Svet
SEVOJNO: MILISAV STOJKOVIĆ, JEDAN OD PETORO LJUDI NA SVETU KOJI JE ALERGIČAN NA VLAGU!
Piše: Nenad Kovačević
VODU NE PIJEM 10 GODINA, VEĆ SAMO PIVO I RAKIJU, A HIGIJENU ; ; ■■■ ■ ■ ■ . __ __ - ■ '■/; -■ ' - ■ fflifii УЛШИ Дк ВЛ iffA | J3k| UTfilMfß ПАЛ
ilisav Stojković, penzioner iz Sevojn a, jedan je od petorice Ijudi na planeti koji boluje od bolesti "AKVAGENI PRURITIS" i "URTICARIA E FRIGONE", odnosno veoma retke bolesti: alergije na vodu i vlagu. Prve sunptome ove bolesti Milisav je printetio i osetio pre 10 godina, a za to vreme je pokušao da se leči u KBC "Zvezdara", VMA u Beogradu. kao i u drugim ustanovama. Kako mu to nije pomoglo. pokušao je, kako i sam kaže. kod "vračara, nadrilekara, gatara i bioenergetičara" koji ga nisu izlečili. ali je za takva lečenja potrošio celu ušteđevinu. Ovaj 61-godišnjak, veoma duhovit i, pored čudne bolesti, društveu i vitalan, živi u svojoj kući u Sevojnu u Ulici Heroja Dejovića br. 95 sa suprugom Ljubicom. Već 10 godina Milisav ne sme da pije vodu, da njome održava higijenu. jer u dodiru s vodoni najpre oseti nepodnošIjiv svrab. šare po telu u obliku pruća. visoku telesnu
temperaturu. a nije retkost da se po telu pojave i izrasline. U toku jednog ispitivanja na VMA, čiji je cilj bio da se otkriju uzroci alergije. Milisav je pao u komu, iz koje su ga nakon sat ipo povratili lekari, boreći se za njegov život. Umesto vode Milisav danas sme jedino da pije pivo ili rakiju, a ličnu higijenu održava vatom natopljenom alkoholom. i brije se električnim brijačem. Sličan slučaj alergije na vodu i vlagu opisao je, kako se navodi u otpusnoj listi Milisava Stojkovića sa KBC na Zvezdari, izvesni profesor M. Grea-vesa 1972. godine u Americi. '”Na svetu postoje, petoro Ijudi koji boluju od ove bolesti, a ja sam jedan od njih’, rekli su mi lekari u toku mog lečenja" - kaže za "Svet" Milisav Stojković iz Sevojna. PRVI SIMPTOMI BOLESTI "U maju 1986. godine", priseća se Milisav, "oprao sam ruke na poslu u radionici Vaijaonice bakra i nakon toga osetio jak svrab. Dlanove sam trljao o veoma oštrc metalne predmete, pa su mc kolege pitale šta to radim? Svrab je po-
pastio, ali se povratio istog dana kada sam oprao ruke nakon baštcnskih radova. Isto se dogodilo uveče kada sam oprao noge. Sledećeg dana pošao sam do obližnjeg otpada i sećam se da je bila magla. Osetio sam nepodnošljiv svrab po tabanima. Morao sam kod lekara iako do tada nisam bio bolestan. Od lekara iz Sevojna i u užičkoj bolnici dobio sam neke lekove, od kojih mi se samo spavalo. Sedam dana kasnijc, pored svraba. po celom telu su se pojavile šare u obliku pruća razmaknutih 1-2 milimetara. Primetio sam da se to dešava kada popijem vodu, kada se kupam, pokisnem ili kada je velika vlaga u vazduhu. Užički lekari su mi rekli da u svojoj praksi nisu imali takav slučaj, pa su me uputili na lečenje u KBC na Zvezdari, a kasnije sam bio na ispitivanjima na VMA. NLšta od toga mi nije pomoglo." 'MISLILI SU DA SMO SIŠLI S UMA!" Skoro 4 ineseca, s prekidima, Milisav Stojković je provco na ispilivanjima. Priseća ih se: "Primili su mc na odcljenje za Alergoimunološke bolesti KBC
Zvezdara, a lečili su me profesor Rosić i dr Božović i posumnjali da sam alergičan na vodu i vlagu i rekli mi da sam ja jedan od petorice Ijudi na svetu koji boluju od ove bolcsti. Pre i posle svakog ispitivanja, koja su bila svakodnevna, uzimali su mi krv iz prsta i iz vene. Bio sam svestan činjenice da je moja bolest i za njih novost, a ja sam se osećao kao zamorče. Sve vreme lečenja i ispitivanja odnos lckara prema meni je bio korektan. Alergijske reakcije su mi izazivali stavljajući mi peškire nakvašene vodom, čiju su količinu postepeno povećavali i davali mi nešto da pijem. Übrzo bi se pojavio svrab, crvenc pruge po tclu, visoka temperatura. Evo i sada oscćam svrab", smeje se Milisav i češe po ramenima, a vašeg novinara nudi rakijom i pivom, jedinim tečnoslima koje sme da konzumira. "Sa KBC Lšli smo na ispitivanja u nekakvc komoге u kojima su veštački izazivani vlaga, toplota, hladnoća, a pre toga morao sam na test opterećenja. Rckli su mi da trčim uz i niz stcpcnice, iako su imali sve mogućc aparatc" smeje se Milisav i nastavlja: "Nakon toga bio sam obliven znojcm, krcnuo u sobu i
osetio gušenje, svrab i malaksalost. Zvao sam lekare i pitao ili da li će oni mene da leče ili ja njih." "Scćam se". prića Milisav "da je profesor Rosić u decembru TŠ6. g. pozvao fotografa da me slika u trenutku kada se pojavljuju alcrgijske reakcije. Tog dana temperatura je bila ispod nule i magla, a ja sam u parku KBC bio go do pojasa. Kada su se po telu pojavile šare, profcsor je pokazivao fotografu šta i kako da slika. Sestre kojc su prolazile tim parkom gledale su nas, a profesor mi je rekao: ’Smcju nam se, jcr misle da smo sišli s umal’" KOMORA I KOMA "Ispitivanja u komori na VMA su bila čcsta, a jedanput je u nju sa nuiom ušao i dr Mihajlović; obojica smo bili do pojasa goli, a za kontrolnim punktom bila su dva lekara. Nakon 2-3 minuta boravka u komori alergija se pojavila i dr Mihajlović jc narcdio lckarima da otvore komoru i rekao mi da brzo izađem, da ne bih imao iicž.eljenih posledica", kaže za "Svel" Milisav Stojković.
"Polovinom decembra *B6. godine lekari sa VMA su mi rekli da 40 minuta držim noge u posudi s vodom i svakili 5 minuta merili su mi temperaturu. Nakon 30-ak mhiuta izmerili su mi temperaturu preko 40 °C, a übrzo su se pojavile reakcije i pao sam sa stolice. Ničega sc više ne sećam. Kasnije su mi drugovi iz sobe pričali kako su me podigli s poda na krevet i pozvali lekare. Kada su me povratili, po grudima sam bio crn bd elektrošokova, nisam mogao da govorim i osećao sam malaksalost. U tom trenutku čuo sam ргоfesora Rosića kako kaže: ’Dobro jc’, a na snimku rada srca kasnije sam video da su linije bile potpuno ravne. Profesor mi je nakon oporavka saopštio: АШЈаауе, bio si nakratko gore, ali Bog nije hteo da te pruni i vratio te je ovamo dole!’. Nakon svili ispitivanja od 17. juna do 15. decembra 1986. godine rekli su mi da za moju bolest nema leka, da se čuvam. Nada jc ipak postojala, jer su mi saopštili da alcrgija kako je došla može da odc, ali postoji mogućnost i da umrcm s njom. Preporučili su mi da sc penzionišem, što sam i učinio u januaru-1987. godine."
ALKOHOL - DA, ALI VODA - NE "Dok sam bio na ispitivanjima u KBC, svakodnevno me je posećivala grupa od 5-10 lekara, profesora Medicinskog fakulteta i sa raznili Instituta. Bio sam im valjda zanimljiv, jer je ti pitanju veoma retka bolest, o kojoj se ništa ne zna. Sećam se da su ti lekari jednom pitali prof. Rosića: ’Zašto svim pacijentima zabranjuje upotrebu alkohola, a mcni to dozvoljava?’ ’Milisav mora da pije užičku rakiju, pivom da se hladi, a u vinu da se kupa’ - rekao im je tada profesor, a ja sam mu odgovorio: ’Mačku je do igranja, a mišu do kukanja’ i svi su se smejali" - kaže Milisav Stojković. "Već 10 godina nc pijem vođu, nc smem da se okupam, umijem ili da pokisnem. Supruga mi pomaže, pa umcsto tuširanja istrlja me vatom natopljcnom alkoholom ili rakijom, iskIjučivo pijcm pivo, a sve to košta. Pivo pijcm zbog bolesti, a ne zato što uživam u alkoholu. Nikada se nLsam napio, ali kao svakom čoveku i meni treba tečnosti. Zamislite, leti kada su temperature preko 30 stepcni. ja moram da popijem raki-
SVETSKIFENOMEN: Milisav (desno) sa porodicom
24
20.1.1997. Svet