Svet

MILOVAN ŽUGIĆ, NAJBOGATIJI SRBIN U RS

Piše: Mirjana Mićić

edna od najbogati- jih. ali i najkontro- verznijih ličnosti u Republici Srpskoj je svakako Milovan Žugić. Bivši narodni poslanik i predsednik opštine Olovo, po nekima ratni profiter, po drugima narodni dobrotvor, uhapšen od strane Glavnog štaba VRS u jeku rata 1993. godine pod optužbom da sarađuje sa neprijateljem i übrzo pušten. najbolji je primer raskola vojnog i državnog vrha Republike Srpske, koji, vidljivo je to, na njegovom slučaju već odavno traje. Trenutno je vlasnik privatnog preduzeća "Žugić", registrovanog za otkup, preradu i prodaju drveta i proizvoda od njega, sa mesečnim prometom većim od većine državnih preduzeća iste delatnosti na prostoru Romanije, Podrinja i Birča. Bogat i moćan čovek koji na pitanje ko je on zapravo kaže: "Ja sam samo izlreglica iz svog Olova čiji smo srpski deo, iako smo ga uspešno tokom rata branili i čuvali, morali nakon Dejtona napustiti. Tamo u Olovu gde sam bio predsednik opštine i biznismen ostala mi je sva moja imovina, a bio sam najbogatiji čovek u istočnoj Bosni. Od 1975. godine, kada sam napustio prosvetu, po struci sam nas-tasmk matematike, bio sam u biznisu. Imao sam četiri stovarišta u Olovu, pansion TJienbare’ u Nišićima na ulazu u Sarajevo, stan u vlasništvu, kuću, restoran Ђигепсе’ u centru grada, stan i skladište u па moru, firmu u Svajcarskoj i još mnogo toga. Ostalo mi je sada samo ono što se nalazi u SR Jugoslaviji i ta firma u Svajcarskoj mada tamo retko idem. Živim kod punice, jer u tursku kuću neću, čekarn da dobijem ili kupim stan, do tada evo me ovde u Drinjači, radim. Vidite, sve je ovo oko mene montažno, začas se može razmontirati i instalirati na nekom drugom mestu, ako bude bilo potrebe." ♦ Clan ste Srpske demokratske stranke od prvog dana, narodni poslanik više niste. Veran sam SDS-u i to ću i ostati. To je jedina prava stranka za spas srpskog naroda na ovim prostorima. I sam sam puno uradio i za SDS i za svoj narod. Uvek sam bio sa narodom, narod me voli, to je jedino važno. Sve vreme rata bio sam na pi?/oj borbenoj liniji. Nađe me jednom u rovu general Milovanović i izgrdi šta ću ja tu kada sam potrebniji na drugom mestu. Do poslednjeg dana branio sam svoje Olovo, svoju opštinu. Na početku rata bio je napravIjen neki plan da se iselimo u Kozluk, ali sam odlučno rekao Karadžiću da to ne dolazi u obzir. Pokazalo se kasnije da sam bio u pravu, jer su naše linije bile od strateškog značaja za odbranu Republike Srpske.

♦ Ipak. ti Ijudi koje stc, kažetc, ncsebično pomagali uhapsili su Vas pod optužbom da ste državni neprijatelj. Tačuo, i to je ono što me najviše boli. Moja opština koja je početkom rata bila bukvalno opljaćkana morala je za potrebe vojske da izd’voji preko šest miliona maraka. I ja lično nabavio sam više naoružanja nego što su neki generali izvukli iz vojnih skladišta bivše JNA. Za sve to hvala mi je ono sramno hapšenje. kao da sam najgori kriminalac. Zamislite. po čoveka sa imunitetom odbornika dolazi u po noći. iznenada, trideset policajaca! Opkoljavaju kuću u kojoj smo, osim gazdarice i malog deteta, samo žena i ja. Sa vrećom na glavi odvode me u nepoznatom ravcu govoreći usput, tamo gde smo se zadržavali, da vode nekog muslimana. Držali su me nekoliko dana u Crnoj Rijeci, a onda prebacili u zatvor u Bijeljini. Mislio sam da je odavno prošlo vreme Titovih udbaša koji prvo vode, pa onda utvrduju da li si ili nisi kriv. Pitali su me da se izjasnim da li sam za Mlaclića ili Karadžića. oduzeii su mi robu vrednu preko 600.000 maraka. Bila su to četiri šlepera puna cigareta, piva i oslale robe namenjene Hrvatima, ali je sve bilo regularno, unapred dogovoreno, imao sam sve papire i dozvole. lako je kasnije donesena odluka da mi se roba vrati ili nadoknadi, to nikada nije učinjeno. Mogu pretpostaviti gde je novac od oduzete i prodate robe završio poznato je da su mnogi generali, dok sam ja nabavljao oružje, sebi kupovali u Beogradu stanove.

♦ Sta jv, |и> \ aina. bio razlog Vašeg hapšenja, Vi lično, ih' neko drugi do koga su hteli doći prcko Vas? Još uvek nije vreme da sve kažem, otkrijem što znam. Neki od Ijudi koji su tu bili i sve to sinislili i organizovali više nisu živi ili na vlasti, ili u njenoj milosti, pa ne bih sada da im otežavam situaciju. Ipak, dobro znam kome su hteli preko

k<> 1 khi kljlli i’Ji. ■ A ja sam uvek iuiao i unaću. Pet puta su mi pre rata slali komisije za ispitivanje porekla imovine, pa ništa, uvek sam čist kao siiza. Tako je bilo i tada, neka im služi na čast šta su mi uradili, mada moram da kažem da general Mladić nema sa tim ništa. Njega su prevarili njegovi saradnici krivo ga informišući o mnogim stvarima, ra-

"Zamislhe, po čovjeka sa imunitefom odbornika delazi u po noći, iznenada, trideset poiicajaca! Opkoljavaju kuću u којој smo, osim gazdarice i malcg djeteta, samo žena i ja. Sa vrećom na glavi odvode me u nepoznatom pravcu govoreći usput, tamo gde smo se zadržavali, da vode nekog muslimana. Držali $u me nekoliko dana u Crnoj Rijeci, a onda prebacili u zatvor u Bijeljini. Mislio sam da je odavno prošlo vreme Titovih udbaša koji prvo vode, pa onda utvrđuju da li si ili nisi kriv!"

mene da naude i koga da se dokopaju. Da se razumemo, ja sa običnom vojskom nikada uisam imao problema, jedino sa Glavnim štabom Vojske Republike Srpske. Možda i stoga što iui nisam davao ono što su mi tražili. Istina, nikada đirektno nisu rekli daj uam, Milovane, toliko i toliko, ali su poručivali preko svojih doušnika. I Beara i Đukić i drugi. Ne bojim se ni da navedem neka njihova imena. Eto. na primer. Dragan Kreinenov iii Novica C.ančar, sve golje pre rata, sada su sagradili kuće po Srbiji. pitain se ka-

deći često njemu iza leđa za sopstveriu korist. Uostalom, i ministar koji me je uhapsio i sam je übrzo uhapšen. ♦ Ipak, priča se da zbog Vas zamalo da sc ne donese odluka o ukidanju vojnih sudova kako Vam se ne bi sudilo, odnosno da su mnogi uticajni pojedinci iz vrha državc intervenisali i tražili da vas puste bcz suđenja. Lično i sam Karadžić. Kad sam pušten nakon 45 dana pritvora, čekala tne je goniila novinara, ali ja tiikada nisam dosada pričao šta je i kako je bilo. lako

jx>znajcin svc iiasc jx>lltlčare, uostalom i sam sam bio jedan od njih. razočarao sam se što niko nije za mene intervenisao ili garantovao da sam nevin. I sad sam sa njima dobar, dodu, pojedemo, popijemo, ali mnogo toga, znaju i oni. nije urađeno kako je trebalo. Odavno sam ja video da ne miriše na dobro, još kada je krajem 1993. Gvero išao od rova do rova i tražio da se vojska izjasni pojedinačno ko je za Ratka, ko za Radovana, i stvarao novu komuuističku partiju. ♦ Svi Vaši radnici Vas hvale. Zadovoljni su i platom i Vašim odnosom prema njima. Pa. kod mene mogu dobro da zarade. ♦ Koliko? Zavisi koliko rade. Od 300 maraka pa naviše, i po par hiljada maraka ako imaju svoj kamion. Ponavljam. sve zavisi koliko rade. ♦ Ko sve može kod Vas da dobije posao. Dođu Ijudi. dogovorimo se. Tri šefa iz društvenih firmi uzeli tamo godišnji odmor pa đošli kod mene da rade i zarađe. Još uvek je sve rad po ugovoru. ali planiram uskoro da neke i zaposlim za stalno. ♦ Dosta zaradite, ali dosta i poklonite u dobrotvorne svrhe. Morate li, ili tako želite. Ne moram. ali hoću. Dao sam skoro za izgradnju trafo-stanice, pa 20.000 maraka za uvođenje telefona u ovoj mesnoj zajednici, okrečio škole, pomažem izgradnji crkvi. Želim da učestvujem u stvaranju ove moje države da bude bogata i da Ijudi u njoj dobro ž.ive. da bude k'o na Z.apadu. Dok slušain odgovor na poslednje” pitanje. sećam se

pričc jcdiiog njegoiog rođaka koji mi je. govoreći sve najlepše o njemu. rekao da nesebično pomaže svu svoju rodbinu. Nije škrt. štedljiv. naprotiv, široke je ruke. U restoranu, kada se on veseli, niko drugi ne vadi novčanik. U poslednje vreme to je sve ređe. jer usled viška kilograma i visokog pritiska na dijeti je. Ipak, cigarete i dalje prosto "jede". ♦ Da li ste Vi, gospodine Žtigiću, ratni profiter koji se, iskoristivši rat, obogatio na nezakonit način. Nikada i nikako! Jasamo volim da rađim i da imam. a ne samo da kukam i da tražim krivca tamo gde ga nema kao neki predsednici opština koji rat nisu ni osetili, a proizvodnje ni dan danas nigde. Ja sam uvek radio. 90 odsto moje imovine ostalo je muslimanima. sa onili deset preostalih započeo sam novi posao. Priča se da je ova benzinska pumpa moja. Nije, mogao bih da otvorim restoran ili prodavnicu, ali neću da ovoj sirotinji ovde stvaram konkurenciju. Za sve što radim imam papire. Za sve imam fakture. otpremnice, sve je kod mene legalno, ueću da rizikujem da mi neke stvari ponovo natovare na vrat. Evo, vidite, gospođa. Biljana mi je lično potpisala da sam predsednik Povereništva srpske opštine Oiovo sa privremenim sedištem u Sokocu, ja se i dalje brinem o svojim raseljenim sugradanima. Najgora je ona kletva "Dabogda im’o. pa izgubio", ali ne. damo se ni ja ni tnoj narod. Eto. to vam je istina - ko sani i šta sam, slobodno napišitc, nek' se zna! ♦

MILOVAN ŽUGIĆ, bivši narodnj poslanik Skupštine RS, i po mnogima jedan od najbogatijih i najkontroverznijih ličnosti Republike Srpske koji je u jeku rata 1993. godine uhapšen od strane Glavnog štaba VRS pod optužbom da sarađuje sa neprijateljem, za „Svet” iznosi svoju životnu ispovest

6. 1. 1997. Svet