Svet

л, > .Kako ce se ponašati Vojska Jugoslaviie u slucaju građanskih nereda? „ с „-, „ ..... ~,, , , ~ _ _ ' ■ ■>• ■•■%.■. . -- ,-"2 —— ' -- - ;

MIROSUIV voini komenftoto r ll Po i iti ке ,т

Ako VJ bude obavljala posao policije, došlo bi do tragedije u kojoj bi 1 sama propala!

Vojska Jugoslavije je vanstranačka organizaeija i vojska svih građana Jugoslavije. Znači. ona ne može da se opredeljuje ni za jednu stranku ili političara. Pošto je depolitizovana, faktički bi trebalo da u njenim redovima ne egzistiraju stranački obojene ličnosti, bar ne u vreme dok su u uniformi, na radnom mestu. Kad skinu uniforme, oficiri i drugi pripadnici VJ mogu da kao svi slobodni građani ispoljavaju svoja politička uverenja. Međutim, bez obzira na sve to, vojska mora da bude instrument stabilnosti. a iie da se pretvara u oruđe u borbi za vlast. Njen primami zadatakjeste da štiti integritet jugoslovenske teritorije, a ne da obavlja posao policije. Kada bi se zaduživala takvim stvarima, vojska bi izazvala tragediju u kojoj bi i sama propala. DALIBORKA ULJAREVIC, portpgrol Studentskog protesta: Čak i da Mjlošević naredi intervenciju, nadam se da bi ga Cmogorci u Savetu odbrane blokirali! U sadašnjim događanjima na ulicama Beograda i drugih gradova u Srbiji, Vojska Jugoslavije mora ostati neutralna. Čak i kada bi predsednik Milošević naredio da vojska izađe iz kasanu i uzme ucesca u zaustavljanju naseg i drugih protestnih okupljanja, nadam se da na to ne bi pristali predstavnici Cme Gore u Vrhovnom savetu OG ОГЛПС .

SINIŠA VUČINIĆ, pi-edsednik v> , Rodikalne strgnke Nikola Pnšic: Ako "Zajedno" pokuša da nasilno uzme vlast, VJ mora da reaguje po naređenju!

Vojska je uvek, u svim državama, u službi civilnih vlasti, kojima mora da se podvrgava. Vojska mora da obavlja svoje dužnosti čuvanja granica i odbrane sistema. Pošto koalicijom Zajedno upravljaju strani faktori, pre svih Amerika i Nemačka, ne sme se dopustiti njihovo grubo mešanje u unutrašnje stvari naše države, a pogotovo ne putem političkog terorizma i sličnih aktivnosti ovdašnjih petokolonaša. Ukoliko koalicija Zajedno pokuša nasilno da uzme vlast izazivajući krvoproliće. svakako da vojska mora reagovati u skladu sa naređenjima civilnih vlasti. Kod tako ozbiljnih stvari ne sme se ostati ' neutralan", kao što neki žele.

Genercil STEVAN MIRKOVIĆ. nredsedniicSKJ: Milošević će, na žalost, biti oteran silom!

Vojska sada, kao i uvek, treba normalno da izvršava svoje zadatke i da izvodi obuku. Zbog okruženja naša Vojska ima obavezu da danonoćno čuva državne granice i prema istoku i prema zapadu. Ipak, bez obzira što smatram da vojska ne treba da se meša u unutrašnje političke stvari, moram naglasiti da je armija po Ustavu dužna (a tako je uvek bilo) da se umeša ukoliko neko krene da ruši državu i iznutra. Naravno. do sada nije bilo potrebe da vojska interveniše u Beogradu. Najveći talas nezadovoljstva zaista postoji u ovom gradu, ali samo u njemu, do Avale. Već u Belom potoku seljaci brinu isključivo svoje brige, nezainteresovani za demonstracije. Falsifikovanje rezultata lokalnih izbora velika je Miloševićeva greška za koju on sada ne ume da nađe dobro rešenje. Sa tog stanovišta, mogu da razumem demonstrante. Međutim, Miloševića ne treba terati sa vlasti zato što je komunista. Naprotiv, on će sa vlasti da padne upravo zato što nije komunista! Na žalost, po svemu sudeći, moraće da bude oteran silom.

BANE VAKIĆ, vojvoda iz SRS: Vojska ne sme dasemešau unutrašnje probleme! Vojska ne sme dase meša u unutrašnje političke probleme, pogotovo kada je jasno da je za tešku situaciju.u kojoj se našla naša zemlja najveći krivac upravo režim Slobodana Miloševića. Naime, posle neviđene krađe na lokalnim izborima, Srbija se probudila i ustala da se zaštiti od „svoje vlasti,,. U takvim okolnostima, vojska treba da se posveti svojim prevashodnim zadacima, a to je - čuvanju granica države od eventualnih spoljnih opasnosti. Ukoliko do takve, ali samo takve, opasnosti dođe, u okviru Vojske Jugoslavije i, njenih dobrovoljačkih odreda i mi, srpski radikali, uvek smo spremni dastanemo u zaštitu svog naroda i države.

Svet 20. 1. 1997.