlja besprekorno začešljanu kosu. "Pred vratima Zurovčevog stana sam pozvopnila, nešto pre tri sata. Niko se nije Javljao. Uziuiuirenu pošla sam u selo da potražim sestru, misleći da je možda izvela psa u šetnju. Srela sam nepoznatu ženu koja je na kaišu od farmerica vodila psa doktora Zurovca, objasnivši mi da ga je našla kako iuta. Sad već jako uplašena vratila sam se do zgrade, a žene okupliene pred ulazom rekle su mi da je moja sestra ubijena."

Josip Majlat, snažan čovek Diizu pedesete, stolar po zanimanju, stisnutih usana cedi kratke, jezgrovite rečemnice: "Taj kreten je najnormalnije razzovarao sa mojom ženom oko podnecva, da bi već nakon pola safa iz Palanke stigao u Ilok i ubio mi dete. Pa, kada su to mogli da puše marihvuanu, molim vas! Novine su svašta pisale o mojoj Jujijani: da se drogirala, da je bila zapuštena i prljava, da se bavila crnom magijom... pa ona je od dvanaeste godine vernik. Rođena je na Svetu Petku, čak je odlučila da Sveta Petka bude njena slava. Naše dete je živelo za umetnost. Obilazila je izložbe, družila se sa ljudima sličnim njoj. U Celarevu je učila slikarski zanat od Viktora Zaipka. Retko je izlazila, većinu vre-

mena je provodila u svom.

aleljeu, prostoriji koju sam izgrade sa narnerom da joj otvorim frizerski salon jer Je završila školu za frizeraj.

Međutim, taj slikarski talenat je naprosto buknuo iz nje i salon je pretvoren u slikarski atelje. Pravio sam joj ramove za slike i bio njen najveći obožavalac i kritičar. Pešić nije ubio samo Julijanu, ubio je i nas

U ateljeu, moderno uređenom, pored gomile slika, stoje tri velike kofe pune cveća. "Sutra joj je rođendan", kaže Jelena "ona voli cveće". U Julijaninoj devoJačkoj sobici je kao u muzeju. Sve stoji onako kako je ona svojom rukom namestila. izvajana figura "debele" na podu, ogroman Mocartov portret iznad kreveta, gusto načičkani pejzaži po zidovima sa motivom bačke ravnice u prepoznatljivom impresionističkom maniru. Knjige uredno složene na policama, dugo će čekati da ih neko otvori. Josip pogledom miluje svaku sitnicu pažljivo se krećući po maloj sobi, da nešto ne pomeri. Pritom glasno razmišlja: "Pešić je bio jako zaljubljen u Julijanu i shvativši da nema šanse da je osvoji, odlučio je da je ubije. Saznao sam da je u nedelju popodne posetio našu kćerku u Zurovčevom stanu i da ju je pred svojom devojkom, BHiljom, zaprosio. Julijana ga je sa osmehom odbila.